Amerika priprema mirovni sporazum Rusije i Ukrajine – Vens: ‘Niko neće biti zadovoljan, ali rat se bliži kraju’

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens najavio je da će pregovaračko rešenje rata u Ukrajini uskoro biti postignuto, ali da će ono izazvati nezadovoljstvo i u Moskvi i u Kijevu.

U razgovoru za Fox News, Vens je naglasio da se radi o kompromisu koji će biti daleko od maksimalističkih ciljeva obe strane, ali i jedinom realnom izlazu iz dvogodišnjeg sukoba koji je iscrpeo sve aktere.

„Sjedinjene Države žele rešenje koje je prihvatljivo za obe strane, ali realno je očekivati da se ni Rusi ni Ukrajinci neće osećati kao pobednici“, izjavio je Vens, dodajući da je vreme da se zaustavi krvoproliće i započne obnova razorenih regiona.

Trampova strategija: Samit u Aljasci kao ključni signal

Prema njegovim rečima, u toku su pripreme za samostalne pregovore između Donalda Trampa i Vladimira Putina, koji bi prethodili eventualnom trilateralnom susretu sa Volodimirom Zelenskim. Portparol Bele kuće potvrdio je da je Tramp otvoren i za zajednički samit, ali da je prioritet bilateralni razgovor sa Putinom, na zahtev Moskve.

Izbor Aljaske kao lokacije nije slučajan. Analitičar Mark Episkopos iz Instituta „Kuinzi“ smatra da ovaj potez predstavlja jasan signal američke odlučnosti i namere da SAD preuzmu inicijativu u procesu mirovnih pregovora. Za razliku od neutralnih destinacija poput Turske ili Katara, Aljaska simbolično stavlja Vašington u poziciju glavnog arhitekte budućeg sporazuma.

Geopolitičke implikacije: Evropa na margini

Najava mirovnog procesa vođenog direktno između Moskve i Vašingtona izaziva zabrinutost među evropskim saveznicima. Mnoge zemlje NATO-a strahuju da bi takav sporazum mogao biti sklopljen preko njihovih leđa, bez uzimanja u obzir njihovih bezbednosnih interesa. Posebno se ističu Poljska i baltičke države, koje se plaše da bi kompromis mogao značiti zamrzavanje fronta i ostavljanje velikih delova teritorije pod ruskom kontrolom.

S druge strane, deo zapadnoevropskih država, uključujući Francusku, Nemačku i Italiju, pozdravlja svaki pokušaj prekida rata, svesni da dugotrajni sukob iscrpljuje privrede i destabilizuje energetsku bezbednost kontinenta.

Trampova politička računica i Nobelova nagrada za mir

Kako ističe Episkopos, Tramp ima jasan vremenski okvir – početak oktobra – kao krajnji rok za postizanje sporazuma. Ovaj datum se poklapa sa sezonom dodele Nobelove nagrade za mir, a prema procenama američkih analitičara, Tramp bi potpisivanjem dogovora sa Putinom imao snažan adut u svojoj političkoj karijeri i istorijskom nasleđu.

Postizanje mirovnog sporazuma pre isteka tog roka značilo bi da je američki predsednik uspeo da okonča sukob koji je duboko podelio međunarodnu zajednicu, doveo svet na ivicu nuklearne eskalacije i izazvao najtežu bezbednosnu krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

Potencijalni sadržaj sporazuma

Iako detalji pregovora ostaju nepoznati, diplomate nagađaju da bi budući sporazum mogao uključivati:

• Privremeno razgraničenje na linijama sadašnjeg fronta uz međunarodnu kontrolu
• Neutralan status Ukrajine sa odlaganjem pitanja NATO članstva
• Postepeno ukidanje sankcija Rusiji u zamenu za garancije bezbednosti i humanitarne korake
• Obezbeđivanje transportnih koridora i rekonstrukciju razorenih regiona uz učešće međunarodnih fondova

Zaključak: mir koji neće doneti euforiju

Iako Vens priznaje da budući mirovni dokument neće izazvati oduševljenje, on naglašava da će njegova glavna vrednost biti prestanak borbi i otvaranje mogućnosti za dugoročnu stabilizaciju regiona.

Kako stvari stoje, naredni meseci bi mogli biti najintenzivniji diplomatski period od početka sukoba, a svet će pomno pratiti da li će Aljaska postati mesto gde će se rat u Ukrajini konačno okončati – ili samo preoblikovati u zamrznuti konflikt sa neizvesnom budućnošću.