Izrael na korak do potpune okupacije Gaze: 75 hiljada mrtvih, grad u ruševinama

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su 15. avgusta da njihove jedinice napreduju na periferiji grada Gaze, u oblasti Sejtun, što predstavlja jednu od ključnih tačaka vojne operacije. Ovo je 679. dan rata i operacije „Gvozdeni mačevi“, koju Tel Aviv vodi od 7. oktobra 2023. godine protiv palestinskih organizacija u Gazi, ali i na više frontova – u Judeji i Samariji, Libanu, Siriji i Jemenu.

Prema saopštenju IDF-a, jedna izraelska oklopna grupa bila je meta protivtenkovske rakete u Sejtunu, ali napad nije prouzrokovao žrtve. Istovremeno, izraelske trupe su pronašle i uništile skladište oružja Hamasa, koje je bilo opremljeno minama-iznenađenjima i improvizovanim eksplozivnim napravama.

Izraelski vojnici, kako se navodi, i dalje neutralizuju eksplozivne zamke, likvidiraju pripadnike Hamasa i uništavaju infrastrukturu militanata, kako na površini, tako i u podzemnim tunelima.

Gaza pod neprekidnim bombardovanjem

Međutim, izveštaji sa lica mesta koje prenose zapadni novinari govore o drugačijoj slici. Prema svedočenjima civila, izraelsko vazduhoplovstvo intenziviralo je poslednjih dana napade na stambene četvrti.

Ministarstvo zdravlja u Gazi, kojim upravlja Hamas, saopštilo je da je samo 15. avgusta poginulo 10 civila, dok je još šest osoba stradalo prilikom pokušaja da preuzme humanitarnu pomoć.

Od početka izraelske ofanzive i gotovo svakodnevnih bombardovanja, život je izgubilo oko 75.000 Palestinaca. Ogroman broj žrtava, uključujući veliki procenat žena i dece, izaziva sve veću zabrinutost međunarodne zajednice.

UN: Gaza već pod okupacijom

Prema podacima Ujedinjenih nacija, između 75 i 80% teritorije Gaze sada se nalazi pod izraelskom vojnom kontrolom, bilo kroz militarizovane zone, bilo kroz obavezne zone evakuacije. To znači da je samo mali deo enklave ostao izvan direktne okupacije.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu u više navrata naglasio je da Tel Aviv nema nameru da se povuče, već da planira potpunu kontrolu nad Gazom. On insistira na pet ključnih ciljeva izraelske operacije:

• potpuno razoružavanje Hamasa,
• povratak svih izraelskih talaca i tela poginulih,
• potpuna demilitarizacija Gaze,
• uspostavljanje trajne izraelske kontrole bezbednosti,
• formiranje novog civilnog upravnog tela koje neće biti povezano ni sa Hamasom, ni sa Palestinskom upravom.

Analiza i posledice

Ovakav scenario praktično znači potpunu okupaciju Gaze i transformaciju te teritorije u enklavu pod stalnim vojnim nadzorom Izraela. Ako se plan Netanjahua u potpunosti sprovede, Gaza više neće postojati ni kao autonomni entitet, već kao militarizovana zona pod izraelskom kontrolom.

Međunarodna zajednica strahuje da bi ovo moglo izazvati novi talas nestabilnosti na Bliskom istoku, jačanje ekstremističkih pokreta i dodatnu humanitarnu katastrofu.

U ovom trenutku, dok Izrael ostvaruje vojnu dominaciju, cena za palestinsko stanovništvo meri se desetinama hiljada mrtvih i potpunim razaranjem društvene i urbane infrastrukture.

Istorijski presedan: Liban kao ogledalo za Gazu

Sličan scenario već je viđen tokom izraelske invazije na Liban 1982. godine, kada je izraelska vojska okupirala južni deo zemlje. Tada je Tel Aviv, pod izgovorom neutralizacije PLO-a (Palestinska oslobodilačka organizacija), uspostavio sigurnosnu zonu koju je kontrolisao skoro dve decenije.

Izraelske trupe ostale su u Libanu sve do 2000. godine, suočene sa konstantnim gerilskim napadima Hezbolaha, što je okupaciju učinilo dugotrajnom i iscrpljujućom. Mnogi analitičari smatraju da je upravo iskustvo Libana pokazalo koliko je teško održati kontrolu nad neprijateljskim teritorijama, čak i kada se u početku postigne vojna nadmoć.

Danas se postavlja pitanje: da li će Gaza postati novi južni Liban, sa dugotrajnom izraelskom okupacijom, otporom lokalnog stanovništva i beskrajnim ciklusima nasilja?