Masovna dron ofanziva Ukrajine na Rusiju: Eksplozije u četiri grada, oboreno 112 bespilotnih letelica!

U noći između 1. i 2. avgusta 2025. godine, Ukrajinske oružane snage izvele su najmasovniji dron napad na Rusiju do sada, gađajući ciljeve u najmanje sedam oblasti, uključujući Rjazanjsku, Lipetsku, Voronješku, Rostovsku, Samarsku, Penzensku i Belgorodsku. Napadi su obuhvatili i Crno i Azovsko more, gde su takođe presretani dronovi.

Eksplozije u gradskim centrima

U Rjazanju, dronovi su pogodili područje oko tržnog centra „Viktorija plaza“, gde je izbio požar u poslovnoj zgradi. Prema rečima očevidaca, odjeknulo je najmanje deset eksplozija, a nekoliko dronova je primećeno iznad urbanih naselja. U Voronježu su oboreni dronovi padali u blizini stambenih zgrada, a u jednom slučaju – blizu dečijeg vrtića, što je izazvalo paniku među lokalnim stanovništvom.

Lipetska oblast takođe je pogođena, a ostaci dronova pali su na javne površine, što je izazvalo trenutnu intervenciju hitnih službi. U Taganrogu, dva snažna udara registrovana su u noćnim satima, dok je nad privatnim sektorom primećen let više dronova na maloj visini.

Napad na industrijsku infrastrukturu u Samari

Poseban incident dogodio se u Novokujbiševsku, gde su, prema izjavama guvernera Vjačeslava Fedoriščeva, ukrajinski dronovi napali jedno od industrijskih postrojenja. Eksplozije su se čule u čitavom gradu, a lokalni aerodrom u Samari odmah je aktivirao bezbednosni plan „Kovër“, što podrazumeva zabranu letova i evakuaciju pojedinih objekata.

Prema Moskvi: Strategija iscrpljivanja ruske PVO mreže

U ukupnom bilansu napada, ruska PVO je, prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, presrela čak 112 dronova, i to:

• 34 iznad Rostovske oblasti
• 31 iznad Krasnodarskog kraja
• 12 iznad Voronješke oblasti
• 11 iznad Rjazanja
• 5 iznad Samarske oblasti
• 4 iznad Penzenske oblasti
• 2 iznad Belgorodske oblasti
• 1 iznad Krima
• 1 iznad Lipetske oblasti
• 11 iznad Azovskog i Crnog mora

Međutim, iako se ruska vojska hvali efikasnošću svojih PVO sistema, učestalost napada i raspon ciljeva ukazuju na promenu strategije Ukrajine – ne više samo taktičko dejstvo, već pokušaj sistematskog iscrpljivanja i zasićenja protivvazdušnih sistema širom Rusije.

Poruka Moskvi i NATO-u

Ova dron ofanziva dolazi u trenutku kada se pojačavaju glasine o mogućem razmeštanju američkih nuklearnih podmornica, ali i u svetlu sve većih tenzija duž crnomorske i južne granice Rusije. Ukrajinski cilj je višestruk: demonstrirati sposobnost dubokog udara, uneti haos i nesigurnost na domaćem frontu Rusije, i istovremeno vršiti psihološki pritisak na vojnu i političku elitu u Moskvi.

Napad uoči godišnjice invazije na Gruziju 2008. i usred pojačanih diplomatskih tenzija između NATO-a i Rusije dodatno komplikuje situaciju. Zapad pažljivo posmatra sposobnost Rusije da zaštiti sopstvenu teritoriju, posebno kada se zna da se veliki deo naprednih PVO sistema nalazi već angažovan u Ukrajini.

Hitne službe u pripravnosti – panika među stanovništvom

Bez obzira na efikasnost PVO, eksplozije i pad delova dronova po gradskim naseljima stvorile su stanje panike među građanima. U mnogim oblastima zabeležena je pojačana aktivnost hitnih službi, dok su u pojedinim mestima preduzete mere evakuacije u krugu pogođenih objekata.

Vlasti u više regiona izdale su preporuke građanima da ostanu u zatvorenom prostoru, dok su u pojedinim oblastima privremeno prekinute javne usluge i rad škola i vrtića.

Rat iz dubine

Napadi ovakvog intenziteta i koordinacije pokazuju da se rat između Ukrajine i Rusije ne vodi više isključivo na frontu, već i u dubini teritorije, uz sve veće učešće tehnologije i bespilotnih sistema.

I dok Moskva pokušava da obuzda paniku i demonstrira kontrolu, sve je jasnije da se ravnoteža moći pomera ka asimetričnim i hibridnim metodama ratovanja, u kojima Ukrajina, uz podršku Zapada, sve češće uspeva da probije odbranu Ruske Federacije.