U srcu Evrope, između kanala i poljana tulipana, krije se jedna od najuzbudljivijih priča o nuklearnoj špijunaži, političkim intrigama i tehnološkim tajnama koje su promenile svet. Holandija – zemlja koja se javno zalaže za denuklearizaciju i mir – možda krije najsofisticiraniji nuklearni program kontinenta.
Ova priča počinje 1970. godine potpisivanjem jednog sporazuma, a završava se pitanjem koje ni dan-danas nema odgovor: da li Holandija poseduje nuklearno oružje?
Rođenje evropske nuklearne trojke
Dana 4. marta 1970. godine, u holandskom gradu Almelo, potpisuje se sporazum koji će zauvek promeniti globalnu nuklearnu ravnotežu. Sporazum iz Almeloa (Treaty of Almelo) između Holandije, Zapadne Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva na papiru je trebalo da stvori civilnu kompaniju za obogaćivanje uranijuma. U stvarnosti, nastaje URENCO – jedna od najmoćnijih i najkontroverznijih nuklearnih organizacija sveta.
Kontekst je ključan za razumevanje ovog poteza. Sedamdesete godine su bile doba nuklearnog zaveta između supersila, ali i doba kada su srednje sile shvatile da je nuklearna tehnologija ključ nezavisnosti. Francuska je već bila nuklearna sila, Izrael je tajno razvijao svoju bombu, a Indija je bila na korak od prvog nuklearnog testa. Evropske zemlje nisu želele da ostanu po strani.
Rezultat sporazuma je bila kompanija URENCO, u zajedničkom vlasništvu tri vlade, sa sedištem u Almelouu. Ali ono što je činilo URENCO posebnim nije bila samo međunarodna priroda – već revolucionarna tehnologija koju je razvila.
Tehnološka revolucija u centrifugama
Dok su Amerikanci i Rusi koristili energetski intenzivnu difuziju za obogaćivanje uranijuma, URENCO je razvio tehnologiju gasnih centrifuga koja je bila ne samo efikasnija, već i lakša za skrivanje i reprodukciju. Centrifuge su rotirale brzinom od preko 60.000 obrtaja u minuti, stvarajući gravitacionu silu 100.000 puta jaču od zemaljske. Ovaj proces je omogućavao precizno razdvajanje uranijuma-235 (koji se koristi u bombama) od uranijuma-238.
Ono što nikada nije javno objašnjeno jeste zašto su tri zemlje odlučile da dele ovakvu osetljivu tehnologiju. Zvanična objašnjenja govore o ekonomskim razlozima i potrebi za nezavisnim nuklearnim gorivom. Nezvanično, analitičari veruju da je reč o tajnom sporazumu o razvoju nezavisnih nuklearnih kapaciteta u slučaju američkog povlačenja iz Evrope.
Pakistanski student koji je promenio svet
U leto 1972. godine, u Almelo stiže Abdul Qadeer Khan, 36-godišnji pakistanski metalurg koji je upravo završio doktorat na Univerzitetu u Luvenu u Belgiji. Khan je prethodno diplomirao na Tehničkom univerzitetu u Delftu 1967. godine, što ga je činilo poznatim u holandskim naučnim krugovima. Njegova reputacija kao talentovanog naučnika i njegova holandska diploma otvorili su mu vrata kompanije FDO (Fysisch Dynamisch Onderzoek), holandske podružnice URENCO-a.
Savršen špijun u savršenom trenutku
Khan nije bio običan špijun. Bio je visoko obrazovan metalurg sa legitimnim razlozima da bude u URENCO-u, govorio je holandski, imao je holandsku ženu Hendu Reterink, i što je najvažnije – imao je pristup svemu. Njegov zadatak je bio da prevodi visoko klasifikovane izveštaje o napretku u tehnologiji centrifuga sa nemačkog na holandski. Za 16 dana koliko je trajao ovaj zadatak, Khan je uspeo da mapira ceo URENCO sistem.
Ali Khanovo genijalno špijuniranje nije bilo rezultat samo njegove inteligencije – već i neverovatno opuštene bezbednosne kulture u URENCO-u. Kompanija je bila nova, optimistična, i verovala je da radi na civilnom projektu. Zaposleni su slobodno nosili dokumenta kući, diskutovali su o radu u kafićima, a pristupne kontrole su bile minimalne.
