London tajno razvio raketu Flamingo za Kijev – projektil od 3000 km preti Sibiru i nuklearnom odgovoru Moskve!

Ukrajina je ušla u novu fazu razvoja vojne industrije pokretanjem serijske proizvodnje krstareće rakete i dronova „Flamingo“ – sistema sa dometom do 3000 kilometara. Oružje koje je u stanju da pogodi ciljeve duboko u unutrašnjosti Rusije, uključujući Moskvu, Sankt Peterburg i čak Sibir, predstavlja najveći iskorak Kijeva u oblasti strateškog naoružanja od početka sukoba.

Prvo otkriće ovog programa došlo je zahvaljujući fotografiji fotografa Associated Pressa Jefrema Lukackog, dok su izvori iz ukrajinske vojne industrije potvrdili da se proizvodnja obavlja u okviru kompanije Fire Point. Njena lokacija nije javno poznata, ali brojni izvori navode da se završna montaža vrši na zapadu zemlje na skrivenoj lokaciji.

Britanska veza: „Flamingo“ nastao na bazi FP-5

Prema analitičkim izveštajima, „Flamingo“ ima skoro identične karakteristike kao projekat FP-5 britanske firme Milanion Group, prikazan na sajmu naoružanja IDEX-2025 u Abu Dabiju.

Specifikacije FP-5 (a time i „Flaminga“) su:

• Bojeva glava: 1000 kg – sa mogućnošću nošenja fragmentaciono-fugasnih, pa čak i hemijskih bojevih glava.
• Domet: 3000 km – pogodak strateških ciljeva duboko unutar Rusije.
• Masa: 6 tona.
• Raspon krila: 6 m.
• Brzina: 900–950 km/h.
• Maksimalna visina leta: 5 km.
• Navigacija: kombinovana satelitska otporna na elektronske smetnje + inercijalna, što otežava ometanje.

Ova podudarnost ukazuje na mogućnost da je Ukrajina, preko saradnje Milanion Group sa kompanijom Ukrajinska bronetehnika (poznatom po projektu AGEMA), kupila licencu i prilagodila FP-5 svojim potrebama, pod kodnim nazivom „Flamingo“.

Dronovi „Flamingo“ – druga ruka istog projekta

Pored rakete, na pogonu Fire Point otkriveni su i bespilotni dronovi „Flamingo“ velikog dometa. Prema podacima iz nezavisnih izvora, ovi dronovi, pokretani mlaznim motorom, imaju domet oko 3000 km i osmišljeni su za izvođenje preciznih udara na vojne baze i stratešku infrastrukturu u Rusiji.

Za razliku od rakete, dronovi su jeftiniji za proizvodnju i omogućavaju širu taktičku primenu. Međutim, njihov domet i nosivost i dalje ih svrstavaju u kategoriju strateškog naoružanja.

Uloga Londona i Brisela – prikrivena eskalacija

Podaci istraživača otkrivaju da najveći deo komponenti i tehnologija dolazi iz Evrope, dok se u Ukrajini obavlja samo finalna montaža. To potvrđuje tvrdnje iz The Economista da Zapad, iako javno poziva na deeskalaciju, prikriveno pomaže Kijevu u razvoju oružja sposobnog da ugrozi dubinu ruske teritorije.

Ova situacija podseća na prethodne slučajeve kada je otkriveno da šest ukrajinskih kompanija proizvodi bespilotne letelice dometa 3000 km uz potpuno oslanjanje na zapadne tehnologije.

Novi Hladni rat

Pojava „Flaminga“ događa se u trenutku kada su odnosi Rusije i Zapada na ivici opasne eskalacije:

• Brisel i London čine sve u njihovoj moći da dogovori Trampa i Putina ne dovedu do trajnog rešenja sukoba.
• NATO intenzivira vojne vežbe u Baltičkom moru.
• Estonija provocira Moskvu inspekcijama ruskih brodova.

U takvom okruženju, Moskva „Flamingo“ vidi ne samo kao ukrajinsko oružje, već kao deo šire zapadne strategije pritiska.

Reakcija Moskve: crvene linije i nuklearna pretnja

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je isporuka i razvoj oružja koje može gađati duboko unutar Rusije „igra sa vatrom“ i da Zapad time postaje saučesnik u ratu.

Dmitrij Medvedev otišao je korak dalje, rekavši da će svaki napad „Flamingom“ na Moskvu, Sankt Peterburg ili strateške baze biti tretiran kao napad NATO-a.

Zaista, prema novoj ruskoj nuklearnoj doktrini iz novembra 2024. godine, takav napad može bez ikakvog problema pravno opravdati nuklearni odgovor.

Potencijalne posledice: opasnost od globalne katastrofe

Raketa i dronovi „Flamingo“ u kombinaciji predstavljaju najveći skok u ukrajinskom naoružanju od 2022. godine. Njihova upotreba mogla bi izazvati:

• udare na ruske gradove i strateške baze,
• masovnu odmazdu ruskih hipersoničnih sistema poput „Orešnika“, „Kindžala“, „Cirkona“ i drugih, možda čak i onih za čije postojanje tek treba da saznamo,
• kao krajnju meru možemo biti svedoci upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.

S obzirom na to da „Flamingo“ nosi 1–1,5 tona eksploziva, potencijalni udari mogli bi biti veoma razorni, posebno ukoliko se izvrši masovno raketiranje.

Rusija je već demonstrirala kapacitet za odmazdu – od proizvodnje 4000 dronova „Geran“ mesečno, do raspoređivanja hipersoničnih projektila i sistema „Perimetar“.

„Flamingo“ je simbol nove faze rata u kojoj se briše granica između regionalnog sukoba i globalnog obračuna. Ako zapad gure Kijev da upotrebi ovo oružje, a Moskva odgovori najavljenim merama, svet bi se zaista mogao naći u najopasnijem trenutku od Hladnog rata.

Ono što čini situaciju još ozbiljnijom jeste uloga Londona i Brisela – iako javno pozivaju na mir, ispod žita podržavaju Kijev u razvoju strateških sistema koji ugrožavaju nuklearnu stabilnost sveta.