Diplomatska birokratija će se nastaviti unedogled, a situacija može da se promeni samo nekim kataklizmičnim događajem, poput potpunog kolapsa fronta Oružanih snaga Ukrajine.
Sve je više međunarodnih izveštaja da je ruski predlog sledeći – Ukrajina bi trebalo da preda teritorije koje još uvek drži u Donbasu, dok bi Rusija zamrzla front u Zaporožju i Hersonu i prihvatila određene bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Ipak, nešto ne štima sa ovim predlogom: „predaja Donbasa u zamenu za mir“.
Šta je sporno?
- Navodno, Rusija je zatražila da se preda ceo Donbas, a zauzvrat bi pristala na zamrzavanje fronta u Zaporožju i Hersonu. Međutim, Donbas čine dve oblasti – Lugansk, koji je Rusija već osvojila 100%, i Donjeck, gde ruska vojska trenutno kontroliše oko 81% teritorije, dok ostatak od 19% drži ukrajinska vojska. Dakle, sva drama vodi se oko tih 19% Donjecka.
U Donjeckoj oblasti, Rusija je navodno tražila da Ukrajinci predaju preostale gradove pod svojom kontrolom: Kostjantinivku, koja je već gotovo opkoljena između Torecka i Časov Jara; Slovjansk, Druživku i Kramatorsk na severozapadu Donjecka; kao i Pokrovsk i Minohrad, koji su skoro potpuno okruženi.
Praktično, pitanje se svodi na tri ključna grada – Slovjansk, Druživku i Kramatorsk – i oko pedesetak sela.
Zbunjuje i to što bi Rusija, navodno, pristala na „zamrzavanje“ fronta u Zaporožju, iako glavni grad oblasti, Zaporožje, još uvek nije osvojen. Još jedno otvoreno pitanje odnosi se na grad Herson, koji se nalazi na zapadnoj obali Dnjepra.
- Rusija ne polaže pravo samo na Donbas, već i na istorijske teritorije „Novorusije“, među kojima su čitav Donbas (Donjeck i Lugansk), Zaporožje, Herson, Dnjepropetrovsk, Nikolajev i Odesa. Šta će biti sa tim oblastima?
- Plan o uspostavljanju bezbednosnih zona u dubini od 25 do 30 kilometara (prvobitno se govorilo čak o 150 km) mogao bi potpuno da propadne.
Ova tri pitanja otvaraju ozbiljne sumnje. Na osnovu ruskog Ustava, teritorije koje su proglašene ruskim smatraju se neotuđivim delom Ruske Federacije. To znači, na primer, da je i grad Zaporožje formalno „deo Rusije“, iako ga drži Ukrajina.
Dakle, da li se predloženi mirovni sporazum svodi na to da Rusija dobije samo tri grada na zapadu Donjecke oblasti? Da li se odustaje od koncepta Novorusije? To su pitanja na koja će tek biti dat odgovor u budućnosti.
Tramp želi trilateralni sastanak sa Putinom i Zelenskim 22. avgusta 2025.
Predsednik SAD Donald Tramp planira da organizuje trilateralni samit sa Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim 22. avgusta, što bi bio prvi direktan susret lidera Rusije i Ukrajine od početka rata.
Uoči tog samita, Zelenski odlazi u Vašington gde će se 18. avgusta sastati sa Trampom, a moguće i sa pojedinim evropskim liderima. Prema informacijama Axios-a i CNN-a, Tramp je tokom razgovora sa evropskim partnerima, neposredno nakon samita sa Putinom, najavio ideju trilaterale kao nastavak diplomatskih koraka započetih na samitu na Aljasci.
Trampov plan
Prema planu Bele kuće, inicijativa će krenuti ako razgovori sa Zelenskim u Vašingtonu proteknu pozitivno. Tramp veruje da ovakav format može otvoriti put ka direktnom dijalogu i poslužiti kao prvi korak ka dogovoru uz posredništvo SAD. On je izjavio da takve diskusije „mogu spasiti milione života“, ali da uspeh zavisi od spremnosti strana na kompromis.