Frits Veerman, tada 28-godišnji holandski tehničar i fotograf, bio je Khanov kolega u FDO. Veerman je otkrio nuklearnu špijunažu u Almeloou gde je Khan ukrao projekte centrifuga iz URENCO-a za pakistanski program nuklearnog oružja. Veerman je primetio da Khan piše na stranom pismu i da često nosi klasifikovane dokumente kući „da bi ih kopirao”.
Holandska obaveštajna služba i izbor koji je promenio istoriju
1974. godina: BVD (Binnenlandse Veiligheidsdienst – holandska obaveštajna služba, danas AIVD) prima prve signale upozorenja. Američki i britanski partneri počinju da postavljaju pitanja o Khanovim aktivnostima. Ali umesto da reaguje, BVD kreće sa praćenjem – što će se pokazati kao fatalna greška.
1975. godina: Situacija se dramatično menja. Indija detonira svoju prvu nuklearnu bombu u maju, a pakistanska vlada javno najavljuje pokretanje nuklearnog programa. U isto vreme, BVD potvrđuje da je Khan sistematski kopirao tajne dokumente i da je uspostavio kontakt sa pakistanskim obaveštajnim službama.
Kritičan trenutak – i kontroverzna odluka
U tom trenutku, holandski premijer Joop den Uyl (Partija rada) suočava se sa jednom od najvažnijih odluka u holandskoj istoriji. Pred njim su tri opcije:
- Hapšenje Khana – što bi značilo javni skandal i otkrivanje URENCO tajni
- Deportacija – što bi bilo diplomatski problematično
- Dozvoljavanje odlaska – što je na kraju i izabrao
Zašto je Den Uyl doneo ovakvu odluku? Odgovor leži u kompleksnoj kombinaciji faktora:
Američki pritisak iz senke
Iako nikada nije javno potvrđeno, postoje snažni dokazi da su SAD vršile pritisak na Holandiju da ne reaguje. Hladnoratovski kontekst je bio ključan – Pakistan je bio vitalni američki saveznik protiv Sovjetskog Saveza u Avganistanu. Američki obaveštajci su znali za Khanove aktivnosti još 1975. godine, ali su verovali da je kontrolisana proliferacija prema savezniku manje zlo od sovjetske dominacije u regionu.
Ekonomski interesi velikih korporacija
URENCO nije bila samo državna kompanija – već partner velikih multinacionalnih korporacija. Holandska vlada je znala za prodaju tajnih nuklearnih informacija, a velike multinacionalne kompanije su dobijale velike porudžbine i zarađivale puno novca od tog aranžmana. Otkrivanje skandala bi ugrozilo ne samo URENCO, već i čitavu mrežu kompanija koje su profitirali od nuklearne tehnologije.
Diplomatski razlozi
Holandija je tradicionalno bila posrednik u međunarodnim odnosima. Hapšenje Khana bi dovelo do diplomatske krize sa Pakistanom, mogućih odmazdi prema holandskim građanima u inostranstvu, i oštećenja ugleda Holandije kao neutralne zemlje.
Zaboravljeni heroj i cena istine
Dok je Khan mirno napustio Holandiju 1975. godine i postao otac pakistanske nuklearne bombe, Frits Veerman je platio užasnu cenu za svoju čestnost. Veerman je bio holandski tehničar i uzbunjivač koji je otkrio veliku nuklearnu špijunažu u URENCO-u.
Sudbina uzbunjivača
Veerman nije samo upozorio svoje pretpostavljene – već se obratio i medijima kada je shvatio da se ništa neće učiniti. Ali umesto priznanja, dočekali su ga:
- Otkaz iz URENCO-a pod izgovorom “reorganizacije”
- Crna lista u nuklearnoj industriji
- Sudski procesi pokrenuti od strane URENCO-a zbog “kršenja poverljivosti”
- Javno ignorisanje od strane političara i medija
- Lične pretnje i šikaniranje
Veermannova priča postaje još tragičnija kada se zna da je on nastavio da otkriva korupciju i nezakonite prodaje nuklearne tehnologije iz Holandije. Do smrti 2021. godine, Veerman nije dobio nikakvo zvanično priznanje za svoj heroizam.
