Evropski investitori sve agresivnije ulažu u odbrambenu industriju nakon što je kontinent izdvojio stotine milijardi evra za masovno naoružavanje, podstaknuto ratom u Ukrajini i sve većim sumnjama u pouzdanost američke podrške NATO savezu.
Kako prenosi Bloomberg, investicioni fondovi prikupljaju kapital i formiraju specijalizovane timove za kupovinu udela u kompanijama koje razvijaju vojne tehnologije – sektoru koji je decenijama bio izbegavan zbog etičkih i poslovnih ograničenja.
Porsche i Deutsche Telekom prave vojni fond
Među novim igračima u ovoj industriji našli su se i Porsche Automobil Holding SE i Deutsche Telekom AG, koji pregovaraju o osnivanju zajedničkog venture capital fonda vrednog oko 500 miliona evra (oko 586 miliona dolara). Fond bi bio fokusiran na evropske kompanije u sektoru vojne tehnologije, a struktura i konačan iznos ulaganja još se mogu promeniti.
Porsche SE, holding porodice milijardera koja kontroliše Porsche AG i Volkswagen AG, zvanično je potvrdio da menja svoj statut kako bi mogao ulagati direktno u odbrambenu industriju. Ranije je ulaganje bilo ograničeno na tehnologije dvostruke namene – one koje imaju i civilnu i vojnu primenu.
Povratak u biznis koji donosi veći profit od luksuznih vozila
Ova promena dolazi nakon što je Porsche SE zabeležio finansijske gubitke u prethodnoj poslovnoj godini. Kompanija sada želi iskoristiti “ratni ekonomski bum” koji vlada u Evropi, uz podsećanje da je istorijski već učestvovala u proizvodnji naoružanja tokom perioda nacističke Nemačke.
Kako kažu analitičari, “tenkovi se trenutno isplate više od luksuznih automobila” – a ulaganje u vojnu industriju može doneti višestruko veće profite nego prodaja premium vozila u uslovima globalne ekonomske nestabilnosti.
Od tenkova za Hitlera do dronova za NATO: nemački vojno-industrijski kontinuitet
Odluka Porsche SE da ponovo uđe u vojni biznis, i to kroz fond od 500 miliona evra namenjen razvoju evropskih vojnih tehnologija, ne može se posmatrati izolovano od istorijskog nasleđa. Još tokom 1930-ih i 1940-ih, Ferdinand Porsche je bio blizak saradnik Adolfa Hitlera i projektant kako “narodnog automobila” – Volkswagen Bube, tako i čitavog niza vojnih vozila poput Kübelwagena, Schwimmwagena i oklopnih čudovišta kao što su Tigar i Maus.
U isto vreme, nemački industrijski giganti poput Kruppa, BMW-a, Daimler-Benza i Siemensa činili su okosnicu vojne mašinerije Trećeg rajha. Oni su proizvodili topove, tenkove, avionske motore i komunikacionu opremu, često koristeći prisilni rad iz koncentracionih logora.
- Krupp – proizvođač topova, oklopnih vozila i artiljerije.
- IG Farben – hemijski gigant odgovoran za proizvodnju sintetičkog goriva, gume i, zloglasno, ciklona B.
- Siemens – učestvovao u izgradnji komunikacionih i električnih sistema, često koristeći prisilni rad.
- BMW i Daimler-Benz – proizvodili avionske motore i kamione za Wehrmacht.
Mnoge od ovih firmi koristile su prisilni rad zatvorenika iz koncentracionih logora, uključujući radnike dovedene iz okupiranih zemalja. Nakon rata, deo menadžera je osuđen na Nirnberškim procesima, ali su same kompanije preživele i nastavile poslovanje u mirnodopskoj Evropi.
Danas, gotovo osam decenija kasnije, nemačka vojna industrija se ponovo ubrzano razvija – ovog puta pod okriljem NATO-a i u svetlu rata u Ukrajini. Berlinski stratezi otvoreno priznaju da žele da stvore “ratnu privredu” sposobnu da masovno proizvodi oružje, posebno sisteme za protivvazdušnu i protivdron odbranu.
Planirani ulazak Porsche SE i drugih korporativnih giganata u sektor vojne tehnologije dešava se paralelno sa milijardama evra koje Nemačka ulaže u modernizaciju Bundeswehra, uključujući kupovinu američkih F-35 aviona, sistema Patriot i domaćih projekata poput Skyranger 30.
Kritičari upozoravaju da ovaj nagli rast vojnih ulaganja i povezanost sa velikim industrijskim imenima podseća na 1930-e, kada su nemačke kompanije u rekordnom roku prešle sa civilne na vojnu proizvodnju – sa poznatim posledicama.
Uprkos argumentima da je današnja situacija “odbrambena” i “reakcija na rusku agresiju”, istorija pokazuje da vojno-industrijski kompleksi, jednom kada dostignu punu snagu, retko prestaju da traže nove sukobe i tržišta. Upravo ta logika zabrinjava analitičare, koji strahuju da Evropa, umesto da gradi mir, ponovo hrli u spiralu permanentne militarizacije.
Ponovo iste, gubitničke firme, u ponovo istoj glupoj igri…rezultat…katastrofa za nemce mnogo gora od ’18-te i ’45-te. I još nek im hrvati rade u tim pogonima i fijasko je zagarantovan 200%💁.
Bohim se da ces ti raditi u tim pogonima kao zarobljenik a mozda i ja. Ovaj put bice resetovani do one laboratorije za genetiku pa da sa ih prave nanova kao izumrlu vrstu.
Teško ja, ja baš teško…a i ti pošto već sad znaš šta je malobrojnim švabuljama intencija.