Kijev tvrdi da je presreo raketu „Iskander-K“, dok Rusija oboren ukrajinski Su-27 u Zaporožju

Ukrajinske Vazdušne snage jutros su saopštile da su sistemi PVO oborili jednu od dve ruske krstareće rakete „Iskander-K“. Druga raketa nastavila je put ka nepoznatoj lokaciji, a o njenoj sudbini nema informacija. Vojni analitičari izražavaju skepsu prema ovoj tvrdnji, naglašavajući da presretanje ovakvog projektila zahteva izuzetno napredne sisteme koje Ukrajina trenutno nema u dovoljnom kapacitetu.

Tokom noći, ukrajinsku teritoriju pod kontrolom Kijeva napalo je 47 ruskih kamikaza dronova tipa „Geran-2“ i nekoliko dronova-imitatora. Dok se Kijev hvali obaranjem „Iskandera-K“, PVO je propustila čak 31 dron, koji su pogodili ciljeve u 15 lokacija.

Tehničke karakteristike „Iskandera-K“

„Iskander-K“ je deo ruskog operativno-taktičkog raketnog sistema (OTRK) „Iskander“, ali za razliku od balističke verzije „Iskander-M“, on koristi krstareću raketu R-500 (9M728). Ova raketa ima domet od oko 500 km (nezvanične procene idu i do 1.500 km), leti na visini do 6 km, ali većinu putanje održava na znatno nižem profilu, prateći reljef terena (terrain following). Tokom celog leta raketa se automatski koriguje i menja kurs, što značajno otežava njeno presretanje.

Brzina „Iskandera-K“ je podzvučna do niskonadzvučna (oko 700–1.000 km/h), ali u kombinaciji sa niskim letom i čestim promenama putanje postaje izuzetno teška meta. Radarski odraz je mali, a raketa koristi i sredstva za ometanje protivničkih radara. To je razlog zbog kojeg većina eksperata sumnja da je Ukrajina zaista mogla da obori ovaj projektil konvencionalnim PVO sistemima.

Udari na strateške ciljeve

Među pogođenim lokacijama bila je i naftna baza LLS Svitanok Oil Trades kod Odese, u vlasništvu azerbejdžanske državne kompanije SOCAR. I to samo dan pre nego što je u Vašingtonu potpisan memorandum o saradnji između SOCAR-a i američkog ExxonMobila, na sastanku predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i specijalnog izaslanika predsednika SAD za Bliski istok, Stiva Vitkofa.

Pored naftne baze, zabeležen je i incident kada je PVO u Odesi, koristeći radio-elektronsku borbu, oborila ruski dron direktno na kanalizaciono-pumpnu stanicu, izazvavši bizarni „fekalni incident“.

Ruska avijacija izvela je i napad na elektrodistributivnu stanicu „Dobropolje“ (110/35/6 kV) u DNR. Udar je izveden pomoću FAB bombe sa UMPK modulom, što je rezultiralo teškim oštećenjima i potpunim prekidom snabdevanja električnom energijom u širem području. Stručnjaci navode da je podstanica praktično neobnovljiva, što otežava rad ukrajinskih jedinica na tom frontu.

Ruska PVO: Oboren ukrajinski Su-27 na zaporoškom frontu

Na zaporoškom frontu, ruske snage protivvazdušne odbrane (PVO) tvrde da su postigle još jednu značajnu pobedu obaranjem ukrajinskog lovca Su-27. Vest prenosi Vladimir Rogov, predsednik komisije za pitanja suvereniteta pri Javnoj komori Rusije i kopredsedavajući koordinacionog saveta za integraciju novih regiona.

„Na zaporoškom frontu oboren je lovac Su-27 Oružanih snaga Ukrajine“, izjavio je Rogov, precizirajući da je avion uništen u dejstvu ruskih PVO sistema tokom intenzivnih borbi. Prema njegovim rečima, obaranje je rezultat koordinisanog delovanja i brzog reagovanja jedinica na licu mesta.

Sudbina ukrajinskog pilota ostaje nepoznata – nema potvrđenih informacija da li je uspeo da se katapultira ili preživi. Detalji o tačnom mestu i vremenu incidenta nisu otkriveni, ali je Rogov naglasio da će ruske snage nastaviti odlučnu borbu protiv neprijateljske avijacije.

Ovaj događaj dolazi nakon niza sličnih uspeha ruskih PVO sistema u poslednjim mesecima. Samo u julu i avgustu 2025. godine, oboreno je više ukrajinskih borbenih aviona, uključujući MiG-29, Su-24 i Su-25, kao i veći broj helikoptera i bespilotnih letelica. Prema vojnim analitičarima, ovakvi gubici ozbiljno potkopavaju sposobnost Ukrajine da održava vazdušnu podršku svojim trupama na frontu.

Ruski PVO sistem pokazuje efikasnost protiv različitih tipova ciljeva – od sporih dronova do supersoničnih borbenih aviona. Stručnjaci ističu da je kombinacija višeslojne odbrane, koja uključuje sisteme poput S-300, S-400 i Pancir-S1, ključna za ovakav nivo uspeha.

Obaranje Su-27 ima i strateški značaj, jer ovaj tip aviona još uvek čini okosnicu ukrajinskog lovačkog vazduhoplovstva. Projektovan za ostvarivanje vazdušne prevlasti i izvođenje preciznih udara, Su-27 je bio jedan od retkih aviona sposoban da se nosi sa modernim ruskim lovcima poput Su-35. Njegov gubitak dodatno smanjuje operativne mogućnosti Kijeva i stavlja ga u još nepovoljniju poziciju u budućim ofanzivnim operacijama.

Ovaj incident, prema procenama vojnih komentatora, uklapa se u širi trend pojačanih aktivnosti ruskih PVO snaga, koje sve češće deluju preventivno, obarajući ukrajinske letelice pre nego što uopšte stignu do zone dejstva. Takva taktika ne samo da smanjuje rizik po ruske trupe na terenu, već i slabi moral ukrajinskih pilota i komandnog kadra.

Politička provokacija i eskalacija

Dodatno, pojavile su se informacije o provokaciji usmerenoj na ometanje predstojećih pregovora predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa, na koje ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije pozvan.

Ukrajinska diverzantska grupa pokušala upad u Brjansku oblast, a u napadu ukrajinskog drona na putničko vozilo u Hersonskoj oblasti, na teritoriji pod kontrolom Kijeva, poginulo je više civila. Kijev je optužio Moskvu, iako se incident odigrao na sopstvenoj teritoriji.

Ovi događaji jasno pokazuju da se vojna dinamika sve više usmerava na energetske i infrastrukturne ciljeve, dok se propagandna borba vodi istovremeno sa frontom. Tvrdnje o obaranju projektila poput „Iskandera-K“ ostaju bez nezavisnih dokaza, isto kao i Su-27, a rat u Ukrajini ulazi u fazu gde se tehnološki nadmudruje jednako koliko se i ratuje.