Holandsko zataškavanje
Holandska vlada je ne samo ućutkala Veermana, već je aktivno radila na zataškavanju cele afere. Khan je 1983. godine osuđen u odsustvu od strane holandskog suda na četiri godine zatvora zbog nuklearne špijunaže, ali je 1985. godine presuda poništena zbog “nepravilno uručene pozivnice”. Holandsko tužilaštvo nije obnovilo optužbe.
Ovaj “pravni trik” je omogućio Khanu da nastavi svoj rad, a Holandiji da izbegne međunarodni skandal.
Khan-ov nuklearni supermarket
Ono što je Khan uradio sa ukradenom holandskom tehnologijom nadmašilo je najgore strahove. Do 1998. godine, Pakistan je testirao svoju prvu nuklearnu bombu koristeći direktno URENCO centrifuge. Ali to je bio tek početak.
Khan je uspostavio pravi “nuklearni supermarket” – međunarodnu mrežu koja je prodavala nuklearnu tehnologiju Iranu, Severnoj Koreji, Libiji i možda još nekim zemljama. Ironično, svaka centrifuga u ovoj mreži imala je holandski “genetski kod”.
Globalne posledice holandske greške
- Iran je dobio P-1 centrifuge (direktnu kopiju URENCO tehnologije)
- Severna Koreja je kupila naprednije P-2 centrifuge
- Libija je nabavila kompletne nacrte za nuklearnu bombu
- Južna Afrika je možda bila skriveni kupac pre ukidanja svog programa
Khan je umro 2021. godine u 85. godini, a mnogi Pakistanci ga smatraju herojem. U Holandiji, njegovo ime je sinonim za najveću bezbednosnu grešku u holandskoj istoriji.
Holandija kao nuklearna sila u senki
Dok se svet fokusirao na Khanov skandal, Holandija je tiho gradila jednu od najsofisticiranijih nuklearnih infrastruktura u Evropi. URENCO Nederland u Almeloou je počeo sa radom 1973. godine i trenutno ima kapacitet proizvodnje od 5.000 tSW/a (separative work units). To je dovoljno za obogaćivanje uranijuma za desetine nuklearnih elektrana – ili za stotine bombi.
NATO nuklearno deljenje – Holandija kao nuklearna sila
U Holandiji se nalazi oko 20-22 američkih termonuklearnih bombi B61 uskladištenih u vazdušnoj bazi Volkel. Oružje je namenjeno za isporuku holandskim F-16A/B avionima 1. lovačke eskadrilje i pod stražom je američke 703. MUNSS jedinice.
Ali šta to konkretno znači? U praksi:
- Holandski piloti su obučeni za rukovanje nuklearnim oružjem
- Holandski avioni su modifikovani za nošenje nuklearnih bombi
- Holandska infrastruktura skladišti i održava nuklearno oružje
- Holandska vlada može da zatraži korišćenje u “ekstremnim okolnostima”
Volkel je jedna od šest aktivnih vazdušnih baza u pet evropskih zemalja sa B61 nuklearnim bombama u podzemnim WS3 sistemima za skladištenje i bezbednost oružja unutar avionskih hangara.
Modernizacija nuklearnog arsenala
Nova B61-12 nuklearna bomba je u fazi testiranja na holandskim F-16 avionima, iako još nije zvanično dodeljena NATO lovačkim avionima. B61-12 košta više od 10 milijardi dolara za otprilike 400 bombi – možda najskuplja američka nuklearna bomba ikada.
Nezavisni nuklearni kapacitet – pitanje bez odgovora
Analiza holandskih nuklearnih kapaciteta otkriva uznemirujuću mogućnost: da Holandija poseduje sve što joj je potrebno za nezavisan nuklearni program.
