Šta krije kanadska odbrana: čime bi Otava odgovorila na napad Sjedinjenih Država?

Najduža kopnena granica na svetu nalazi se između SAD i Kanade. Pruža se od Atlanskog i Tihog okeana i duga je 8.893 kilometra. Smatra se najbezbednijom granicom na svetu. Bar je to do sada bila. Čime je čuvana? Poverenjem i dobrosusedskim odnosima, najboljim i najpouzdanijim saveznikom.

Da li će tako i dalje biti i čime bi se, eventualno, Kanada branila od najavljenih nasrtaja novoizabranog predsednika SAD? Da li je to napad na nju ili disciplinovanje Velike Britanije i Francuske? Pokušajmo da zanemarimo dnevnu politiku, ali i istorijske odnose koji su obezbeđivali do sada ovu granicu i pogledajmo, u najkraćem sumarnom pregledu, čime Kanada stvarno raspolaže za slučaj da nepredvidivi sused zaista ostvari u nekom obliku svoje pretnje. 

Druga po veličini država na svetu, po uređenju parlamentarna, ustavna monarhija. Zvanični suveren je kralj Čarls Treći koji je takođe monarh u još 15 drugih država Komonvelta. Njegov zastupnik u Kanadi je generalni guverner koji obavlja većinu federalnih kraljevih dužnosti.

Najmasovniji činilac zaštite su Oružane snage Kande (Canadian Armed Forces, CAF; Forces armées canadiennes, FAC). Njeni osnovni zadaci su kao i kod drugih članica Komonvelta: ne samo da štiti državne interese Kanade, već i da učestuje u raznim mirovnim operacijama u skladu s međunarodnim obavezama. Njena delatnost regulisana je Zakonom o nacionalnoj odbrani. Sedište Oružanih snaga nalazi se u Otavi (Ontario). 

Osnovni činioci Oružanih snaga

● Organi uprave (Savet oružanih snaga, Ministarstvo nacionalne odbrane i niži vladini organi).

● Kopnena vojska. 

● Ratno vazduhoplovstvo.

● Ratna mornarica. 

● Kanadski rendžeri.

● Obaveštajno-kontraobaveštajna služba.

● Školsko-obrazovni sistem.

● Medicinske i logističke službe.

● Komanda sajber ratovanja. 

● Rezervne oružane snage:

–  Osnovnovni rezervni saziv.

–  Dopunski rezervni saziv.

–  Kadetske organizacije.

Sedište i štab ministarstva nalaze se u nadležnosti Ministarstva Nacionalne odbrane pa u njega ulaze Sekretarijat zamenika ministra, Sekretarijat načelnika štaba odbrane, Sekretarijat zamenika štaba odbrane i svi štabovi prvog nivoa. Zamenik ministra ima sedam pomoćnika (za strategiju, nauku i tehniku, materijalni deo, finansijske i proizvodne usluge, infrastrukturu i životnu sredinu, upravljanje informacijama i drutšvo i politiku). 

O rukovođenju, pravnom statusu i svim drugim pitanjima odbrane odlučuje Parlament Kanade, kako u mirno tako i u ratno vreme. Formalni komandant je premijer koji svoje zadatke i ovlašćenja sprovodi u dogovoru s ministrom odbrane i načelnikom štaba odbrane.

Dva osnovna operativna tela koja se neposredno bave tim poslovima su Savet Oružanih snaga (na njegovom čelu nalazi se načelnik Štaba odbrane) i glavnokomandujući; to je formalni kanadski monarh – kralj Karl III (Charles III Philip Arthur George) koga zastupa general-gubernator Kanade (Governor General of Canada, Gouverneur général du Canada).

Kao što vidimo i kanadske Oružane snage opterećene su, kao i većina NATO članica, birokratizovanom i usitnjenom strukturom, brojnim kontrolnim mehanizmima i nadzorom nevladinih organizacija.  

Hijerarhija i subordinacija

Krovni organi hijerarhijske vertikale jesu Ministarsvo odbrane, Štab odbrane i štabovi vidova i rodova. U Štab odbrane ulaze:

● Glavnokomandujući, koga zastupa general-gubernator.

● Načelnik Štaba odbrane. 

● Zamenik načelnika Štaba odbrane.

● Komandant Kraljevske ratne mornarice.

● Komandant Kraljevskih kopnenih snaga.

● Komandant Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.

● Načelnik vojne službe.

● Komandant snaga posebne namene.

● Komandant Obaveštajne službe.

● Komandant zajedničkih operacija.

Kraljevska ratna mornarica (RCN)

Kanada izlazi na dva okeana pa je stoga Ratna mornarica podeljena na dve flote:

● Ratna mornarica Tihog okeana (MARPAC- Maritime Forces Pacific, Forces maritimes du Pacifique). Matična baza ove flote nalazi se u Eskuimoltu (Canadian Forces Base Esquimalt, CFB Esquimalt), u Britanskoj Kolumbiji. Brodovi ove flote razlikuju se od plovila flote u Atlanskom okeanu po tome što je platforma za sletanje helikoptera zelena, za razliku od crne ili sive u atlanskoj floti.

