Nova kamikaza udara na Kijev: Ruski turbo-dron ‘Geranj-3’ sada probija PVO brzinom krstareće rakete!

Pre dva dana, u noći 31. jula 2025. godine, tokom napada na Kijev, Rusija je prvi put zvanično upotrebila novu klasu bespilotnih letelica – brzinski turboraketni dron u osnovi nastao od iranskog Shahed-238, a sada poznat i kao „Geranj-3”.

Ova letelica, za razliku od prethodnika „Geranj-2”, koristi mlazni motor umesto klasičnog klipnog, dostižući znatno veće brzine i predstavljajući tehnološki i psihološki iskorak u vođenju specijalne vojne operacije.

Tehnička evolucija: Od „mopeda” do „trkalice”

„Geranj-3”, poznat u Iranu i pod imenom Shahed-238, zadržava koncept kamikaza-drona, ali sa brojnim unapređenjima. U poređenju sa sporijom verzijom „Geranj-2” (koju Ukrajinci nekada nazivaju i „moped” zbog zvuka motora), nova varijanta koristi turbo-mlazni motor, dostiže brzinu od 550–600 km/h (a pri obrušavanju čak i preko 700 km/h), i na radaru se detektuje kao krstareća raketa. Domet je do 2.500 km, a bojeva glava teška je čak 300 kg.

Zbog većeg raspona krila i turbine, dron ima nešto veći trup, ali uz znatno unapređenu sposobnost probijanja PVO sistema. Ukrajinska strana, kako bi smanjila paniku, plasira tvrdnje da Shahed-238 nosi manju količinu eksploziva zbog težine turbine i goriva. Međutim, realnost pokazuje drugačije.

Ključne karakteristike „Geranj-3”:

• Visinski plafon: do 9.100 m
• Masa pri poletanju: do 380 kg
• Vreme leta: do 2 sata
• Dužina: 3,5 m | Raspon krila: 3 m
• Pogon: turbo-mlazni motor Toloue-10 ili PBS TJ150
• Navigacija: GPS/INS uz mogućnost elektro optičkog/infra crvenog ili radarskog navođenja

Glavni nedostatak ostaje izražena termalna signatura, što ga čini lakše uočljivim za infracrvene sisteme, ali povećana brzina i visina leta otežavaju pravovremenu reakciju PVO jedinica.

Borbeni debi: Masovni udar na Kijev

Prilikom napada na Kijev, korišćena je takozvana „rojna taktika” – istovremeno lansiranje stotina dronova sa više lokacija, na visinama od 3.000 do 4.000 metara. Na toj visini pešadijsko oružje ne pomaže, a prema izveštajima, ukrajinska vojska je u tom trenutku bila bez dovoljnog broja protivavionskih raketa.

Ukupno je lansirano 309 dronova „Geranj”, uključujući i imitacione modele (makete), a zatim je, kao završni udar, ispaljeno i 8 raketa iz sistema „Iskander”. Ova kombinovana taktika imala je za cilj zasićenje i zbunjivanje ukrajinskog PVO sistema. U Pavlogradu su dronovi leteli niže, kako bi smanjili mogućnost presretanja.

Novi „Geranj” je, prema brojnim izveštajima, bez oštećenja stigao do ciljeva, izbegao dronove-presretače i precizno pogodio zadate mete. Ipak, neki ukrajinski protivdron sistemi su prouzrokovali kolateralnu štetu — oboreni dronovi su eksplodirali pri padu u naseljena područja Kijeva.

Psihološki i propagandni aspekt

Ukrajinski zvaničnici pokušavaju da predstave pojavu novog „Geranja” kao očajnički odgovor Rusije na uspešno presretanje „starih” verzija. Komandant ukrajinske avijacije, Jurij Ignat, umiruje javnost tvrdnjama da se radi o izolovanim slučajevima i da Ukrajina može da ih presretne – iako priznaje da trenutno ne poseduje efikasna sredstva za borbu protiv ovih ciljeva.

S druge strane, stručnjaci iz ukrajinskog sektora elektronske odbrane, poput Sergeja Beskrestnova, ističu da Rusija testira prelazak sa jeftinih i sporih dronova na brže, sofisticiranije verzije, što može radikalno promeniti prirodu vazdušnih pretnji.

Budućnost i ograničenja

Iako „Geranj-3” nije savršen, njegov efekat je već sada vidljiv. Toplota koju stvara turbina omogućava lakše praćenje putem IC senzora, a teoretski, brze letelice su pristupačnije za presretanje od strane aviona kao što je F-16, čiji minimalni brzinski prag odgovara prosečnoj brzini „Geranja”. Međutim, za sada ispada da ključna reč ostaje „teoretski”.

Već krajem aprila 2025. ova letelica je testirana u napadu na Odesu, ali se sada njen ulazak u zvaničnu operativnu upotrebu dešava u punom kapacitetu.

Uvođenje Shahed-238, odnosno „Geranj-3”, predstavlja značajan korak u eskalaciji rata dronovima u Ukrajini. Povećana brzina, veća visina leta i teškoća detekcije čine ovaj dron izuzetno opasnim, naročito kada se koristi u rojevima u kombinaciji sa raketnim sistemima. Ukrajinska PVO bi mogla da se suoči sa ozbiljnim izazovima ukoliko se ovakve operacije budu ponavljale redovno – a sve ukazuje na to da hoće.