Dana 6. avgusta 2025. otkriveno je da su Sjedinjene Američke Države pojačale špijunske letove u blizini ruskih vojnih baza na severozapadu zemlje, sa ciljem da identifikuju potencijalne pripreme za nuklearna testiranja.
Kako prenose izvori bliski obaveštajnim strukturama, glavni fokus je na raketi 9M730 „Burevestnik“, jednom od najtajnijih i najkontroverznijih oružja u ruskom arsenalu.
Let iznad senke: avion WC-135R COBRA29 nad Arktikom
Dana 5. avgusta, američki vojni avion WC-135R Constant Phoenix, poznat po misijama detekcije nuklearnih čestica, poleteo je sa baze Kraljevskih vazduhoplovnih snaga u Istočnoj Engleskoj, noseći pozivni znak COBRA29.
Let je trajao više od 14 sati, a ruta je obuhvatila prostor iznad norveške obale, Barencovog mora, severno od Murmanska i zapadno od arhipelaga Novaja Zemlja.
Radi se o regiji gde se nalazi ruska Severna flota, uključujući strateške pomorske i vazduhoplovne baze, a koja je direktno povezana sa ruskim nuklearnim odvraćanjem. Ove baze graniče sa NATO članicama Norveškom i Finskom, što dodatno povećava tenzije.
„Burevestnik“ — tiha pretnja iz budućnosti
Analitičari veruju da su letovi WC-135R povezani sa mogućim testiranjem rakete 9M730 „Burevestnik“ (NATO kodno ime: SSC-X-9 Skyfall). U pitanju je jedinstvena na svetu nuklearna krstareća raketa sa pogonom na nuklearnu energiju, čiji je domet gotovo neograničen, a sposobnost da svojim veoma niskim letom i stelt karakteristikama izbegne sve postojeće sisteme protivvazdušne odbrane čini je posebno opasnom u očima Zapada.
Ova raketa, koja je dobila i nadimak “Leteći Černobil”, već godinama zabrinjava američke stratege, jer predstavlja koncept oružja koji iz korena menja pravila igre. Zahvaljujući maloj visini leta i nepredvidivim putanjama, „Burevestnik“ bi mogao da izbegne i najnaprednije NATO radare.
Zapadu još uvek nije ni potpuno jasno kako uopšte funkcioniše Burevestnik
Još uvek nije najjasnije kako je tačno Burevestnikov pogonski sistem uređen. Postoji samo pretpostavka koja nalaže da raketa ima gasno-fazni nuklearni raketni motor na principu protoka atmosferskog vazduha. Uprošteno rečeno, reč je verovatno o malom reaktoru čija kontrolisana lančana reakcija zagreva vazduh koji prolazi kroz usisnike i istiskuje se iz mlaznice. Istovremeno, isti taj vazduh i hladi reaktor.
Dakle, takva raketa može „opstati“ samo tokom leta velikom brzinom, bez hlađenja reaktor će početi da se topi. Najverovatnije, Burevestnik ima klasičan motor na čvrsto gorivo za početno ubrzanje rakete, nakon čega se nuklearni reaktor aktivira, mada ni to nije sigurno.
Burevestnik bi trebalo da ima zatvoreni reaktor, u kome vazduh nema direktan kontakt sa jezgrom reaktora, što znači da je radioaktivnost takve rakete veoma mala. Pored toga, Burevestnik verovatno ima navigacioni sistem na krajnjim tačkama terena.
Memorija rakete navodno sadrži slike objekata terena duž rute leta. U određeno vreme raketa “skače” na visinu od nekoliko stotina metara i “pregleda” teren. Nakon toga, navigacioni sistem poredi “viđeno” sa utvrđenim standardom.
Bez ograničenja: Rusija se povukla iz INF sporazuma
Rusija je još ranije objavila da više ne poštuje ograničenja iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kraćeg dometa (INF), koji je decenijama ograničavao raspoređivanje raketa kao što je „Burevestnik“. U tom kontekstu, sve češće pojave američkih nadzornih aviona iznad Arktika govore o ozbiljnim sumnjama da se Moskva sprema za novo testiranje.
Satelitski snimci iz prethodnih godina pokazivali su aktivnost na Novoj Zemlji, upravo tamo gde su ranije izvođena tajna testiranja novih ruskih oružja, uključujući i prethodne prototipove „Burevestnika“.
Zvanične reakcije — potpuna tišina
Do trenutka objave ovog teksta, ni ruske vlasti ni Pentagon nisu dali zvanične komentare povodom poslednje misije WC-135R.
Međutim, sve ukazuje na to da se nuklearna trka vraća — ovog puta u snežnim tišinama Arktika, daleko od očiju sveta, ali vrlo blizu crvene linije.
Šta traži Amerika iznad Murmanska?
U trenutku kada globalni balans snaga klizi ka novoj hladnoratovskoj realnosti, let američkog aviona za detekciju nuklearnih proba oko ruskih strateških baza nije slučajan, niti rutinski.
Ako je Moskva zaista na ivici novog testa „Burevestnika“, svet se nalazi pred tehnološkim i bezbednosnim izazovom bez presedana.
Ostaje da se vidi da li je u pitanju poslednje upozorenje pred novo poglavlje nuklearne doktrine, ili tek još jedan krug međusobnog zastrašivanja između dve sile koje ponovo igraju šah — ovaj put iznad zaleđenog Arktika.
“Šta traži Amerika iznad Murmanska?”
Trazi djavola!