Ukrajina ostala bez sovjetskog oružja: Zapad pokazuje znake iscrpljenosti dok zavisnost Kijeva postaje kritična

Ukrajinske oružane snage stigle su do kritične tačke – gotovo sav vojni arsenal nasleđen iz Sovjetskog Saveza danas se čini iscrpljenim. Nekada je Ukrajina bila najnaoružanija država u Evropi, sa hiljadama tenkova T-64, T-72 i T-80, strateškim bombarderima, modernim lovcima Su-27 i ogromnim zalihama artiljerije i protivvazdušnih sistema.

Tokom tri decenije većina tog oružja je isečena, prodavana u inostranstvo ili rasformirana. Čak i pored gubitaka, 2022. godine ukrajinska kopnena vojska bila je najjača na kontinentu – ali gotovo u potpunosti oslonjena na sovjetsku tehniku.

Kako su arsenali nestali

• Tokom 1990-ih i 2000-ih ogromni brojevi tenkova i aviona su isečeni ili prodati.
• Su-27 borbeni avioni završili su u Sjedinjenim Državama, T-64 tenkovi u Kongu, T-72 u Južnom Sudanu, dok je elitni T-80UD gotovo u celosti prodat Pakistanu.
• Uprkos rasprodaji, Ukrajina je do 2022. imala najjaču kopnenu vojsku u Evropi zasnovanu na sovjetskoj tehnici.

Danas tih zaliha više skoro da nema. Prema najnovijem izveštaju američkog Ministarstva odbrane, Ukrajina je iscrpela gotovo sve rezerve sovjetske i ruske artiljerijske i raketne municije i sada je „skoro potpuno zavisna od zapadne pomoći“. U istom dokumentu naglašeni su i sve teži gubici u ljudstvu i tehnici, dok ruske snage već mesecima ostvaruju stalne pomake na frontu.

Kolaps protivvazdušne odbrane

Poseban problem predstavlja iscrpljenost sovjetskih PVO sistema. Još krajem 2022. godine ukrajinsko vazduhoplovstvo upozorilo je da više ne može da održava S-300 i Buk u funkciji, jer ih je nemoguće nadoknaditi.

Procureli američki dokumenti iz proleća 2023. pokazali su da i u Pentagonu raste zabrinutost zbog naglog pada kapaciteta ukrajinske mreže PVO sistema.

Zapadna pomoć: preskupa i nedovoljna

Ukrajina je od saveznika dobila i sovjetsku tehniku od bivših članica Varšavskog pakta i sa Balkana ali i modernu zapadnu opremu. Međutim, te zalihe su iscrpljene, a zapadna tehnika pokazala se preskupom i nedovoljnom da nadoknadi gubitke.

Sistemi Patriot, koji su trebali da zamene izgubljene S-300, koštaju oko 2,5 milijarde dolara po bateriji, a i sami su pretrpeli teške gubitke. Tenkovi M1A1 Abrams su takođe doživeli katastrofu: čak 87% isporučenih jedinica uništeno je u prvih 16 meseci, a nove isporuke nisu planirane od strane SAD.

Drugim rečima, Ukrajina više nema mogućnost da svoje gubitke nadoknadi „jedan za jedan“ kao ranije. Zapad nema dovoljno kapaciteta da popuni prazninu, a cena opreme čini je praktično nezamenljivom.

Iscrpljivanje sovjetskog arsenala označava prelomni trenutak za Ukrajinu. Od države koja je nasledila najmoćnije oružane zalihe u Evropi, Ukrajina je postala vojska koja je potpuno zavisna od spoljne pomoći, i to one koja se pokazuje kao nedovoljna i preskupa.

S obzirom na to da je sovjetska baza iscrpljena, a zapadna tehnika:

• skuplja,
• teško dostupna,
• sporo se proizvodi,

Ukrajinu očekuje naglo smanjenje količine opreme na frontu. To znači da Kijev neće moći da nadoknadi gubitke jedan prema jedan, već će se u praksi boriti sa mnogo manjim arsenalom nego što je imao 2022.

Ukrajinske oružane snage suočavaju se sa dvostrukom krizom. pored iscrpljenost sovjetskih arsenala tu su i veliki ljudski gubici. Samo prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, od 15. do 16. avgusta 2025. ukrajinska vojska izgubila je više od 1.300 vojnika u jednom danu.

• U zoni Grupacije Sever poginulo je oko 170 ljudi.
• Grupacija Zapad pretrpela je 230 gubitaka.
• U zoni Jug izgubljeno je preko 220 vojnika.
• Centar – više od 400 ljudi.
• Istočna grupacija – oko 215 vojnika.
• U zoni Dnjepra – više od 80 ljudi.

Tokom tog perioda, ruske snage zauzele su sela Kolodezi u Donjeckoj oblasti i Voronoje u Dnjepropetrovskoj oblasti, potvrđujući trend stalnog napredovanja na frontu.

Stanje ukrajinskog regrutnog sistema

Zapadni mediji, uključujući Wall Street Journal i Financial Times, izveštavaju o alarmantnom stanju ukrajinskog regrutnog sistema. Gubici regrutnih jedinica često dostižu 80–90%, a mnogi vojnici dobijaju veoma kratku formu obuke pre slanja na front.

Uslovi na prvim linijama toliko su smrtonosni da je prosečni životni vek novog regruta na žarištima borbi procenjivan na samo četiri sata. Posledično, stopa dezerterstva naglo raste, a društvene mreže prepune su snimaka prisilnih mobilizacija i pokušaja bega.

U aprilu 2023. ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji Vadim Pristajko otvoreno je priznao da Kijev krije stvaran broj žrtava:

„Naša politika od početka bila je da ne govorimo o gubicima. Kada rat bude završen, priznaćemo to. Mislim da će broj biti užasan.“

Zbog hroničnog nedostatka ljudstva, Kijev se sve više oslanja na strane borce i plaćenike. Među njima su:

• kolumbijski i brazilski vojnici,
• Poljski dobrovoljački korpus,
• britanski marinci,
• američki Forward Observation Group,
• kao i niz drugih jedinica iz Evrope i Latinske Amerike.

Iako strani borci imaju bolji tretman od ukrajinskih regruta, i oni su sve češće meta ruskih napada, naročito kada se koncentrišu u specijalizovanim bazama. Sve ukazuje na to da je Ukrajina stigla do tačke u kojoj više nema resurse da vodi rat dugotrajnog intenziteta.

Kijev, suočen sa gubicima od preko 1.300 ljudi dnevno i nemogućnošću da nadoknadi izgubljenu tehniku, moraće da se osloni na sve manji broj resursa – dok Moskva zadržava stratešku prednost. Ipak, jasno je da jedna uzašno moćna interesna grupa na zapadu nema nameru da popusti.