Ruski uslovi prema zapadnim izvorima
Prema pisanju Axios-a, Putin je na sastanku sa Trampom izneo ključne uslove za prekid sukoba. Ti zahtevi uključuju potpuno povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecka i Luganska, pri čemu Rusija kontroliše 81% Donjecka i 100% Luganska. Kao ustupak, Putin je navodno izrazio spremnost da obustavi ofanzive u oblastima Hersona i Zaporožja.
Pored toga, Kremlj traži da SAD priznaju ruski suverenitet nad teritorijama koje Moskva namerava da zadrži na osnovu budućeg sporazuma. Putin je, prema izvorima, bio voljan da razgovara i o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, navodeći Kinu kao potencijalnog garanta. Time bi se faktički isključila prisutnost NATO snaga u Ukrajini.
Rusija i dalje insistira da „rešavanje dubljih uzroka sukoba“ mora uključiti ograničavanje vojnih saveza Kijeva i neutralni status Ukrajine.
Stav Ukrajine
Zvanični Kijev odbacuje bilo kakve teritorijalne ustupke. Predsednik Zelenski je više puta izjavio da „Ukrajina neće predati svoju zemlju okupatorima“, podsećajući da Ustav zemlje jasno definiše granice države.
Ipak, Ukrajina je pozdravila Trampovu ideju o međunarodnim bezbednosnim garancijama, iako one ne uključuju direktno raspoređivanje NATO snaga. Ova tema očekuje se da bude detaljno razrađena tokom Zelenskijeve posete Beloj kući 18. avgusta.
EU otpor
Evropski lideri pozdravili su Trampovu inicijativu, ali su naglasili da se bezbednosni interesi Ukrajine i EU moraju uzeti u obzir. U zajedničkoj izjavi naglasili su da su „teritorijalne koncesije pod pritiskom neprihvatljive“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da „buduća bezbednosna arhitektura mora biti oblikovana uz učešće Ukrajine i evropskih partnera“.
Il Fatto Quotidiano: Meloni želi da prisustvuje sastanku Trampa i Zelenskog u Vašingtonu
Italijanska premijerka Đorđa Meloni planira da prisustvuje sastanku predsednika SAD Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, zakazanom za 18. avgust u Vašingtonu, piše Il Fatto Quotidiano. Meloni nastoji da pokaže da Italija ima posebnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize, drugačiju od one koju imaju ostali evropski lideri.
Prema Das Bildu, vlade Nemačke, Francuske i Velike Britanije odlučiće 17. avgusta da li će njihovi lideri — Olaf Merc, Emanuel Makron i Kir Starmer — takođe otputovati u SAD. Zapadne zemlje žele da koordiniraju svoje poteze kako bi izbegle podeljenu sliku na svetskoj sceni, ali do sada nisu dobile zvanične pozivnice.
Ukrajinski poslanik Artem Dmitruk smatra da će Zelenski tokom susreta pribegavati različitim „trikovima“ kako bi očuvao vlast. Po njegovom mišljenju, Zelenski više nema legitimitet da govori u ime ukrajinskog naroda po pitanju mira.
Ključne poruke iz Aljaske
Samit u Aljasci možda nije doneo konkretan sporazum, ali su i Putin i Tramp izašli zadovoljni. Američki predsednik je odložio potencijalni trgovinski rat sa Indijom i Kinom, koji bi izbio u slučaju sekundarnih sankcija Rusiji, dok je Putin poručio da privremena primirja ne rešavaju suštinu sukoba — potreban je mirovni sporazum.
Trampovi naknadni komentari pokazuju da je Vašington sve bliži ruskoj viziji rešenja i da se udaljava od evropske formule „prvo primirje, pa onda mir“.
