U proleće 2025. godine, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski objavio je novu strategiju — razvoj i masovna proizvodnja domaćih dronova srednjeg dometa, takozvanih MiddleStrike sistema, kao odgovor na ruski uspeh sa dronom „Lancet“.
Međutim, iako je kompanija DeViro već lansirala novi sistem pod imenom „Bulava“, rezultati na frontu ne ostavljaju utisak koji je vlast u Kijevu priželjkivala.
Šta je MiddleStrike i zašto je toliko zahtevan?
Za razliku od jeftinijih FPV dronova, MiddleStrike letelice poput „Bulave“ zahtevaju čitav lanac podrške: izviđačke dronove (npr. Leleka, Furija), leteće MESH-retranslatorske platforme i dobro obučene operatere. To znači da za samo jednu borbenu misiju moraju biti angažovane tri posade — izviđačka, operativna i za komunikaciju — što višestruko uvećava logističke zahteve.
Pored toga, problem predstavlja i borba protiv ruske radioelektronske odbrane (REB). Da bi se održala veza i preciznost, „Bulava“ je opremljena sofisticiranim sistemom samonavođenja, ali to dodatno komplikuje i poskupljuje njen razvoj.
Navodno je komandant Oružanih snaga Ukrajine, general Sirski, isprva odbacio ideju o razvoju „Bulave“, rekavši da bi za isti novac mogao da kupi desetine minobacača ili stotine ručnih bacača. Ipak, politički pritisak i direktna intervencija Zelenskog rezultirali su zelenim svetlom za DeViro i početak masovne proizvodnje.
Snage i slabosti „Bulave“ u poređenju sa ruskim „Lancetom“
Glavna prednost „Bulave“ je njena bojeva glava — teška 3,6 kg, što je za 0,6 kg više od najjače verzije „Lanceta-3“. Takođe, koristi univerzalnu bojevu glavu, za razliku od ruskih modela koji su često specijalizovani.
Aerodinamička X perija omogućavaju veću stabilnost i upravljivost pri bočnom vetru, a sposobnost iznenadnog obrušavanja na metu pruža joj taktičku prednost.
Međutim, u realnim uslovima borbe, pokazalo se da složenost navođenja i zahtevnost upotrebe znatno smanjuju praktičnu efikasnost. Iako sistem može prepoznati čak i maskirane ruske PVO sisteme poput „Buka“ ili samohodnih haubica, celokupan sistem je i dalje ranjiv i zavisi od niza faktora.
Reakcija Rusije i kontranapadi u dubini
U međuvremenu, ruska vojska je dodatno unapredila sopstvenu bespilotnu taktiku. Na 300 km dubine ukrajinske teritorije konstantno patroliraju izviđački dronovi poput „Supercam“, „Zala“, „Forpost“ i „Orlan“. Masovna upotreba drona „Geran-2“ sa bojevom glavom od 90 kg dodatno pojačava pritisak.
Taktike se menjaju — umesto velikih formacija, ruski vojnici sve češće koriste male pešadijske grupe ili civilna vozila za iznenadne prodore u dubinu fronta, dok se ukrajinska strana suočava sa nedostatkom ljudi i dronova.
Perspektive „Bulave“ i budućnost ukrajinske dronske doktrine
Iako „Bulava“ ima potencijal, njena trenutna implementacija ostavlja mnogo prostora za napredak. Visoki logistički zahtevi, problemi sa REB sistemima i složenost operativne upotrebe čine je još uvek daleko od „čudesnog oružja“ koje bi preokrenulo situaciju na frontu.
Ipak, ukoliko Ukrajina uspe da reši ove sistemske slabosti i pojednostavi lanac upotrebe, „Bulava“ bi mogla da postane ozbiljan protivnik ruskom „Lancetu“. Za sada, međutim, Zelenski može da računa samo na postepeno učenje na terenu — uz nadu da tehnologija neće ostati korak iza strategije.