Tehnološka autonomija
Holandska vlada poseduje jednu trećinu URENCO-a kroz Ultra-Centrifuge Nederland N.V. To znači da Holandija ima:
- Direktan pristup naj naprednijoj tehnologiji obogaćivanja uranijuma
- Nezavisan kapacitet proizvodnje nuklearnog materijala
- Tehničko znanje za konstruisanje centrifuga
- Kontrolu nad dobavljačima kritičnih komponenti
Industrijska i naučna baza
Holandija poseduje:
- Petten reaktor – jedan od najvažnijih istraživačkih reaktora u Evropi
- Razvijenu nuklearnu industriju povezanu sa URENCO-om
- Visoko obrazovan kadar u nuklearnim tehnologijama
- Naprednu hemijsku industriju sposobnu za proizvodnju nuklearnih komponenti
Ekonomski i politički resursi
Sa BDP od preko 900 milijardi dolara, Holandija može da finansira bilo koji nuklearni program. Politička stabilnost i tradicija diskrecije čine je idealnom za tajne projekte.
Strategija nuklearne dvosmislenosti
Izrael je decenijama koristio strategiju “nuklearne dvosmislenosti” – ne potvrđuje niti poriče posedovanje nuklearnog oružja, ali ostavlja dovoljno tragova da neprijatelji razumeju poruku. Može li Holandija koristiti sličnu strategiju?
Indikatori moguće holandske nuklearne dvosmislenosti
- Istorijski precedenti: Zataškavanje Khan-ove špijunaže pokazuje da Holandija može da čuva nuklearne tajne
- Tehnička sposobnost: URENCO tehnologija omogućava brzu proizvodnju nuklearnog materijala
- Geopolitički motivi: Rastući pritisak Rusije i Kine stvara potrebu za nezavisnim nuklearnim kapacitetima
- Javna retorika: Holandska podrška denuklearizaciji može biti paravan za tajni program
Razlozi za tajni nuklearni program
- Sumnja u americke garancije: Trampova administracija je dovela u pitanje američku posvećenost odbrani saveznika
- Ruska pretnja: Invazija na Ukrajinu je pokazala da konvencionalne snage nisu dovoljne
- Kineska ekspanzija: Rastuća kineska moć u Indo-Pacifiku utiče i na evropske interese
- Francuski pritisak: Makronova podrška “strateškoj autonomiji” Evrope uključuje i nuklearnu dimenziju
Holandske obaveštajne službe i nuklearna politika
AIVD i nuklearne tajne
Holandska obaveštajna služba AIVD (naslednik BVD-a) ima posebnu ulogu u nuklearnoj politici zemlje. Nakon Khan-ovog skandala, služba je reorganizovana i dobila proširena ovlašćenja u vezi sa nuklearnom bezbednošću.
AIVD danas:
- Prati proliferaciju nuklearnih tehnologija
- Kontroliše pristup osetljivim nuklearnim informacijama
- Sarađuje sa CIA i drugim zapadnim službama na nuklearnim pitanjima
- Istražuje sumnje na nuklearnu špijunažu
Međunarodna saradnja i pritisci
Holandija je deo složene mreže nuklearnih odnosa:
- Petostrana grupa (P5+1) za kontrolu iranskog programa
- NATO nuklearno planiranje kroz Grupu za nuklearno planiranje
- EU inicijative za nuklearnu bezbednost
- IAEA saradnja kroz holandske eksperte
Ova multipla članstva omogućavaju Holandiji pristup najsenzitivnijim nuklearnim informacijama.
Buduće perspektive i geopolitičke implikacije
Scenario 1: Status quo
Holandija nastavlja sa postojećom politikom – javna podrška denuklearizaciji, učešće u NATO nuklearnom deljenju, i kontrola URENCO tehnologije. Ovaj scenarij je najverovatniji kratkoročno.
Scenario 2: Evropska nuklearna integracija
Holandija se pridružuje francuskoj ideji evropskog nuklearnog kišobrana. URENCO postaje osnova zajedničke evropske nuklearne industrije. Ovaj scenarij postaje verovatniji nakon Breksita i rastućih sumnji u američke garancije.
Scenario 3: Nezavisni holandski nuklearni program
U slučaju dramatičnog pogoršanja bezbednosne situacije, Holandija može da pokrene tajni nuklearni program. URENCO tehnologija omogućava brzu proizvodnju materijala, a postojeća infrastruktura može da se prilagodi vojnim potrebama.