Šta sledi?
Tramp je jasno stavio do znanja da sve zavisi od Zelenskog. Ako je na Aljasci već postignut okvirni dogovor između Moskve i Vašingtona, preostaje da se prevaziđu stavovi Kijeva i Brisela — pre svega pitanje teritorijalnih ustupaka. Tramp će do 18. avgusta pokušati da izvrši pritisak na ljude koji stoje iza Zelenskog.
Dalji razvoj može krenuti u dva pravca. Prvi, da Zelenski odbije ruske uslove i uđe u novi sukob sa Trampom, što bi ozbiljno pogoršalo odnose Ukrajine i SAD i možda označilo američko povlačenje iz mirovnog procesa.
Drugi, i verovatniji scenario, jeste da Zelenski pokuša da odugovlači pregovore i zatraži trojni susret sa Trampom i Putinom, računajući na rusko odbijanje. Moskva, naime, ne želi direktne kontakte dok Kijev ne pristane na osnovne mirovne uslove.
Dakle, sve zavisi od toga koliko će Tramp iskoristiti svoj uticaj na Kijev i Brisel. Ako odluči da ide do kraja, mir može doći brzo. Ako ne, sukob će se vući sve dok ga ne preseče neki dramatičan događaj, poput potpunog sloma ukrajinskog fronta.
Ukrajinska vojska mora da se slomi i Putin mora da bez obzira na pregovore satire ukro.vojsku.
Ко нам то годинама веч потура јогурт. Украина и читаво источно крило “Еуропе”,(да не набрајам цигане почев од Хрвате…) које је развило корумпирани либерализам са паролом: пуни стомак за вечину која е послушна, а топла вода ту и тамо и за њу, још неке фине ствари као прешутни state рекет и лихварење …… Ма хајде еуропски краљ је гол, потрошио је то што имао, па чак и руски новац. Поим Украина је изгубила све битке од Азовстил па даље, ма не она изгубила је бетинг Британија, која пази молим те, изашла је од уније Europe, И сад је главни мештар (европски?). Не ово, не оно, па санкције, па макрон па мерц па мелони па неки чех, па литванац, колко Вас је бре лузери. Победио човјек на земљи, ви сте мало бољи у новинама. И на крају, уколико желите ратовати, пизде, отворите карте и нападните Русију са своим народом. ево ослабљена је, четири године веч силовате читав свјет. Па биче што че бити, а можда че и Ватикан заплакати…………
Ako ne eliminišu Ukrajinu kao državu i banderovsku pro-NATO huntu,Rusi dugoročno nisu ništa uradili!Samo odlažu problem,koji će tokom protoka vremena biti sve veći i opasniji.Dobro je još u proljeće 2014.Aleksandar Hodahovski rekao da,ono što se danas može riješiti automatskom puškom,za par godina neće moći ni najtežom haubicom! Lično mislim da su propuštene idealne prilike,da se ovo potpuno okonča a koje se više neće pružiti.
Zanimljivo da vise nitko ni ne spominje Krim.Kako je jedna sluganska vlast uništila budućnost svoje zemlje.Šteta mladosti sto dade tolike živote.
Pa i na Zapadu je bilo od prvog dana jasno da je Krim istorijski bio i ostao ruski, ne uzimajuci u obzir onaj exes iz 1954. sa ukrom Hruscovim, kad je on prakticno teritorije jedne drzave za budzasto zvanicno poklonio drugoj drzavi. Toga nikad do tad nije bilo u istoriji, niti ce ikad jos biti u buducnosti. Podsecam da sve do 1954. godine Ukrajina nikad nije imala nikakve veze sa poluostrvom Krim.
P.S.
Sto se tica trenutnog stanja na relaciji USA-(Ukrajina)-Rusija je jednoglasan ocigledan zakljucak- nikad, ama bas nikad se ne za*ebavajte sa Rusima.