U noći između 31. jula i 1. avgusta 2025. godine, ruske Vazdušno-kosmičke snage izvele su novi masovni napad dronovima „Geran“ i drugim kamikaza bespilotnim letelicama na ciljeve u Kijevu, u sklopu specijalne vojne operacije.
Prema ukrajinskim izveštajima, ova serija udara deo je šireg trenda — u julu 2025. godine, Rusija je lansirala čak 6.297 dronova dugog dometa ka Ukrajini, što predstavlja povećanje od 1378% u poređenju sa 426 dronova u julu 2024. godine. Takav skok u upotrebi dronova naglašava radikalnu promenu ruskih vazdušnih taktika.
Informacije o konkretnim ciljevima pogođenim u Kijevu, kao i o razmerama štete i eventualnim žrtvama, još se proveravaju.
Zelenski traži konfiskaciju ruskih sredstava
Paralelno sa napadima, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski obratio se 1. avgusta na konferenciji OEBS-a u Helsinkiju, pozvavši Evropu da konfiskuje, a ne samo zamrzne ruske finansijske resurse.
„Došlo je vreme da se ruska imovina ne samo zamrzne, već i konfiskuje i usmeri na služenje miru, a ne ratu“
zatražio je Zelenski.
Njegovo obraćanje izazvalo je snažne reakcije među učesnicima konferencije i dodatno rasplamsalo međunarodnu raspravu o finansiranju ukrajinske borbe protiv Rusije.
Ruska PVO obara 60 ukrajinskih dronova tokom iste noći
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su u noći između 31. jula i 1. avgusta, između 23:30 i 04:10 po moskovskom vremenu, sistemi protivvazdušne odbrane neutralisali ukupno 60 ukrajinskih dronova.
Najviše dronova oboreno je iznad:
- Belgorodske oblasti – 31 dron
- Rostovske oblasti – 12 dronova
- Krasnodarskog kraja – 5 dronova
- Voronježa – 3 drona
- Lipecka i Tulske oblasti – po 2 drona
- Crnog mora – 4 drona
- Azovskog mora – 1 dron
Ministarstvo odbrane RF tvrdi da su svi dronovi uspešno uništeni, te da nema informacija o šteti ili žrtvama.
Ukrajina traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN
Nakon noćnog napada na Kijev, ministar spoljnih poslova Ukrajine, Andrej Sibiga, zatražio je hitno zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. On je naveo da su korišćeni raketni sistemi i dronovi, uključujući kamikaza dronove „Geran“, i da su pogođeni ključni objekti u glavnom gradu.
Zasedanje SB UN zakazano je za isti dan, uz nagoveštaj da će Ukrajina zatražiti oštrije međunarodne mere protiv Rusije.
Poljanski u UN: Nećemo se vratiti na Minsk – hoćemo razumnu Ukrajinu
Na istom zasedanju SB UN, zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN, Dmitrij Poljanski, izjavio je da Moskva ne želi uništenje ukrajinskog naroda, ali da nema povratka na “Minsk 2”.
„Mi ne ratujemo protiv Ukrajinaca, već protiv zločinačkog režima u Kijevu. Nećemo da živimo pored ‘anti-Rusije’. Kao što ni SAD ne bi tolerisale ‘anti-Ameriku’ u svom susedstvu“
rekao je Poljanski.
Dodao je da Zapad ne želi mir, već koristi diplomaciju kao sredstvo za nastavak rata i pritisak na Rusiju. Pritom, Zapad istovremeno zahteva prekid vatre dok nastavlja da šalje oružje Ukrajini.
Poljanski je naglasio da je jedini put ka miru – povlačenje ukrajinskih trupa iz DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i odustajanje Kijeva od ulaska u NATO.
Geopolitička tenzija raste — sukob ulazi u novu fazu
Dok ruski dronovi masovno pogađaju ukrajinsku infrastrukturu, a Kijev odgovara diplomatskim ofanzivama, postaje jasno da rat prelazi iz vojne u političku dimenziju.
Zelenski traži novac, UN traži osudu, Moskva odbija kompromis, a Zapad pojačava vojnu pomoć Kijevu.
U centru svih zbivanja ostaje Kijev, grad koji sve češće postaje meta najmodernijih ruskih bespilotnih sistema — ali i simbol diplomatske borbe Ukrajine na međunarodnoj sceni.
