EU zemlje okreću leđa američkom planu oružja za Kijev: Francuska, Italija i Češka odbijaju da plate!

Francuska je odlučila da se ne priključi NATO inicijativi za kupovinu američkog oružja za Ukrajinu, piše Politico. Kao razlog navodi se stav Pariza da je prioritet stvaranje sopstvene odbrambeno-industrijske baze u Evropi. Istovremeno, Francuska pokušava da poveća sopstvene vojne izdatke, ali i da smanji budžetski deficit i javni dug.

Podsetimo, Francuska ima jedan od najvećih budžetskih deficita u Evropskoj uniji — čak 5,8% BDP-a na kraju 2024. godine, što značajno premašuje limit EU od 3%. Prema rečima premijera Fransoa Bajrua, dug Francuske raste tempom od pet hiljada evra svake sekunde.

Pored Francuske, i Češka je odbila da učestvuje u zajedničkoj kupovini oružja za Ukrajinu. Češki premijer Petr Fijala objasnio da je njegova zemlja fokusirana na druge projekte pomoći Kijevu, poput inicijative za isporuku municije, te trenutno ne razmatra pridruživanje ovom projektu.

I Italija je, nakon Francuske i Češke, saopštila da se neće uključiti u NATO plan. Kao razlog navode nedostatak sredstava. Italijanska vlada ističe da već isporučeni sistemi naoružanja (poput francusko-italijanskog sistema SAMP-T) imaju drugačiju tehnološku konfiguraciju, ali i da Italija, za razliku od Nemačke, praktično nema budžetskog prostora za operaciju ovog tipa, piše La Stampa.

Na ovaj spisak treba dodati i Mađarsku i Slovačku, koje su takođe odbile da finansiraju ovaj projekat. Tako trenutno za američko-natovsku inicijativu ostaju spremne da plate samo Nemačka, Velika Britanija, zemlje Severne Evrope i Baltika — ali pitanje je koliki one mogu dati doprinos.

Podsetimo, prema planu američkog predsednika, dalja isporuka američkog oružja Ukrajini trebalo bi da bude finansirana od strane evropskih članica NATO-a.

Tramp: Putin „želi mir“ u Ukrajini, ali ima 50 dana da zaustavi sukob

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da predsednik Rusije Vladimir Putin želi da završi sukob u Ukrajini, iako njegovi postupci često govore suprotno. Govoreći 16. jula 2025. na bazi Endrjuz, Tramp je rekao:

„On često govori da želi mir. Mislim da to zaista želi. Nadam se da želi. Uskoro ćemo saznati.“

Ova izjava usledila je nakon što je Tramp postavio Moskvi ultimatum: Rusija mora postići mirovni sporazum s Kijevom u roku od 50 dana, ili će SAD uvesti 100% sekundarne sankcije Rusiji i njenim trgovinskim partnerima, uključujući Kinu i Indiju. Tramp je naglasio da rok može biti i kraći ako ne počnu pregovori.

Ultimatum je deo nove američke strategije pritiska na Rusiju zbog zastoja u mirovnim pregovorima. Tramp je izrazio razočaranje Putinom i istakao da njihovi telefonski razgovori ne daju rezultate:

„Spustim slušalicu misleći da je razgovor bio dobar, a onda rakete lete na Kijev,“

rekao je na konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom 14. jula.

Kao odgovor, Tramp je odobrio masovne isporuke oružja Ukrajini, koje će finansirati zemlje NATO-a. Ključnu ulogu imaće američki sistemi protivvazdušne odbrane Patriot. Tramp je potvrdio da su rakete za ove sisteme već poslate u Ukrajinu, a da će Nemačka, koja takođe isporučuje sisteme, dobiti zamenu od SAD.

„U svim slučajevima Amerika će biti potpuno obeštećena,“

naglasio je Tramp.

Prema podacima Reutersa, paket uključuje do 17 baterija Patriot, rakete kratkog i srednjeg dometa, artiljerijske granate i municiju za lovce F-16. Nemačka će isporučiti dve baterije, Norveška jednu, dok zemlje poput Finske, Švedske i Kanade razmatraju finansijsko učešće.

Tramp je isključio mogućnost slanja dalekometnih raketa poput Tomahawk ili JASSM, sposobnih da pogađaju ciljeve na 2500 km i 1800 km, i upozorio Kijev da ne napada Moskvu. Time je demantovao tvrdnje Axios-a o mogućoj isporuci JASSM raketa za F-16, poručivši da je fokus isključivo na odbrambenom naoružanju.

U Kremlju su ultimatum ocenili kao veoma ozbiljan. Portparol Vladimira Putina Dmitrij Peskov rekao je da Rusija čeka predloge Kijeva za novu rundu pregovora.