Iran je 15. jula 2025. godine najavio ambiciozne planove za masovno jačanje svojih oružanih snaga, kao odgovor na razorne napade SAD i Izraela usmerene na iranske nuklearne objekte i vojnu infrastrukturu.
Zvaničnici u Teheranu poručuju da će bez obzira na međunarodni pritisak nastaviti razvoj nuklearnog programa i povećavati vojne kapacitete.
Brigadni general Mohamad Reza Aštijani, zamenik načelnika Generalštaba iranskih oružanih snaga, izjavio je:
„Imamo dovoljno zaliha da vodimo rat koji bi, ako bude potrebno, trajao deset godina.“
Ova izjava dolazi u trenutku kada je iranski parlament počeo razmatranje zakona o povećanju vojnih budžeta i jačanju odbrane. Komitet za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku već je 13. jula odobrio osnovne odredbe predloga poslanika Alija Hadrijana, koji predviđa značajna sredstva za modernizaciju vojske i Korupsa čuvara islamske revolucije. Zakon je podržalo 120 poslanika i očekuje se da bude usvojen u narednim nedeljama.
Ruski lovci, kineske rakete i evropske tehnologije
Kako bi realizovao planove modernizacije, Iran intenzivno traga za novim tehnologijama i partnerima. U januaru 2025. Moskva je prodala Teheranu nepoznat broj borbenih aviona Su-35, što je potvrdio i komandant Korupsa čuvara islamske revolucije.
To je navodno bio prvi zvanični dokaz vojne saradnje Rusije i Irana uprkos međunarodnim sankcijama. Međutim, ti lovci nisu viđeni niti u borbi niti na bilo kakvoj fotografiji.
Istovremeno, Iran pokušava da pribavi i raketne tehnologije u Evropi. Nemčko saveznog ureda za zaštitu ustava (BfV) izvestilo je u junu 2024. o povećanoj aktivnosti iranskih agenata u Nemačkoj, što ukazuje na želju Teherana da unapredi svoj balistički program.
Napadi na nuklearne objekte i tenzije sa MAAE
SAD i Izrael su u junu i julu 2025. izveli više napada na iranske nuklearne objekte u Fordou, Natanzu i Isfahanu, kao i na vojne baze.
Uprkos tome, Teheran i dalje tvrdi da je njegov nuklearni program miroljubiv, dok Lojalna zapadu, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) upozorava da Iran krši obaveze iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, dodatno pogoršavajući regionalne tenzije.
Iranski raketni arsenal ostaje pretnja
Uprkos gubicima, Iran zadržava značajne zalihe raketa. Njegov arsenal uključuje hipersonične rakete Fatah i balističke Horamšahr, koje Izrael vidi kao ključnu pretnju.
Napadi Izraela u junu uništili su deo iranskih lansirnih položaja i skladišta raketa, ali, kako tvrdi Aštijani, Teheran ima dovoljno zaliha da nastavi borbu.
Traženje novih saveznika
Teheran se nalazi u nezavidnoj poziciji – pod pritiskom sankcija i nakon ozbiljnih oštećenja infrastrukture, ali odlučan da ojača vojsku. U aprilu 2025. Iran je sklopio ugovor sa Kinom o isporuci komponenti za čvrstogorivne rakete, što bi moglo ubrzati modernizaciju artiljerijskog i balističkog arsenala.
Uz podršku Rusije i Kine, Iran očigledno traži način da zaobiđe ograničenja i sačuva sposobnost za odbranu i odmazdu. Novi zakon o vojnoj potrošnji i najave o „desetogodišnjoj spremnosti za rat“ imaju za cilj da pošalju jasnu poruku kako Teheran nije spreman da popusti pred pritiscima Zapada i Izraela.
Pero,
jeste da su pod velikim sankcijama jos od pada Saha Reze Pahlavi (oko 40 godina), ali Iran je na 5. mestu po prirodnim bogatstvima na svetu.
Americki godisnji vojni budzet poslednjih 10 godina je rastao od 600 milijardi do skoro triliona usd.
Још више издвајања за Иранску војску, што значи да ће за народ бити још лошије.
Што је препредена игра ђавола, овај Запада, да стално одржава могућност унутрашњег бунта који може по потреби запалити у сваком тренутку.
Изгледа да Западњаци зато и нису пуно улагали у војску последњих деценија, јер им је јефтиније да хибридним путом побеђују државе.