● Ratna mornarica Atlanskog okeana (MARLANT – Maritime Forces Atlantic, Forces maritimes de l’Atlantique) u Halifaksu, Nova Škotska. 

● Pored ove dve flote u sastav RM ulazi i formacija rezerve ( NAVRES) sa svojim štabom čije sedište se nalazi u Kvebeku. U operativnom flotnom sastavu nalazi se između 30 i 40 brodova kapitalne namene (u zavisnosti od remontnog rasporeda); a flote su dopunjene avijacijom, helikopterima i brojnim pomoćnim brodovima, u odlično opremljenim lukama i podržane tehničkim i logističkim bazama.  

Kopnena vojska

U njenom sastavu nalazi se pet divizija s oznakom od jedan do pet. U prvoj diviziji obavlja se obuka i ona je štabno-komandna divizija. Trenutno su regularne Oružane snage podeljene na tri samostalne mehanizovane brigade: Prvu mehanizovanu brigadu (u bazama Edmonton i Šilo), Drugu mehanizovanu brigadu (garnizon Petavava i logistički centar Gejdžtaun) i Petu mehanizovanu brigadu (baza Valkartje u Kvebeku).

Svaka brigada ima po jedan artiljerijski, tenkovski i inžinjerijski puk, tri pešadijska bataljona, bataljon materijalno-tehničkog obezbeđenja, štabni bataljon za vezu i manje jedinice za podršku. U svakoj brigadi bazirana je taktička helikopterska eskadrila i medicinski odred koji ne ulaze u njenu strukturu. Jedinice taktičkog nivoa imaju prenosne PA sisteme.  

Druga, treća i četvrta divizija takođe imaju brigade regularnih snaga i svaka divizija, isključujući prvu, ima dve ili tri brigade rezervnih snaga. Ukupno je angažovano deset brigada rezervnih snaga. Druga i peta divizija imaju po dve, a treća i četvrta po tri rezervne brigade. Osnovni školski centri i odeljenja za podršku nalaze se u bazama Gejdžtaun, Wejnrajt i Montreal. 

Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo

Sastoji se od 15 vingova – 13 operativnih i dva školsko-vežbovna. Vingovi su grupe različitih eskadrila, kako operativnih, tako i za podršku. Oni mogu da i koriste baze Oružanih snaga uz koordinaciju s njihovim operativnim i pomoćnim jedinicama. U floti se nalazi do 356 letilica, što kanadsko RV čini šestim po veličini ratnim vazduhoplovstvom u Severnoj i Južnoj Americi (posle RV SAD,

Mornaričkog vazduhoplovstva SAD, KoV SAD, Koprusa mornaričke pešadije SAD i RV Brazila). Udarnu pesnicu čini 85 McDonnell Douglas CF-18 (Hornet CF.188) i sedam McDonnell Douglas F/A-18 Hornet (FA 18A/B). Ostali deo flote zauzimaju transportni avioni, bespilotne letilice, VIP aparati, avioni za obuku i podršku i avioni za izviđanje i protivelektronska dejstva. 

Komandant Prve divizije i kanadske zone NORAD koji su bazirani  u Vinipegu odgovara za operativno rukovođenje dejstvima Ratnog vazduhoplovstva u Kanadi i po celom svetu. Prva divizija ima 11 vingova koji se nalaze na teritoriji Kanade. Druga divizija ima dva vinga i u njoj se sprovodi obuka, od osnovnih do specijalističkih zvanja. Glavne baze nalaze se u provincijama Britanska Kolumbija, Saskačean, Alberta, Manitoba, Ontario, Kvebeg, Nova Škotska s Njufaundlendom i Labrador. Štabovi i ustanove nalaze se u Vinipegu i Nort Beju (Ontario).

Kanadska jedinica koja pripada snagama Strateškog radarskog osmatranja nalazi se u bazi NATO u blizini grada Gejlenkirhen (Geilenkirchen) u Nemačkoj. Ratno vazduhoplovstvo i Objedinjena operativna grupa Sever (Joint Task Force – North, Force opérationnelle interarmées du nord, zajednička komanda za sever Kanade) imaju lanac rezervnih aerodroma na isturenim pozicijama. Na njima se periodično baziraju udarne eskadrile radi misija uvežbavanja i partoliranja nad Arktikom. 

Protivvazdušna odbrana realizuje se kroz program NORAD i njeni glavni činioci su lovci-presretači i anti-raketni program. Regionalni centar NORAD  za Kanadu nalazi se u bazi Vinipeg.

