Najnoviiji ruski „LTE-dron” zbunjuje PVO Kijeva: „Mini-Geranj” može da šalje video uživo i prima komande

Od 20. avgusta 2025. u ukrajinskim i regionalnim izvorima kruže tvrdnje da su ruske snage počele da koriste novu varijantu bespilotne letelice sa LTE (4G) vezom i mogućnošću daljinskog upravljanja.

Prema ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi (GUR), prikazana je i sama maketa/model ovog drona: platforma služi kao izviđač, u udarnoj konfiguraciji i kao lažna meta za „preopterećenje” ukrajinske PVO.

Ključ je u dvostrukim LTE modemima i kameri koji omogućavaju prenos videa u realnom vremenu (ili odloženo) preko mobilnih baznih stanica, uz istovremeno primanje komandi za korekciju kursa – uključujući i upravljanje po FPV principu u jurišnoj ulozi.

GUR navodi i da konstrukcijski podseća na „Geranj“, ali je manjih dimenzija. U „raspodeli” elektronike, značajan deo komponenti (moduli veze, mini–računar, napajanje, kvarcni generator) potiče iz Kine – što se uklapa u raniji nalaz GUR-a iz jula da su neki ruski mamac–dronovi kompletno sastavljeni od kineskih delova. Ovaj put GUR govori o „gotovo polovini” kineskih komponenti, ali obrazac nabavke ostaje sličan.

Zašto LTE i šta to menja na frontu

Prednosti: LTE (4G) infrastruktura pruža širokopojasni uplink/downlink, što znači stabilniji video, daljinsko upravljanje izvan vidnog dometa i mogućnost dinamičkog retaskiranja (promena cilja u letu). Uz dvojne modeme, letelica može da „roaminguje” kroz više ćelija, tražeći najbolji signal i smanjujući verovatnoću prekida linka.

Ograničenja: Ovakav dron zavisi od postojanja baznih stanica, koje su legitimna meta i mogu biti ometane ili isključene. U zoni slabog pokrivanja prelazi na autonomne režime (inercijalna navigacija / predefinisane tačke), pa su elektronsko ratovanje, gašenje ćelija i lažne bazne stanice stanice ključne kontra–mere.

Taktika: mamci, saturacija i „reset” PVO

Uloga lažne mete (mamca) nije samo da primi raketu umesto „skupljeg” nosača, već i da primora PVO da otvara vatru, troši rakete i otkriva radare. Ukrajinski i zapadni analitički izvori se već dve godine žale na rusku praksu kombinovanja jeftinih dronova (različitih tipova) da bi preopteretili ukrajinsku PVO i „pročistili” koridore za glavne udarne talase.

„Danj-M”: od meta–drona do kamikaze

Paralelno sa „LTE–dronom”, beleži se šira upotreba Dan-M – prvobitno mlazne vazdušne mete namenjene za obuku i testiranje PVO. Rosoboroneksport ga opisuje kao cilj koji imitira RC letelice, krstareće rakete i podzvučne taktičke avione.

U ratu je prepravljen i korišćen kao udarni dron i/ili mamac koji iscrpljuje PVO i skreće pažnju sa glavnih nosača udara; ukrajinski i proukrajinski izvori su više puta tvrdili lansiranja Danj-M sa Krima i presretanja nad Crnim morem i Odesom.

Sa svoje strane, već smo izvestili kako Danj-M može da izvršava samostalne borbene zadatke, prati udarne dronove kao „pratilac” i odvlači protivničke lovce/PVO – iako detalji (navigacija, bojeva glava, uplink) ostaju delimično nejasni i zavise od serije i improvizacija u jedinicama. Ukro-zapadni analitički portali pritom upozoravaju na improvizovanu prirodu programa i „recikliranje” starih projekata/komponenti.

Šta to znači na terenu: scenariji i kontra–mere NATO-Kijeva

• Saturacioni talasi: kombinacija LTE–dronova (video/retask) sa Danj-M mlaznim metama i „klasičnim” udarnim UAV-ima može da natera ukrajinsku PVO da podeli pažnju i troši preskupe rakete na jeftinije ciljeve. (Analiza)
• „Lov na radare”: prisiljavanje PVO da emituje, uz SIGINT/ELINT i dronove–osmatrače, olakšava naknadne udare po raspoloživim koordinatama. (Analiza)
• FPV „finale”: kada LTE link obezbedi dovod do ciljne zone, FPV–navođenje u završnici povećava verovatnoću pogotka u ranjive tačke (radarski moduli, transformatorska polja).

Koje će kontra–mere NATO verovatno da sprema Kijevu?

• Selektivno gašenje ili „prigušivanje” LTE ćelija na kritičnim pravcima uz očuvanje civilnih servisa drugde;
• Lažne bazne stanice i „honey–cell” klopke za preuzimanje linka;
• Hibridno PVO/EW raspoređivanje (optimizovan redosled paljbe: top–PVO, SHORAD, zatim raketni sistemi);
• Pametniji menadžment raketa: prepoznavanje „mamac signatura” (profil brzine, RCS, telemetrija) kako bi se izbeglo trošenje preskupljih zapadnih presretača.