Dok Nemačka povećava kupovinu F-35 lovaca na 50, EU program FCAS pred kolapsom, a zavisnost od SAD raste

Berlin odustaje od „evropskog sna“ o borbenom avionu budućnosti i okreće se Americi — propast FCAS programa sve izvesnija.

Ministarstvo odbrane Nemačke planira da poveća svoju narudžbinu američkih borbenih aviona pete generacije F-35A sa 35 na 50 primeraka i već pregovara sa SAD o dodatnom ugovoru.

Iako je političko rukovodstvo godinama odbijalo ideju o kupovini F-35 zbog straha od prevelike zavisnosti od SAD i potrebe da zaštiti domaću industriju, konačna odluka doneta je u martu 2022, samo mesec dana nakon eskalacije sukoba u Ukrajini u otvoreni rat.

Prvobitno je mala flota F-35 bila planirana isključivo za nuklearne udarne misije, ali kako su postale očigledne razlike u performansama između američkog aviona i daleko slabijih evropskih konkurenata, očekivano je da će interesovanje za veću nabavku samo rasti.

Propast evropskog FCAS programa

Nemačka se okreće F-35 upravo u trenutku kada program budućeg evropskog borbenog aviona FCAS (Future Combat Air System), koji zajednički razvijaju Francuska, Nemačka i Španija, upada u sve dublje probleme i dovođen je u pitanje njegov opstanak.

Sukobi između dva glavna partnera, Airbus-a i Dassault-a, izazvali su velike zastoje u fazi razvoja tehnologije. Po rečima generalnog direktora Dassault-a Erica Trappiera, prvi avion iz ovog programa mogao bi ući u upotrebu tek 2050-ih — pune dve decenije iza šestogeneracijskih programa Kine i SAD.

Izostanak zapadnih alternativa F-35 sa uporedivim sposobnostima omogućio je ovom američkom avionu da potpuno dominira tržištima NATO saveza.

Nove uloge i nuklearno oružje

Proširenje nemačke narudžbine F-35 može ukazivati na planove SAD da povećaju broj nuklearnih bombi koje dele sa svojim evropskim saveznikom ili na to da Berlin razmatra širi spektar uloga za ove avione, uključujući konvencionalne udare i elektronsko ratovanje.

Ovim korakom Nemačka šalje jasan signal da su domaći i evropski projekti u senci američke tehnologije i da je poverenje u FCAS među članicama EU ozbiljno narušeno. Dok kada je Tramp ublažio svoju retoriku, a možda čak i potpuno promenio politiku, niko u EU više ni ne spominje zavisnost od SAD, posebno oko lovaca F-35 za koji su isti tvrdili da mogu biti bežično ugašeni po potrebi uz pomoć takozvanog „kill switch-a“.

Podsetimo, visoki zvaničnik nemačke kompanije Hensoldt, Joahim Šranchofer, tvrdio je kako ovaj „kill switch“ nije samo mit: „Ako neko pritisne dugme, avion ne može da leti.“ On je tada dodao da bi najlakši način blokade bio putem sistema za planiranje misija, što bi prizemljilo pilote.

Treba napomenuti da je generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi nedavno istakao da Nemačka predstavlja klasičan primer praga nuklearne sile, upozorivši da poseduje tehnologiju, nuklearni materijal i stručnost potrebnu za razvoj nuklearnog oružja u roku od „nekoliko meseci“.

Iako još uvek ne proizvodi sopstvene nuklearne bombe, kao što smo na početku rekli, Nemačka je već investirala oko 10,9 milijardi dolara u modernizaciju svojih kapaciteta za nuklearno odvraćanje, kupovinom 35 američkih stelt lovaca F-35A.

Ti avioni će trenirati za upotrebu nuklearnog oružja u okviru sporazuma o „nuklearnom deljenju“ sa Sjedinjenim Državama, po kojem bi američke bombe B61 smeštene u Nemačkoj bile predate nemačkom vazduhoplovstvu u slučaju velikog rata.

Takva praksa već decenijama izaziva kontroverze, jer de fakto omogućava pristup nuklearnom oružju zemljama koje ga formalno ne poseduju.