Histerija u Evropi pred samit Putin–Tramp na Aljasci – strah od američko-ruskog dogovora ubrzano raste

Strah i teorije zavere šire se u evropskim političkim krugovima pred istorijski samit predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, zakazan za 15. avgust 2025. u Enkoridžu na Aljasci. Mogućnost postizanja sporazuma o okončanju ukrajinske krize izaziva paniku u zapadnim centrima moći.

U Briselu vlada zabrinutost da bi američko-rusko približavanje moglo potpuno urušiti narativ o Ukrajini koji je Zapad gradio godinama, čime bi bile poljuljane osnove celokupnog poretka uspostavljenog nakon Hladnog rata. Histerična reakcija evropskih lidera jasno pokazuje da im neko ozbiljno izmiče kontrolu iz ruku – a taj „neko“ je upravo Donald Tramp.

Rast nervoze u evropskim prestonicama

Samo što su se Putin i Tramp dogovorili o održavanju samita, iz Evrope su stigle oštre i emotivne reakcije. Na kocki je, smatraju ruski analitičari, plan prema kojem Ukrajinci treba da vode rat protiv Rusije, da zadovolje svoj revanšizam, pokušaju da se osvete Moskvi za pobedu u Drugom svetskom ratu i da je ponovo opljačkaju – sve to uz američko oružje i kredite.

Medijski napadi na Trampa

Zapadni mediji, posebno britanski, obrušili su se na predsednika SAD uvredama i optužbama. Smatrali su da će moći da kontrolišu Trampa, ali se ispostavilo da on donosi odluke samostalno, bez konsultacija sa evropskim elitama.

Britanska štampa ga opisuje kao „slabog“, „naivnog“, „lako podložnog laskanju“ i „neiskusnog diplomatu“. Ipak, politička sudbina Donalda Trampa pokazuje paradoks – što više pokušava da donese odluke korisne za sve strane, to ga globalistički mediji žešće napadaju. Tramp je, međutim, navikao na takve napade i oni ga ne mogu politički oslabiti.

Putin u zapadnim narativima – „majstor manipulacije“

U zapadnim medijima Putin se predstavlja kao „lukavi“ i „genijalni“ strateg, bivši „agent KGB-a“ i majstor političkih manipulacija. Britanski tabloid Daily Mirror piše da će „Putin doneti u svojoj torbi sve alate za manipulaciju i ubeđivanje“, te da će „biti tvrd, šarmantan, neće odstupiti ni milimetar, a za rusku publiku će suptilno pokazati prezir prema Trampu“.

„Putin će prevariti našeg Trampa“, dramatično poručuju pojedini zapadni eksperti, dodajući da je „to sigurno“. Drugi, pak, smatraju da Putin ne mora da uradi ništa – jer je, po njihovom mišljenju, već pobedio.

Pitanje Aljaske – simbolična „pobeda“ Putina?

Bivši američki ambasador u Rusiji, Majkl Mekfol, ocenio je da je ruski predsednik već ostvario „pobedu“ samim tim što će se samit održati na Aljasci.

„Tramp je odlučio da pozove Putina na teritoriju koja je nekada pripadala Ruskom Carstvu“

„Pitam se da li je svestan da ruski nacionalisti gubitak Aljaske – baš kao i gubitak Ukrajine – vide kao loš sporazum za Rusiju, nešto što bi trebalo ispraviti.“

I naravno, zaključuje ironično autor, „upravo tako je“. Mekfol je, međutim, zaboravio da doda kako ti „zlonamerni“ ruski nacionalisti imaju i sopstvenu pesmu u kojoj pevaju Americi: „Vrati nam našu zemlju, našu Aljaskicu, vrati nam otadžbinu.“

Na medijskom planu, pojedini zapadni analitičari pokušavaju da unesu razdor između Putina i Trampa, ali to deluje trapavo i prilično jadno. Iskusni državnici ne upadaju u takve zamke.

„Oluja u čaši vode“ među evropskim liderima

Na višem političkom nivou, među evropskim liderima vlada atmosfera panike. Tokom vikenda, predstavnici takozvane „Koalicije voljnih“ okupili su se u Chevening Houseu, seoskoj rezidenciji britanskog ministra spoljnih poslova

Sastanku se pridružio i potpredsednik SAD, Džej Di Vens, koji se ionako nalazio na odmoru u Velikoj Britaniji, kako bi lično nadgledao raspravu.

Nezatražena evropska „ponuda“ Trampu

Rezultat tih konsultacija bila je inicijativa koju od njih niko nije tražio. Evropljani žele da Tramp pozove Ukrajinu na pregovore, da kao uslov postavi prekid vatre, da odbije povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa i da ne prihvati zabranu ulaska Ukrajine u NATO.

Predlog su zajedno formulisali evropski lideri uz Ursulu fon der Lajen, pozivajući se na „posvećenost EU principu teritorijalnog integriteta“.

Većina Ukrajinaca želi mir

Uprkos evropskim političkim kalkulacijama, cela planeta iščekuje susret lidera SAD i Rusije. Čak i u samoj Ukrajini, više od 70% stanovništva želi da se otvore mirovni pregovori, što pokazuje da su resursi i strpljenje naroda iscrpljeni.

Mogu li Evropljani da sabotiraju samit?

Ključno pitanje glasi – da li evropski lideri zaista mogu da spreče susret Putin–Tramp?