Zajednička operativna komanda  

To je operativno telo (Canadian Joint Operations Command – CJOC) koje je formirano oktobra 2012. godine spajanjem Komande Kanade (Canada Command, CANCOM, Commandement Canada, jedno od sedam štabova OS Kanade, zaduženo za nacionalnu bezbednost, saradnju sa srodnim organima SAD i vazdušno-kosmičkom odbranom), Komandom ekspedicionih snaga i Komandom operativne podrške. Nova komanda, formirana radi smanjenje rashoda u federalnom budžetu, objedinjuje resurse, funkcije i obaveze tri biše komande u sklobu jedinstvenog štaba.   

Komanda Specijalnih snaga

Ova komanda (CANSOFCOM -Canadian Special Operations Forces Command) može delovati samostalno, ali pre svega ona služi za formiranje jedinica posebne namene (SOF) radi podrške Zajedničkoj operativnoj komandi. U njen sastav ulate Druga zajednička operativna grupa (JTF2) i Kanadska zajednička komanda za nesreće, spasavanje i vanredne situacije (CJIRU). Njen štab se nalazi u bazi Kingston. U sastav ove komande ulazi i Kanadski puk posebne namene (CSOR) i 427. vazduhoplovna eskadrila posebne namene (SOAS) u bazi Petavava. 

Komanda obaveštajne službe

Ova komanda (CFINTCOM – Canadian Forces Intelligence Command) formirana je 27. juna 2013. godine radi poboljšanja rada vojne obaveštajne službe. U nju ulaze:

– Zajednički centar podataka obaveštajnih službi vidova (SFJIC).

– Nacionalno odeljenje kontraobaveštajne službe OS (CFNCIU).

– Zajednički meteorološki centar (JMC).

– Uprava za topografiju i kartografiju (MCE).

– Zajednička operativna grupa (JTF-X).

Rezervne oružane snage

Kao i svuda u svetu, komanda ovih snaga bavi se ažuriranjem brojnog stanja i kompletiranjem borbenog sastava do pune ratne formacije; bavi se poslovima mobilizacije, kao i dopunom gubitaka u toku borbenih dejstava.

Rezerva ima dve katergorije:

-Osnovna rezerva prvog reda. Ona je organizovana po obrascu redovnih oružanih snaga i služi za njihovu dopunu prilikom mobilizacionog rasporeda po principu delimične obaveze.

-Dopunska rezerva sastoji se od nekadašnjih profesionalaca i osnovne rezerve do 65 godina starosti.   

Komandni sastav instruktora vojno-obrazovnih ustanova  

Njega sačinjava oko 7.500 oficira i rezervnih oficira čiji je posao da obrazuju oko 60.000 rezervnih oficira za rezervni sastav svih vidova. Kursanti – kadeti mogu biti uzrasta od 12 do 19 godina i razmešteni su u oko 1.150 jedinica i eskadrona širom Kanade. Mnogi rezervni oficiri produžavaju svoju karijeru u Pokretu kadeta. U sastav tih pokreta mogu ući i penzioneri regularnih snaga ili rezerve, roditelji oficira ili članovi lokalne zajednice. 

Pokret kadeta

U suštini reč je o podmlatku (COATS – Cadet Organizations Administration and Training Service). To je najmasovnija organizacija podržana od strane Minstarstva državne odbrane. Ima više od 50.000 članova o čijoj se aktivnosti stara oko 5.000 oficira-instruktora. 

Kanadski rendžeri

Specijalna formacija koja se stara o patrolno-graničnoj službi u oblasti kanadskog Artika i drugih udaljenih reona, pri čemu se tretiraju kao aktivna rezerva za slučaj neposredne ratne opasnosti i rata.

Medicinska služba 

Odlično organizovana i razgranata. Širom Kanade nalaze se zdravstvene ustanove primarnog i sekundarnog nivoa, kao i centralne zdravstvene ustanove najvišeg tipa. 

Kanadska sajeber komanda 

Ovo je najmlađa komanda (Canadian Armed Forces Cyber Command) . Zadužena je za elektronsko-informatičko ratovanje i osnovana je tek 26. septembra 2024. godine. 

Na teritoriji Kanade nalaze se 33 velike vojne baze koje se koriste kako zajednički, tako i posebno za potrebe vidova i rodova. Početkom sedamdesetih godina njihov broj je smanjivan radi uštede u budžetu. 

Kao što vidimo, geostrašteški položaj Kanade uslovio je ovakvu strukturu, kao i oslonac na južnog suseda. Sredstva i sistemi koje Kanada koristi već su više puta opisivani u našim tekstovima jer pripadaju uobičajenom arsenalu NATO članica. 

Bezbednosne agencije

Pored OS Kanade, u sadejstvu s njima brine o njenoj bezbednosti brine, ni manje ni više, 13 vladinih agencija, službi, komandi, jedinica, centara, biroa i zaštitnih jedinica.