Scenario 4: Nuklearna transparentnost
Holandija javno objavljuje sve svoje nuklearne aktivnosti i postaje vođa globalne denuklearizacije. Ovaj scenarij je najmanje verovatan zbog strateških razloga.
Epilog: Najčuvanija tajna Evrope
Frits Veerman je umro 23. februara 2021. godine, noseći sa sobom brojne tajne o holandskom nuklearnom programu. A.Q. Khan je preminuo osam meseci kasnije, 10. oktobra 2021, takođe sa mnogim neodgovorenim pitanjima. Njihove smrti simbolično zatvaraju jednu eru, ali otvaraju novu.
Holandija danas stoji na raskršću. Zvanično, ona nema nuklearno oružje i zalaže se za mir. Nezvanično, poseduje jednu od najnaprednijih nuklearnih infrastruktura u svetu, istoriju čuvanja nuklearnih tajni, i sve potrebne resurse za brzu proizvodnju nuklearnog oružja.
Možda je najveća holandska nuklearna tajna upravo to što tajna možda i ne postoji. Možda Holandija stvarno nema nuklearno oružje, a sve što vidimo su samo tragovi civilnog programa i NATO obaveza. Ali možda je to upravo ono što holandska vlada želi da mislimo.
U svetu gde se nuklearne pretnje povećavaju, a tradicionalni savezi dovode u pitanje, pitanje holandskog nuklearnog statusa postaje sve važnije. Da li je zemlja tulipana i vetrenjača spremna da postane nova nuklearna sila? Ili je već postala?
Odgovor na to pitanje možda leži u arhivama AIVD-a, u dubinama baze Volkel, ili u centrifugama Almela. A možda odgovor jednostavno još nije došao. Jer u nuklearnoj politici, kao što je pokazao slučaj A.Q. Khana, najvažnije odluke se donose u tišini, daleko od očiju javnosti.
I tako Holandija ostaje ono što je možda oduvek bila – ne nuklearna sila u tradicionalnom smislu, ali država koja može da postane nuklearna sila u trenutku kada to bude potrebno. A u današnjem svetu, možda je to najmoćnija pozicija od svih.
Tekst je teška glupost i na nivou teorija zavere i šta bi bilo kad bi bilo. Krenimo iz početka. Prvo, prva A bomba je počela da se razvija mnogo pre ovih događaja i decenija koje su opisane, a nama fizičarima je sveto jedno ime u tome, a to je dr. Kurčatov, ruski naučnik koji se smatra ocem koncepta A bombe. Stvar je u tome što je ruska A bomba samo ruska, a američka A bomba je zapravo međunarodni projekat, zvanično kao projekat SADa, VB i Kanade, ali i mnogih svetskih naučnika i inženjera. Na njemu je radio i naš fizičar Pavle Savić, čovek koji je otkrio lančanu reakciju svojevremeno u laboratoriji Kirijevih, a o čemu se nedovoljno govori u našoj javnosti. Što se tiče H bombe, nju je napravio takođe ruski naučnik dr. Saharov, a bio je prvo asistent Kurčatova. Dovoljno je pogledati dnevnike Kurčatova i Saharova i videti da prethode američkim programima. Nikakve veze špijunaža nema sa dobijanjem A bombe od strane SSSRa, jedino što se Amerikanci pred svojom javnošću brane od toga, tako da su i onaj bračni par lažno optužili i ubili za to. Drugo, kineski nuklearni program i severnokorejski nuklearni program su razvijeni pod uticajem Rusa, a u vreme kad su oni bili saveznici. Što se pakistanskog nuklearnog programa tiče, on je razvijen pod uticajem Kine, jer je ista saveznik Pakistana već duže vreme i to kao oponenta Indije na zapadu. Takođe Kina preko Pakistana najbrže izlazi preko reke Ind na Arapsko more i Indijski okean. Treće, Holandija nekad jeste bila svetska i pomorska sila, ali je u novijoj istoriji doživela dekadenciju, tako da je sa Belgijom, takođe bivšom kolonijalnom silom i Luksemburgom samo jedan od regiona zemljica koje pljunete i one se udave. Četvrto, nuklearna ratna tehnologija je direktno razvijena u ranoj hladnoratovskoj eri i to u 2 glavna centra koji su dozvolili tadašnjim saveznicima