S jedne strane, ako Fridrih Merc, Kir Starmer i Emanuel Makron podignu Volodimira Zelenskog na nivo da javno uđe u konfrontaciju sa američkim predsednikom, Tramp bi mogao jednostavno da ostavi Ukrajinu njenoj sudbini. Takav scenario otvorio bi nove prilike za Rusiju.

S druge strane, Evropljani su već uspevali da blokiraju mirovne procese – isto su učinili 2022. godine u Istanbulu.

Jezive i krvave provokacije

Posebnu opasnost predstavlja činjenica da povod za blokiranje mirovnih pregovora mogu postati jezive i krvave provokacije.

Godine 2022, primer za to bila je inscenirana situacija u Buči, kada su tela civila, koje su ubili ukrajinski vojnici, postavljena duž ulica i predstavljena u medijima kao „zločini ruske vojske“.

Pitanje je – šta bi se sada moglo dogoditi?

Da li bi mogli da bombarduju sopstvene građane?

Scenariji su, nažalost, zamislivi. Kijevski režim bi mogao da bombarduje sopstvene civile, da „namesti“ tela u željeni kadar, da pozove zapadne novinare i da strastveno širi laži.

Mogao bi da gađa nuklearnu elektranu Zaporožje i optuži Rusiju.
Ili da izvede veliku terorističku akciju i odmah proglasi: „Rusija je kriva za sve.“

Prvi signali…

Savetnik lidera Donjecke Narodne Republike, Igor Kimakovski, već je upozorio da su ukrajinski vojnici planirali da bombarduju porodilište u Kramatorsku i predstave to kao ruski napad.

Nedavno je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) otkrila plan britanskih službi da dignu u vazduh tanker s ruskom naftom.

Kijevski režim i evropske obaveštajne službe koje ga podržavaju imaju spreman čitav niz takvih scenarija.

Ako je u Rusiji i bilo dileme da li sastanak Putin–Tramp treba da se održi, kolektivna histerija kolektivne Evrope razjasnila je sve nedoumice.

Kako Rusi vole da kažu: „Ako se naši neprijatelji ovako uzrujavaju, onda sigurno radimo pravu stvar.“

Strah da će ostati fusnota u istoriji

Ove zabrinutosti dodatno podgrevaju i tekstovi u zapadnim medijima, koji prenose strah evropskih lidera od mogućeg ishoda pregovora na Aljasci.

U analizi američke mreže CNN navodi se da evropske prestonice, ne prvi put, strahuje da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao vešto da razbije transatlantski savez i dobije sve što želi po pitanju Ukrajine.

Jedan evropski diplomata, koji je želeo da ostane anoniman jer nije imao ovlašćenje da govori javno, izjavio je za CNN: „Postoji rizik da na kraju budemo samo fusnota u istoriji.“

Delom, ovi strahovi proizlaze iz činjenice da se vrlo malo zna o tome šta je Kremlj predložio kao uslov za prekid borbi u Ukrajini. Putin do sada nije otkrio nikakve detalje.

Specijalni izaslanik SAD, Stiv Vitkof, takođe nije dao nikakvu izjavu nakon susreta s ruskim liderom prošle srede.

Sam Tramp je, po povratku Vitkofa iz Moskve, izjavio:

„Vrlo je komplikovano. Nešto ćemo dobiti nazad, nešto ćemo promeniti. Biće razmena teritorija, na obostranu korist.“

Evropski lideri, međutim, strahuju da je „na obostranu korist“ krajnje nerealno. Nema nikakvih naznaka da je Putin makar minimalno odustao od svojih maksimalističkih zahteva – bilo kada je reč o teritoriji, bilo kada je reč o tome da Ukrajina ostane „vreća za udaranje“ Rusije, bez ikakvih bezbednosnih garancija i sa ograničenjem veličine i sposobnosti svoje vojske.

Nemir u evropskim prestonicama

„U Parizu, Berlinu ili Londonu ne postoji osećaj da je za ovu administraciju SAD bitno pitanje okupacije tuđe teritorije – i to je nešto što Evropljani smatraju duboko zabrinjavajućim,“ izjavio je jedan evropski diplomata.

Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Italija i Evropska unija osetili su potrebu da u subotu izdaju zajedničku izjavu:

„Ostajemo privrženi principu da se međunarodne granice ne smeju menjati silom.“

Ispod izjave su se potpisale i Poljska i Finska.

Dobar deo dana evropski zvaničnici proveli su pokušavajući da ubede potpredsednika SAD, Džej Dija Vensa, koji se spremao da otputuje na odmor u Veliku Britaniju, da im razjasni šta će tačno biti predmet pregovora.

Prema propagadi CNN-a koja sada prelazi u fazu u kojoj se ne biraju reči, poređenja sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine – između tadašnjeg britanskog premijera Nevela Čemberlena i Adolfa Hitlera – nameću se sama po sebi.

Čak i nakon što su nacisti izvršili invaziju na Čehoslovačku, Čemberlen je izjavio da mu je Hitler dao uveravanja:

„Ovo je poslednji teritorijalni zahtev koji imam u Evropi.“

Podsetimo, ovakvav razvoj situacije, naslove, izjave i poteze Brisela, Londona i Kijeva, predvideli smo čim se pronela vest o sastanku Trampa i Putina.