U novom incidentu koji oslikava rastuću vojnu prisutnost velikih sila u Arktiku, Severnoamerička komanda vazdušno-kosmičke odbrane (NORAD) mobilisala je 22. jula borbene avione F-35 i F-16 kako bi presreli formaciju od četiri ruska vojnа aviona u Zoni identifikacije vazdušne odbrane Aljaske (ADIZ). U pitanju su bile dve strateške bombarderske letelice Tupoljev Tu-95MS i dva lovca Suhoj Su-35.
Letelice su operisale unutar međunarodnog vazdušnog prostora koji se nadzire iz bezbednosnih razloga, bez narušavanja suverenog vazdušnog prostora Sjedinjenih Američkih Država ili Kanade.
Prema saopštenju NORAD-a, ovakva aktivnost se smatra rutinskom i nije predstavljala direktnu pretnju. Ipak, američki odgovor bio je snažan – operacija je trajala više od tri sata i uključivala je pored borbenih aviona i podršku iz vazduha: avion za komandu i nadzor E-3 Sentry (AWACS) i tri aviona za dopunu gorivom KC-135 Stratotanker, prenosi američki portal Air and Space Forces.
Letelice Ruske Federacije zadržale su se u zoni ADIZ približno 50 minuta pre nego što su se povukle.
Poruka bez reči: demonstracija prisustva
Iz NORAD-a je naglašeno da se slične aktivnosti događaju redovno i ne predstavljaju pretnju, ali da se svaki slučaj tretira ozbiljno. Komanda se u takvim situacijama pridržava strategije “prisustvo se odgovara prisustvom”, kako bi se sprečila svaka pogrešna procena ili potencijalna eskalacija.
Ovakvi susreti u Arktiku nisu neuobičajeni. Do ovog slučaja već su zabeleženi slični događaji u januaru i aprilu 2025. godine. U poređenju sa incidentom iz septembra 2024, kada je ruski Su-35 izveo opasno približavanje američkom F-16, poslednji susret protekao je u profesionalnim okvirima. Međutim, general Gregori M. Gijo, tadašnji komandant NORAD-a, raniji incident ocenio je kao “nesiguran i neprofesionalan”.
Sadašnja interakcija, izvedena u skladu s vojnim protokolima, ukazuje na moguću promenu ruske strategije – verovatno usmerene na testiranje reakcije i procedura NORAD-a bez stvaranja tenzija.
Ipak, uključivanje bombardera Tu-95, koji predstavljaju deo ruske nuklearne trijade, ima i simboličnu vrednost – isticanje kapaciteta za strateško delovanje na velikim daljinama. Ovaj signal je dodatno značajan u kontekstu rata u Ukrajini, gde su iste letelice korišćene za lansiranje krstarećih raketa.
Ukrajinske snage su u poslednje vreme prijavile uništavanje preko 40 takvih bombardera na zemlji, a to se ispostavilo kao netačno pa se čini ovaj let i svojevrsnom porukom o očuvanom potencijalu ruske avijacije.
Višeslojna odbrana i arktička geostrategija
Akcija NORAD-a, sa druge strane, demonstriraju sposobnost američkog slojevitog sistema odbrane koji uključuje satelitski nadzor, kopnene i vazdušne radare, kao i raspoloživu flotu borbenih aviona. Korišćenje različitih platformi – od lovaca F-35 do komandno-nadzornih aviona E-3 Sentry – pokazuje spremnost za reagovanje u kompleksnim bezbednosnim scenarijima.
Kako se led u Arktiku topi i otvaraju nove trgovačke rute i pristup resursima, ovaj region sve više postaje geopolitički značajan. Interceptiranja koja se opisuju kao “rutinska” u suštini predstavljaju stalni dijalog između država kroz vojne manevre.
Svaki let ima širu funkciju – prikupljanje elektronske obaveštajne slike (engl. SIGINT), testiranje reakcije druge strane i pozicioniranje u borbi za kontrolu nad strateškim prostorima. Za NORAD, svaka presretanja predstavljaju priliku za vežbanje procedura i potvrdu kontrole nad interesnom zonom.
U tom kontekstu, iako incident 22. jula nije prerastao u krizu, on čini deo šireg bezbednosnog mozaika koji oblikuje odnose velikih sila u severnoj hemisferi.
Oborise li ih?