Dana 15. avgusta na Si-En-En-u objavljeni su novi detalji o odluci Sjedinjenih Američkih Država da rasporede vojne snage u Latinskoj Americi i Karibima, sa ciljem suzbijanja narko-kartela koji ugrožavaju bezbednost SAD. Prvi put o ovome je izvestio Rojters dan ranije, naglašavajući da se radi o strateškom potezu administracije predsednika Donalda Trampa u borbi protiv krijumčarenja narkotika.
Već u februaru ove godine, SAD su označile meksički kartel Sinaloa, druge narko-grupe, kao i venecuelansku kriminalnu mrežu Tren de Aragua za globalne terorističke organizacije. Njujork Tajms je početkom meseca otkrio da je Tramp potpisao tajni dokument kojim se odobrava upotreba vojne sile protiv tih grupa.
Prema navodima CNN-a, više od 4.000 marinaca i mornara raspoređeno je u okviru misije protiv kartela. U operaciju su uključeni Ivo Džima amfibijska grupa i 22. ekspediciona jedinica marinaca, koji su poslati u sastav Južne komande SAD (SOUTHCOM).
U isto vreme, u region su upućeni i dodatni resursi: nuklearna napadna podmornica, P-8 Poseidon izviđački avioni, nekoliko razarača i krstarica sa vođenim raketama. Treći izvor za CNN je istakao da je raspoređivanje „usmereno na pretnje po nacionalnu bezbednost SAD koje dolaze od narko-terorističkih organizacija“.
Jedan od američkih zvaničnika naglasio je da je trenutni potez pre svega demonstracija sile, ali da istovremeno daje Trampu i njegovim generalima širok spektar opcija za potencijalnu vojnu akciju protiv kartela.
SAD tesno sarađuju sa Meksikom u borbi protiv narko-grupa, ali odnosi sa Venecuelom su i dalje duboko zategnuti. Početkom meseca, Vašington je udvostručio nagradu za hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura na čak 50 miliona dolara, optužujući ga da je “najveći svetski narko-bos” i da sarađuje sa kartelima u krijumčarenju kokaina sa primesama fentanila.
Venecuelanski ministar spoljnih poslova Ivan Gil nazvao je ovu odluku „patetičnom političkom propagandom“.
Iako je pretnja od narko-kartela nesporna, američko angažovanje vojske u regionu može imati ozbiljne posledice, naročito u Meksiku, gde bi svaki prekogranični sukob mogao prerasti u otvoreni rat.
Kako bi izgledala operacija SAD protiv kartela — i koje bi bile posledice?
Operativni koncept (fazni pristup)
Faza 0 – Priprema i obaveštajna fuzija. Integracija podataka (NSA, DIA, SOUTHCOM J2, DHS, DEA, FBI), mapiranje mreža kartela, finansijskih kanala, ruta (morski koridori, „narco-subovi“, „go-fast“ čamci, kontejnerski brodovi, avio-kargo).
Faza I – Razmeštaj i prisustvo. Ivo Džima ARG/22nd MEU, razarači i krstarica za pomorsku interdikciju (MIO/VBSS), P-8A Poseidon i pomorske patrole za nadzor, nuklearna napadna podmornica za prikriven ISR i odvraćanje. Komponenta Obalske straže (NSC/WMEC) za „law-enforcement“ jurisdkciju na otvorenom moru.
Faza II – Interdikcija i pritisak. Masovna COMINT/ELINT pokrivenost, dronovi MALE klase (npr. MQ-9) gde je dozvoljeno; kontrolne zone na morskim pravcima, intenzivna zaustavljanja/pretresi (VBSS), ciljana zaplena brodova, logistike i „narko-finansija“ kroz OFAC/FinCEN akcije.
Faza III – Ograničene kinetičke akcije (uz prethodni pristanak domaćih vlasti). Specijalne snage i timovi za hvatanje meta visokog prioriteta (HVT), helikopterski napadi sa amfibijskih brodova ili obalskih baza partnera; naglasak na hapšenju umesto uništavanju — radi sudskog gonjenja.
Faza IV – Stabilizacija i transfer. Prelazak težišta na savetačko-trenažne misije, jačanje kapaciteta pomorskih/avijacijskih i finansijsko-istražnih organa partnerskih država; održavanje prisustva niskog intenziteta.
Gde bi se vodila operacija?
- Južna komanda (SOUTHCOM): mreža kooperativnih lokacija i partnerstava u Karibima i Centralnoj Americi; povećan tempo iz baza/čvorišta u Floridi i Portoriku; saradnja sa Kolumbijom, Dominikanskom Republikom i drugim starim partnerima za FOL/CSL prisustvo.
- Morski pravci: istočni Pacifik i Karibi — ključne rute za kokain/fentanil-krijumčarenje; fokus na interdikciju daleko od obale kako bi se izbegle granične tenzije.
Moguće reakcije i posledice po odnose
Američka odluka da pošalje više od 4.000 vojnika, nosač aviona, podmornicu i dodatne avione u Latinsku Ameriku protiv narko-kartela otvara niz političkih i bezbednosnih dilema.
Za Meksiko to znači pritisak na suverenitet i rizik eskalacije nasilja, dok Venecuela može da iskoristi priliku za zaoštravanje retorike i traženje podrške saveznika. U širem regionu većina država tražiće multilateralni okvir kroz OAS ili UN, oprezno izbegavajući potpunu militarizaciju.
Karteli, međutim, već prilagođavaju taktike – prebacuju krijumčarenje na manje rute, koriste podmornice, dronove i kriptovalute. To može doneti nove humanitarne i ekonomske posledice: više nasilja, migracije i čak skok cena droge na američkom tržištu.
Scenario može ostati samo na demonstraciji sile i zaplenama na moru, ali postoji i mogućnost ciljane akcije ili čak unilateralnih udara – što bi značilo ozbiljnu krizu odnosa u regionu.
A kada će naša vlada da krene u borbu sa našim narkokartelima? Čekaj, pa oni sede u vladi…
SVAKA država ima svoj narko kartel i policije su te koje kooperišu time.
…države nisu narodne, policije nisu da štite red i narod, religije nisu da nas spoje sa bogom, sve je obrnuto, sve su to bande parazita zbog kojih živimo kako živimo a kulminacija, kada im dosadašnje stvari više neće biti dovoljne da zaštite svoj sistem od kolapsa onda će kulminacija biti 3.sv.rat a organizatori i uzročnici su vlasnici religija i država. Svako treba da razmisli da im ne služi, da ne hrani parazite.
…što pre svega znači da ne rade za državu ni da daju svoje resurse bilo kojoj religiji.
raskomadaće ih meksosi
Siledžije klasične bore se protiv kriminala 1000 km daleko ….toga nigde nema hapsite na svojim granicama i u usa …izgleda da im je više stalo do venecuelanske nafte
To baš agresivno i napadno zvuči kad Trump govori i organizuje, samo zaboravlja da ti karteli imaju male paravojne formacije po americi koji jedva čekaju da za lepu svotu novca krenu da ubijaju.