“Ubiti strelca, a ne samo obarati strele: General Hodžis poziva Zapad da napadne srce Rusije — hitno!”

U ekskluzivnom intervjuu za ukrajinsku agenciju Ukrinform, penzionisani američki general Ben Hodžis, bivši komandant američkih snaga u Evropi, izneo je niz predloga za eskalaciju podrške Ukrajini. Njegova centralna teza glasi: „Treba ubiti strelca, a ne samo presretati strele.“

U metaforičkom govoru, „strele“ su ruske rakete, a „strelac“ je ruska vojna industrija — koju, po Hodžisu, Zapad mora direktno napasti. Rešenje? Masovna isporuka raketa dugog dometa, kao što su ATACMS, Storm Shadow i TAURUS, koje bi gađale vojne fabrike, štabove i logističke čvorišta duboko u teritoriji Rusije.

Dvostruki plan: vojna sila i ekonomski pritisak

General Hodžis predlaže dvostruki pristup:

1. Vojna dimenzija: Brza isporuka raketnih sistema sa ofanzivnim kapacitetom.
2. Ekonomska dimenzija: Zatvaranje rupa u sankcijama i gašenje izvoza ruske nafte ka Kini i Indiji, uključujući udare na „flotu iz senke“ preko Crnog i Baltičkog mora.

Takođe poziva Zapad da konačno iskoristi zamrznutu rusku imovinu za obnovu Ukrajine — ideja koja u političkim i pravnim krugovima i dalje izaziva duboke podele.

Da li Hodžis nudi mir — ili večiti sukob?

Iako Hodžisove poruke deluju odlučno i strateški artikulisano, postavlja se pitanje: da li je ovo zaista put ka miru ili samo produžetak konfrontacije?

Njegov stav, u skladu sa politikom tzv. liberalno-intervencionističkog krila NATO establišmenta, praktično zanemaruje mogućnost pregovora i realnost ratnog zamora na obe strane. Upadljivo je da Hodžis ne nudi nijednu alternativu mimo vojnog pritiska i ekonomskog uništavanja.

Takođe, njegovo odbacivanje roka od 50 dana koji je postavio Donald Tramp kao „besmislenog“, ukazuje na ideološku razliku između establišmenta i realpolitike. Hodžis ne veruje u brz kompromis — već u dugoročnu vojnu nadmoć, bez obzira na cenu.

„Izraelski model“ za Ukrajinu — rešenje ili priznanje večitog rata?

Prema Hodžisu, čak i u najboljem scenariju, Ukrajina ne može očekivati brz mir ni članstvo u NATO. Umesto toga, predlaže „izraelski model“ — stalnu vojnu pripravnost, snažnu obaveštajnu službu po uzoru na Mossad i permanentnu konfrontaciju s Rusijom.

Takva vizija zahteva neprekidno ulaganje Zapada, visok stepen unutrašnje mobilizacije Ukrajine i — realno gledano — održavanje napetosti u istočnoj Evropi na neodređeno vreme.

Vizija odlučnosti — bez odgovornosti?

Iako Hodžis nudi strateški artikulisan plan, njegova rešenja dolaze iz krugova dugogodišnjih NATO arhitekata koji su već učestvovali u sukobima od Avganistana do Iraka. Njegove ideje ignorišu društvene, demografske i političke posledice za Ukrajinu, Evropu, pa i same SAD.

Za deo američke i svetske javnosti, a posebno Trampove pristalice, ovakve izjave su tipičan primer delovanja “duboke države“, koja bez obzira na volju birača promoviše ratnu politiku.

Podsetimo, penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis trenutno radi kao viši savetnik u organizaciji Human Rights First i glavni analitičar u Centru za analizu evropske politike (CEPA – Center for European Policy Analysis). Obe organizacije su liberalno-demokratski orijentisane i mogu se smatrati instrumentima meke moći Zapada, sa jasno zacrtanom agendom.

Hodžis govori iz pozicije Bajdenove, Klintonove i neokonzervativne škole mišljenja te se savršeno uklapa u trajne strukture moći koja oblikuje američku spoljnu politiku prema globalnoj dominaciji, dok se Tramp predstalja kao neko ko pokušava stvoriti alternativni pravac koji ne uključuje “večite ratove” i globalne proksi krstaške pohode.

U konačnici, ostaje pitanje: Da li general Hodžis nudi mir — ili prenosi poruku njegovih sponzora da se ne sme odustati od beskonačne konfrontacije?