Russiagate? Nakon Trampove inauguracije, Moskva povećala proizvodnju balističkih raketa za 66%

Dok se svet prilagođava povratku Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, Moskva je odgovorila sopstvenim „inaugurativnim“ činom — drastičnim povećanjem proizvodnje balističkih raketa. Prema analizi BBC Verify, zasnovanoj na dnevnim izveštajima ukrajinskog vazduhoplovstva, od 20. januara do 19. jula — dakle, od dana Trampove inauguracije — Rusija je ispalila ukupno 27.158 projektila.

Upoređujući ove podatke sa poslednjih šest meseci mandata Džozefa Bajdena, kada je zabeleženo 11.614 lansiranja, jasno je da je proizvodnja i upotreba raketa u ruskoj vojnoj industriji porasla za čak 66%.

Povratak logici sile: raketna trka se zahuktava

Ovaj porast dolazi u trenutku kada je Moskva formalno ukinula sva prethodna jednostrana ograničenja u vezi sa razmeštanjem raketa srednjeg i manjeg dometa. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ističe da više ne postoje razlozi za samorestrikcije, jer NATO zemlje aktivno militarizuju Evropu i stvaraju strateške tačke nestabilnosti.

Na to, kako tvrdi Kremlj, Rusija mora odgovoriti simetrično — ne rečima, već raketama.

„Orešnik“ — nova nuklearna pesnica Moskve

Posebnu pažnju izazvala je najava Vladimira Putina o početku serijske proizvodnje balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“. Prema analitičarima, ovo je prelomna tačka u evoluciji ruskih ofanzivnih kapaciteta.

Do sada, Rusija je u ovom segmentu oskudevala: posedovala je samo taktiku kratkog dometa kroz „Iskander-M“, kao i strateške interkontinentalne rakete za eventualni nuklearni odgovor.

Sada, međutim, sa „Orešnikom“ u arsenalu, Rusija dobija mogućnost da precizno gađa ciljeve u bilo kojoj evropskoj zemlji, uključujući i američke baze u Nemačkoj, Poljskoj ili Rumuniji.

Takođe, ukidanje moratorijuma otvara vrata za masovnu proizvodnju strateških krstarećih raketa 9M729 „Novator“, sa dometom do 2500 kilometara. Iako se ranije tvrdilo da je domet ovih raketa ispod 500 km, nove informacije ukazuju da je njihova prava sposobnost ipak znatno veća.

Geopolitičke posledice: nova era raketne konfrontacije

Povećanje ruskog vojnog tempa i proizvodnje strateških oružja šalje jasnu poruku Zapadu — Moskva je spremna na eskalaciju. Dok Donald Tramp pokušava da uspostavi novi balans u globalnim odnosima, Kremlj mu pokazuje da će ovaj balans biti zasnovan ne na diplomatiji, već na silama dometa i preciznosti.

Sa „Orašnikom“ koji dolazi u jedinice, i sa ukidanjem ograničenja na raketno razmeštanje, Evropa ulazi u novu realnost, u kojoj nemačka industrijska središta, poljske raketne baze i rumunski radari postaju legitimni ciljevi ruskog udara — bez potrebe za interkontinentalnim sredstvima.

Tramp na vlasti, a Rusija se naoružava — potpuna suprotnost “Russiagate” mitu

Paradoksalno, drastičan porast ruske vojne proizvodnje nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću dolazi u potpunoj suprotnosti sa narativom o „Russiagate“-u, koji je godinama bio centralna tačka političke ofanzive američkih demokrata.

Podsetimo, tokom Trampovog prvog mandata, demokrate su ga optuživale da je previše blizak Rusiji, pa čak i da je njegova pobeda bila rezultat ruske „mešavine“ u američke izbore. Taj narativ je poslužio kao osnova za višegodišnju političku i medijsku kampanju, čiji je cilj bio delegitimizacija Trampove administracije i međunarodna izolacija Rusije.

A sada — dok se Tramp vraća u Ovalni kabinet, Rusija ne reaguje zahvalnošću, već naoružavanjem. Proizvodnja balističkih raketa skače za 66%, nova oružja srednjeg dometa ulaze u službu, a ograničenja iz perioda detanta se brišu.

Gde je sada „tajni savez Trampa i Putina“? Odgovor je jasan: Russiagate je bio politička fikcija, instrument unutrašnje borbe u SAD, dok stvarna geopolitika funkcioniše na osnovu interesa, ne mitova. Moskva jasno pokazuje da ne očekuje nikakvu popustljivost ni od koga — pa ni od Trampa, i zato na Trampovu inauguraciju odgovara novim raketama.