da je razviju za sebe, a to su SSSR i SAD. Prvo je počela da se razvija u SSSRu, ali su je špijuni Jevreji preneli u SAD, zato Staljin Jevreje nije podnosio i proganjao ih je. Ruske službe su zato vodile računa kasnije da nema Jevreja ni blizu takvih istraživanja. Program su takođe razvijali i nacisti, tj naučnici u Nemačkoj, ali je zaustavljen prodorom Rusa u istu. Uglavnom, ruski i nemački programi su samo njihovi i početi su da se razvijaju znatno pre rata, tj pre nego su ove dve sile zaratile. Peto, danas jedina nuklearna tehnologija koja dominira je ruska, jer Rusi kontrolišu distribuciju ⅔ svetskog uranijuma i većina reaktora u svetu je ruskog tipa. To su reaktori koji mogu da rade na nisko obogaćeni uranijum i zato su izdominirali svetom. Svi drugi komercijalni reaktori su tražili znatno viši stepen obogaćenosti uranijuma i zato nisu prošli. Svi reaktori u Rusiji i nekadašnjem SSSRu i Varšavskom paktu, Kini, Indiji, S. Koreji, J. Koreji, Francuskoj, Japanu, većina u VB, većina u SAD i Kanadi su ruskog tipa.
P.S. Naš nuklearni program je takođe bio nezavistan i počeo je još početkom 50ih. Pokrenut je direktno naredbom maršala Tita posle krize 48me. Njime su rukovodili dr. Pavle Savić, pronalazač fisione lančane reakcije i jedan od tvoraca prvog reaktora na Čikaškom Univerzitetu i američke A bombe i dr. Savo Dedijer, naš poznati nuklearni fizičar u Švajcarskoj i rođeni brat Vlada Dedijera. Oni su direktno pokrenuli naš nuklearni istraživački i razvojni institut Boris Kidrič u Vinči, kasnije Institut za nuklearna istraživanja Vinča, a posle nesreće 59te je program zvanično prekinut. Međutim, istraživanja su nastavljena i fisibilni materijal je obogaćivan i stvaran, tako da ga je do 90ih i raspada SFRJ bilo više stotina kilograma. Program je revitalizovan pod vladavinom Slobodana Miloševića i njime je upravljao dr. Slavić. Ovaj naučnik je nastradao pod sumnjivim okolnostima, verovatno ubijen od strane CIA, a sve da se Srbima ne dozvoli stvaranje A bombe. Ipak, materijal za više bombi je postojao, a postojale su i 2 gotove bombe na nivou asemblinga, ali ne i razvijene rakete koje bi ih nosile, jer je tek za ove vlasti razvijena raketa kratkog dometa u kompleksu Šumadija. Naš fisibilni materijal su žuti 2003će otpremili u Rusiju i on se tamo čuva.
Moze se jos dodati da je Kazahstan, koji je najveci iskopavac prirodnog uranijuma svetu, prosle godine doneo vise politicku nego ekonomsku odluku da ce jedino Rusi imati exkluzivno pravo da direktno od njih kupuju i da dalje obogacuju (ako treba i da osiromasuju) uranijum za ostale svetske potrosace, a Rusi jos iskopavaju uranijum i kod sebe.
Da ne mogu da čitam ceo tekst nato mi kuka od njihovog poštenja.holandija je bila kolonijama sila kako stvari stoje to je i ostala
Svu tešku industriju premešta u zemlje koje su korumpirane i vape za nekom svezinom bez tske industrije poput holandije.HOLANDIJA ODLAZE SVOJ NIKLEARNI OTPAD U KRČNJAČKE PLANINE SA GRANICOM FRANCUSKE KOJE SU POCELE DA CURE I D PRAVW HAOS
Jedno je napraviti materijal za a bombu,a nesto sasvim drugo nosac Ili samu tehnologiju bombe,bilo MIRV Ili MARV. Zbog te zelje,je Nemacka polupana I pocepana posle 2 sv rata,drugo ni Francuzi Ili Britanci,a pogotovo Amerikanci,ne bi nikada dozvolili lalama da udju u A klub
Kod njih u malim potocima pliva riba a kod nas u velikim rekama dolazi do ponora i vi gospodo hoćete takav život ETOVAM GA JA U ZOME NEĆU DA UČESTVUKEM
Ono kao nisu mogli da zaposle nekog drugog za prevođenje nego baš Pakistanca. Ameri verovatno na redili da se Pakistan pomogne kao savezniku pošto su SSSR pomogle Indiji oko njenog nuklearnog programa.
