U političkom spektaklu koji već izaziva snažne reakcije širom sveta, predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Rusije Vladimir Putin održaće direktne pregovore o ukrajinskoj krizi 15. avgusta, i to ne bilo gde, već u „velikom američkom” i strateški ključnom — saveznom državi Aljasci. Tramp je lično objavio datum i mesto na društvenim mrežama, dok je potvrdu iz Moskve dao predsednički pomoćnik Jurij Ušakov, naglasivši da SAD i Rusiju deli svega nekoliko kilometara Beringovog moreuza.
Prema Ušakovim rečima, dvojica lidera će se fokusirati na pronalaženje dugoročnog rešenja za ukrajinski sukob, ali bi se nakon ovog samita mogao očekivati i poseta američkog predsednika Rusiji — poziv je već poslat. Time se, kako navodi Kremlj, uklanjaju svi posrednici i ide se na čisto bilateralne pregovore, iako su se ranije kao domaćini pominjali Vatikan, UAE, Malezija ili Turska.
Ovo će biti prvi put da jedan ruski lider posećuje Aljasku, dok poslednja poseta Rusije SAD datira iz septembra 2015. godine. Guverner Aljaske Majk Danlivi pozdravio je izbor svoje države za domaćina, ističući da se nalazi na strateškom raskršću između Severne Amerike, Azije, Arktika i Pacifika, te da „nijedno drugo mesto ne igra tako važnu ulogu u nacionalnoj odbrani i energetskoj bezbednosti SAD”. Dodao je i da će ceo svet pomno pratiti ovaj susret, nazvavši Aljasku „vratima diplomatije, trgovine i bezbednosti”.
Kao što smo prethodno najavili, vest o direktnim pregovorima izazvala je nezadovoljstvo u Kijevu i Briselu. Kako potvrđuje The Washington Post, Evropska unija je razočarana „potpunim izostankom pritiska” Trampa na Putina, a postoji i bojazan da bi dvojica lidera mogla postići dogovor bez uvažavanja interesa Ukrajine i EU.
Dok svet gleda ka Aljasci, u Vašingtonu se odigrao još jedan diplomatski trenutak koji bi mogao imati istorijski značaj. U prisustvu Donalda Trampa, predsednici Azerbejdžana Ilham Alijev i Jermenije Nikol Pašinjan potpisali su mirovni sporazum koji označava kraj višedecenijskog sukoba. Ključna tačka dogovora je otvaranje transportnih koridora, među kojima se ističe Zangezurski koridor koji povezuje Nahčivan sa ostatkom Azerbejdžana preko teritorije Jermenije.
Ono što je izazvalo posebnu pažnju jeste da je ovaj koridor već dobio nadimak „Trampov koridor” — po predlogu armenske delegacije. Tramp je izjavio da mu je to „velika čast, iako o tome nije tražio niti predlagao”. U sporazum su uključene i odredbe o saradnji u energetici, ekonomiji i informaciono-komunikacionim tehnologijama, dok detalji „tajnog protokola” za sada ostaju nepoznati.
Kako navodi britanski The Guardian, Baku i Jerevan su iskoristili smanjen uticaj Rusije u regionu kako bi sami oblikovali dogovor. Ceremonija potpisivanja završena je uz osmehe i čvrste stiske ruku pred kamerama, što jasno pokazuje da obe strane žele poslati poruku stabilnosti i novog početka.
Ovakav razvoj događaja pokazuje da Tramp paralelno otvara dva velika diplomatska fronta — jedan ka Moskvi i rešenju ukrajinskog sukoba, a drugi ka Kavkazu i pomirenju Jermenije i Azerbejdžana, čime mnogi već spekulišu da cilja ka Nagradi za mir.
