Redak prizor na Aljasci: Air Force One i Iljušin Il-96 – predsednički avioni SAD i Rusije jedan pored drugog

Na Aljasci se odigrao nesvakidašnji i spektakularan prizor – dva predsednička aviona, američki Air Force One i ruski Iljushin Il-96, našla su se parkirana rame uz rame na vojnoj bazi. Ovakva scena je gotovo nezamisliva bila tokom prethodne garniture vlasti u Vašingtonu u kontekstu odnosa između SAD i Rusije i predstavlja izuzetan događaj za posmatrače aviona i ljubitelje avijacije širom sveta.

Ruski predsednik Vladimir Putin doputovao je svojim Iljušinom Il-96, glavnim avionom ruske predsedničke vazdušne flote, dok je predsednik Donald Tramp stigao u svom Boeingu 747, poznatom širom sveta kao Air Force One kada predsednik SAD lično boravi u njemu.

Oba aviona su četvoromotorni širokotrupni džetovi, a njihovo prisustvo jedno pored drugog pružilo je jedinstvenu priliku za direktno poređenje – američke i ruske verzije predsedničke avijacije. Iako je ruski avion tehnički dizajniran kasnije, američki Air Force One i dalje dominira u bezbednosnim i komunikacionim kapacitetima.

Uporedna analiza predsedničkih aviona

Tip i konstrukcija

Iljushin Il-96 (Putin):
Radi se o ruskom četvoromotornom avionu dugog dometa, razvijenom i proizvedenom od strane kompanije Iljushin. Njegov dizajn je moderniji u poređenju sa Boeingom 747-200/8 koji koristi Air Force One. Il-96 je specijalno prilagođen za predsedničke letove, sa unapređenim bezbednosnim i komunikacionim sistemima.

Boeing 747-200B / 747-8 (Air Force One, Tramp):
Američki četvoromotorni širokotrupni džet, razvijen na osnovu Boeinga 747, ali modifikovan specijalno za potrebe predsednika SAD. Opremljen je vrhunskim komunikacionim sistemima, protivraketnim zaštitama i specijalno dizajniranim unutrašnjim rasporedom za rad, odmor i strateške operacije.

Dimenzije i performanse

Il-96:

• Dužina: oko 55 m
• Raspon krila: 60 m
• Kapacitet: do 262 putnika u standardnoj konfiguraciji (manje u predsedničkoj varijanti)

Air Force One (Boeing 747):

• Dužina: 70 m (model 747-200B)
• Raspon krila: 60 m
• Kapacitet: do 70–100 osoba u predsedničkoj konfiguraciji (do 400 u standardnoj komercijalnoj varijanti)

Domet i autonomija

Il-96:
Maksimalni domet iznosi oko 11.000 km, što omogućava međunarodne letove bez potrebe za dopunom goriva.

Air Force One:
Domet je oko 12.000 km, ali uz ključnu prednost – mogućnost dopune goriva u letu, što mu praktično omogućava neograničenu autonomiju i sposobnost da ostane u vazduhu gotovo neprekidno, u slučaju nužde ili kriznih situacija.

Sigurnost i tehnologija

Il-96:
Avion je opremljen modernim komunikacionim sistemima, elektronskim protivmerama i zaštitnim tehnologijama. Ruska verzija obezbeđuje otpornost na elektronske i fizičke pretnje, ali ipak ne dostiže nivo zaštite koji poseduje Air Force One.

Air Force One:
Smatra se jednim od najzaštićenijih aviona na svetu. Poseduje protivraketne sisteme, elektronsku ratnu opremu, satelitske komunikacije i specijalizovane sisteme koji omogućavaju predsedniku SAD da komanduje vojskom čak i tokom leta. Air Force One je zapravo leteća tvrđava i komandni centar u vazduhu.

Unutrašnji raspored

Il-96:
Sadrži predsedničke apartmane, sale za sastanke, kancelarije, prostorije za osoblje i sigurnosne timove. Sve je prilagođeno protokolu ruskog predsednika i međunarodnim putovanjima.

Air Force One:
Opremljen je kao leteći Pentagon – sa luksuznim apartmanima za predsednika, kancelarijama, salama za strateške sastanke, medicinskim blokom, kuhinjama i punom infrastrukturom za osoblje, vojsku i obezbeđenje.

Air Force One nadmašuje Il-96 u pogledu sigurnosti, tehnologije i komunikacionih kapaciteta, dok Il-96 predstavlja moderniji dizajn i pouzdan avion za međunarodne letove.

Istorijat predsedničkih aviona SAD i Rusije

Air Force One – simbol američke moći

Prvi američki predsednik koji je koristio avion bio je Franklin D. Roosevelt, koji je tokom Drugog svetskog rata putovao specijalno modifikovanim Douglas C-54 Skymaster-om, poznatim kao Sacred Cow. Njegovi naslednici, Truman i Ajzenhauer, takođe su imali sopstvene verzije predsedničkih aviona.

Prava era modernog predsedničkog vazduhoplovstva počela je sa Džonom F. Kenedjem, koji je koristio Boeing 707, i to u prepoznatljivom plavo-belom dizajnu koji je osmislio poznati industrijski dizajner Rajmond Lovi.

Od 1990-ih u upotrebi su dva Boeing 747-200B aviona, specijalno modifikovana i opremljena za potrebe predsednika SAD. Njihova oznaka u američkom ratnom vazduhoplovstvu je VC-25A, ali se u javnosti uvek nazivaju Air Force One kada prevoze predsednika.

U budućnosti, planirano je da ovaj par aviona zamene nova dva Boeing 747-8i, koja su već u fazi modifikacije i koja će pružiti još veću autonomiju, sigurnost i kapacitet.

Ruski predsednički ponosi

Sovjetski Savez je dugo koristio razne avione za prevoz lidera – od Lisunova Li-2 (kopije američkog DC-3) do Tupoljeva Tu-114 i Iljušina Il-62, koji je bio glavni sovjetski predsednički avion tokom Hladnog rata.

Početkom 1990-ih Rusija je odlučila da predsedniku obezbedi moderniji i sigurniji avion, pa je odabran Iljušin Il-96-300, četvoromotorni širokotrupni džet razvijen u sovjetsko doba, ali ušao u upotrebu tek nakon raspada SSSR-a.

Ovaj prizor na Aljasci, gde su se američki i ruski predsednički avioni našli jedan pored drugog, simbolično oslikava i razlike između dve svetske sile – SAD sa tehnološkom i vojnom nadmoći i Rusija sa sopstvenim modernim rešenjem za predsedničke misije.