Holandjani imaju firmu ASLM, najbolju firmu u svetu za proizvodnju masina za najnaprednije cipove,procesore .Imaju prednost i nad SAD,Kinom,Japanom u toj oblasti bar 10 godina.Moguce lako i nukl.bombu da mogu brzo da naprave ili je imaju sad.
Holandija je ključki igrač na globalnom nivou od 16.veka. Istočnoidijska holandska kompanija je prva multinacionana kompanija na planeti. Oni se samo prave da su zemlja vetrenjača i tulipana.
Vazi! Cudo pa “Nvidia” nije holandska, a samo tamo neka americka?
Postrojenje URENCO stvoreno je pre svega radi proizvodnje nisko obogaćenog uranijuma ( do 5% ) koji koriste američki reaktori sa vodom pod pritiskom. Pošto SAD su oduvek imale dovoljno konvencionalnih izvora energije, nuklearne elektrane im nikad nisu bile potrebne, ali izvoz ove tehnologije vrlo je profitabilan ( barem se mislilo tako 60-ih ). Nekoliko nemačkih kompanija kupilo je licence za ove reaktore. Tehnologiju centrifugiranja osmislili su nemački naučnici.
Lokacija u Holandilji je odabrana iz logističkih razloga. Takođe britanci su imali svoj program elektrana sopstvene konstrukcije koji je koristio obogaćeno gorivo ( Napredni gas-grafitni reaktor, sa 2% obogaćenja).
Ako Švedska vrlo verovatno poseduje nekoliko N bombi, ne vidim razlog da holanđani sebe liše mogućnosti da je naprave, kada imaju svu potrebnu tehnologiju i znanje. I Italiju bih svrstao u taj krug.
Pomenuta je Južna Afrika. Oni su koristili takozvane “stacionarne centrifuge”. Tehničko rešenje razvili su 60-ih i 70-ih zajedno sa Zapadnom Nemačkom. Fizički princip je isti ali se izvođenje razlikuje: posebni kompresori ubacuju mešavinu uranheksaflorida i vodonika tangencijalno u uske i dugačke cevi gde se gas spiralno kreće. Javlja se centrifugalna sila koja deluje na molekule gasova, pa dolazi do razdvajanja.
Imati N bombu je jedno, a imati nosac te bombe je nesto sasvim drugo.
Uzalud im je imati i 10 N bombi kad je nemaju sa cime poslati od tacke A do tacke B, pod pretpostavkom da je tacka A negde u severo-zapadnoj Evropi, a tacka B u centralnoj Rusiji?
Inace, prva nuklearna elektrana na svetu koja je uspesno obezbedivala el. energiju u velikom obimu je bila napravljena u Rusiji 1954., a svetski lider u nuklearnim tehnologijama je ruski ROSATOM.
После овог текста, ствари су много јасније. Некако ми је увек било чудно да нико посебно није обраћао пажњу на холандску крволочност (конкретно у задњих 30 година) док су били у Нато редовима на Балкану. Некако је увек акценат био на енглезима, швабама и осталој жгадији.
Били су максимално ревносни, посебно пилоти. Убеђен сам да имају своје залихе, и да ћуте. А као да их неко нешто и пита…
Уосталом, њихово присуство у првим борбеним редовима и даље показује њихово колонијално васпитање и ароганцију вишег сталежа.
Сјајан текст.
Narandžasti imaju samo tulipane
… i jos ulicu Crvenih fenjera i marihuana kafice po Amsterdamu, a veternjace postoje i kod drugih.
Mislim da su tulipani odavno zaradili, i imaju jednu satanu na cekanju u Rusiji.