Tokom Hladnog rata, kada je američka vojska razmatrala sve načine da spase oborene pilote iz neprijateljskog okruženja, kompanija Goodyear – svetski poznata po gumama – razvila je neverovatan koncept: avion na naduvavanje poznat kao Inflatoplane.
Ovaj eksperimentalni projekat, iako kratkotrajan, ostaje jedan od najneobičnijih u istoriji vazduhoplovstva.
Početak: gumeni avion sa ozbiljnom namenom
Godine 1956, Goodyear je, koristeći iskustvo iz proizvodnje vazdušnih brodova (zeppelin), započeo rad na avijacijskoj inovaciji koja je trebalo da spase oborene pilote iz dubine neprijateljske teritorije. Sam koncept seže još iz 1931. kada je Taylor McDaniel zamislio naduvavajuću letelicu, ali je tek u vreme Hladnog rata pronašao vojni interes.
Razvoj prvog prototipa trajao je samo 12 nedelja. Avion je bio napravljen od specijalnog materijala nazvanog Airmat, sastavljenog od dva sloja gume ojačana najlonskom mrežom. Kada se materijal izloži vazduhu, on se ukruti i postaje dovoljno čvrst da drži avion u obliku tokom leta. Motor je dodatno upumpavao vazduh i tako održavao strukturalni integritet.
Inflatoplane je bio otporan na oštećenja – mogao je da izdrži do šest pogodaka kalibra .30 i ostane u letu. Kabina pilota, stajni trap i sedište su dodatno ojačani za stabilnost.
Avion u kutiji: idealan za hitne spasilačke misije
Inflatoplane se pakovao u kutiju zapremine samo 44 kubna stopa (oko 1,25 m³). Lako se mogao prevesti kamionom ili avionom i baciti padobranom iza neprijateljskih linija. Čim bi ga preuzeli, piloti su ga izgurali kao kolica i napumpali za 5 minuta – uz pritisak manji od onog u automobilskim gumama.
Tehničke specifikacije: dva modela
Goodyear je napravio dve verzije:
GA-468 (jednosed)
- Motor: Nelson 2-cilindarski, 40 konjskih snaga
- Dužina: 6 metara, raspon krila: 6,7 metara
- Maksimalna brzina: 115 km/h
- Dolet: 627 kilometara
- Autonomija: 6,5 sati
- Nosivost: 240 funti (oko 109 kg)
- Potrebna pista za poletanje: 250 stopa, a da preskoči prepreku od 15 m – 575 stopa
GA-466 (dvosed)
- Motor: McCulloch 4318, 60 konjskih snaga
- Dužina: 5,9 metara, raspon krila: 8,5 metara
- Maksimalna brzina: 112 km/h
- Dolet: manji nego kod jednoseda
- Nosivost: do 740 funti (335 kg)
- Potrebno za preskok prepreke od 15 m: 745 stopa
Naduvavanje dvoseda trajalo je šest minuta. Zbog dodatne mase i dužeg krila, imao je nešto slabije performanse, ali veću korisnu vrednost.
Tragični kraj projekta
Od samog početka, ideja Inflatoplane-a je bila pod znakom pitanja. Kritičari su isticali da piloti teško mogu da pobegnu u sporijem i slabije naoružanom avionu iz područja gde su već oboreni.
Dve nesreće su presudile programu:
- April 1959. – test pilot Goodyeara, Richard Ulm, preživeo je pad u reku Patuxent nakon što mu je krilo udarilo u elisu. Uspeo je da se katapultira i preživi.
- Lt. Malcolm “Pug” Wallace – poginuo je tokom leta na visini od 700 stopa kada je došlo do otkazivanja sajle upravljača. Krila su se izduvala, deformisala i jedno metalno ojačanje ga je pogodilo u glavu. Nije stigao da otvori padobran.
Kraj programa i zaostavština
Iako su napravljena svega 12 primerka, projekat je nastavio do 1973. godine. Dva primerka su sačuvana – jedan se nalazi u Franklin institutu u Filadelfiji, a drugi u Smithsonian muzeju u Vašingtonu.
Iako nikada nije postao operativan, Inflatoplane ostaje simbol inovacije, očajničkih rešenja iz Hladnog rata i neverovatne ideje da se avion može – naduvati.
Ja sam siguran da sa današnjim naprednim materijalima i tehnologijama ovo bi moglo zaživeti kao koncept, mada sa druge strane ultra lake letelice se verovatno mogu isto tako jednostavno dobaciti i sklopiti na licu mesta i imaju daleko manje zahteve za poletanje i sletanje.