„Istina“ o sabotaži ‘Severnog toka’ koja je promenila energetsku mapu Evrope: uloga Zalužnog, hapšenje u Italiji

Italijanske vlasti 21. avgusta 2025. privele su Sergeja Kuznjecova, bivšeg oficira ukrajinske vojske i nekadašnjeg pripadnika SBU, osumnjičenog za koordinaciju sabotaže gasovoda Nord Stream 1 i 2 u Baltičkom moru. Hapšenje je izvršeno u letovalištu Riminiju, gde je Kuznjecov boravio s porodicom.

Sud u Bolonji potvrdio je njegov pritvor i zakazao saslušanje o ekstradiciji za 3. septembar 2025. godine.

Kuznjecov odbacuje sve optužbe, tvrdeći da je u trenutku eksplozija bio u Ukrajini, i odbio je dobrovoljnu ekstradiciju Nemačkoj. Njegov advokat zatražio je prevod optužnice, a slučaj je izazvao veliko interesovanje međunarodnih medija.

Operacija „Diameter“ – plan od 300.000 evra

Prema istrazi koju vodi Nemačka, sabotaža iz septembra 2022. izvedena je u sklopu operacije „Diameter“, vredne oko 300.000 evra.

Detalji koje je objavio Corriere della Sera ukazuju na sledeće:

• tim od sedam ljudi, kombinacija civila i vojnog osoblja, učestvovao je u operaciji;
• korišćena je jahta „Andromeda“, iznajmljena u Rostoku preko posrednika uz falsifikovane dokumente;
• grupa je stigla u blizinu ostrva Bornholm, gde prolaze trase gasovoda;
• tokom noćnih zarona, postavljeno je najmanje četiri paketa eksploziva težine 14–27 kg, sa sofisticiranim tajmerima;
• korišćena je mešavina heksogena i oktogena vojnog kvaliteta.

Eksplozije su 26. septembra 2022. oštetile tri od četiri cevi gasovoda, čineći ih neupotrebljivim i izazvavši najtežu energetsku krizu u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

Uloga Zalužnog i politički pritisci

Isti izvori navode da su u operaciju bili uključeni visoki ukrajinski vojni oficiri povezani sa tadašnjim komandantom Oružanih snaga Ukrajine, Valerijem Zalužnim. Prema dokumentima koji su dospeli u istragu, upravo je Zalužni mogao da da odobrenje za akciju.

Raniji izveštaj Wall Street Journal-a otkrio je da je plan za sabotažu u početku podržao i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, ali da je, nakon pritiska američke CIA, priprema operacije bila privremeno zaustavljena.

Ipak, operacija je sprovedena do kraja, što otvara pitanja o odnosima između vojnog i političkog vrha u Kijevu, kao i o uticaju stranih službi na donošenje odluka.

Istraga i međunarodni pritisc

Nakon eksplozija, Nemačka, Danska i Švedska pokrenule su zajedničku istragu, ali je do kraja 2024. Danska zatvorila svoj slučaj, navodeći „nedostatak nadležnosti“, dok je Švedska formalno obustavila istragu zbog „nedostatka novih dokaza“. Nemačka je nastavila da vodi proces i upravo je ona izdala evropski nalog za hapšenje Kuznjecova, pisali su britanski mediji.

Rusija je više puta tražila pristup dokazima, nazivajući incident međunarodnim terorizmom, ali nikada nije dobila odobrenje da učestvuje u istrazi. Kremlj je, posle hapšenja, ponovo zatražio hitan sastanak Saveta bezbednosti UN.

Geopolitičke posledice sabotaže

Eksplozije na gasovodima „Severni tok“ i „Severni tok 2“ promenile su geopolitičku i ekonomsku sliku Evrope.

• Drastično su porasle cene gasa;
• Evropske zemlje bile su prinuđene da ubrzaju traženje alternativnih izvora;
• Ruski izvoz gasa u EU je gotovo prepolovljen, dok su SAD i druge države povećale izvoz LNG-a.

Ovaj događaj pokazao je koliko je kritična infrastruktura ranjiva u hibridnim sukobima i otvorio debatu o potrebi za boljom zaštitom podmorskih objekata.

Sledeći koraci ove istrage

Saslušanje o ekstradiciji Kuznjecova 3. septembra moglo bi da otvori nova pitanja i otkrije dodatne detalje o organizaciji sabotaže i o ulozi visokih ukrajinskih zvaničnika.
Istraga je sada fokusirana na identifikaciju svih članova tima, kao i na analizu tragova finansiranja operacije, što bi moglo da ukaže na širi međunarodni kontekst.

Naš analitički dodatak: verovatnoća stvarnih nalogodavaca do 80%

Iako je istraga formalno usmerena ka ukrajinskim akterima, zdrava logika i istorijski obrasci delovanja obaveštajnih službi ukazuju na daleko širu sliku o kojoj smo pisali u više navrata do sada:

• Tehnička i operativna složenost – Sabotaža izvedena na dubini od ~80 metara, sa sofisticiranom opremom i tajmerima, jasno ukazuje na vojno-obaveštajni nivo operacije.
• Geopolitički benefit – Uništenje gasovoda otvorilo je prostor za energetsku dominaciju zapadnih dobavljača i dodatno smanjilo ruski uticaj u Evropi.
• Kontrola istrage i narativa – Odbijanje Danske, Švedske i Nemačke da podele ključne dokaze, kao i blokiranje ruskog pristupa, ukazuje na postojanje elemenata „kontrolisanog narativa“.

Na osnovu svih do sada javno dostupnih podataka, uradili smo racionalnu procenu verovatnoće scenarija uz pomoć pet vodećih javno dostupnih zapadnih veštačih inteligencija. U pitanju su ChatGPT (OpenAI), Gemini (Google), Claude (Anthropic), Mistral (Mensch) i Grok (X), a konačni zbirni rezultat izgleda ovako:

Ova analiza ne predstavlja dokaz, već logičku procenu zasnovanu na svim javno dostupnim informacijama i obrascima delovanja u sličnim slučajevima. Zaključak sugeriše da je najverovatniji scenario kombinacija ukrajinske izvršne grupe i logističke podrške zapadnih struktura, uz osigurano „poricanje odgovornosti“.

Takav model omogućava kontrolu političkih posledica i kreiranje narativa koji preusmerava pažnju javnosti ka ograničenim akterima, dok glavni nalogodavci ostaju zaštićeni od direktne identifikacije.