Ukrajinska „Bulava“: kako su Kijev i Češka pretvorili ruski dron „Lancet“ u svoje smrtonosno oružje

Ukrajinska vojska već godinama trpi ozbiljne gubitke od ruskih kamikaza dronova Lancet, proizvoda kompanije Zala Aero. Ovaj baržirajući (lutajući) dron, poznat i kao „Izdelije 51/52“, pokazao se kao jedno od najsmrtonosnijih oružja u kontranapadima na artiljerijske položaje, radarske sisteme, komandna vozila i skladišta.

Na izložbi Eurosatory, Ukrajina i Češka odgovorile su na ovu pretnju svojim projektom – „Bulava“ – domaćim kamikaza dronom srednjeg dometa, razvijenim u saradnji kompanije UAC.

Kopija sa inovacijama: kako je nastala „Bulava“

Ukrajinski kreatori nisu krili da su inspiraciju preuzeli direktno od ruskog „Lanceta“, čija je efikasnost bila neprikosnovena u prvom periodu sukoba.

Šef ukrajinskog proizvođača DeViRo, Denis Čeredničenko, otvoreno je izjavio da je „Bulava“ nastala „iz zavisti“ jer je Rusija imala efikasno oružje, dok Ukrajina – protiv koje je to oružje korišćeno – nije imala nikakav odgovor.

Međutim, Ukrajinci su odlučili da ne budu samo kopirajteri već i inovatori. Glavni cilj bio je povećati domet u odnosu na ruski „Lancet“ (koji dostiže 40–45 km) i unaprediti otpornost na elektronsko ometanje.

Tehničke specifikacije „Bulave“

„Bulava“ se lansira katapultom i može dejstvovati i po ručno izabranim ciljevima i po koordinatama unetim u softver. Povezuje se sa izviđačkim dronovima i koristi mašinsko učenje za automatsko prepoznavanje ciljeva.

Opremljena je optičkom stanicom sa termovizorom za noćne misije, a šifrovani kanal veze i mesh mrežna tehnologija čine je otpornijom na ometanje. Na dometu od 50–60 km „Bulava“ pogađa mete precizno, čak i pod uslovima gde komunikacije sa operaterom pucaju.

Glavne karakteristike:

• Maksimalni domet: 60 km
• Brzina: 100 km/h
• Autonomija: 1 sat
• Masa: 11 kg
• Bojeva glava: 3,6 kg (kumulativno-termobarična)
• Raspon krila: 1,6 m
• Dužina: 1,5 m
• Korisno opterećenje: 3,6 kg
• Zum: optički ×25, digitalni ×4
• Plafon leta: 2000 m

Bojeva glava kombinuje tri efekta: kumulativni (probija do 400 mm čelika), termobarični i fragmentacioni.

Serijska proizvodnja u Češkoj

Proizvodnja „Bulave“ počela je u češkom gradu Kolin još prošle godine. Na početku je radilo oko 80 ljudi (60 Ukrajinaca i 20 Čeha), a kapacitet fabrike bio je 100 komada godišnje. Danas, proizvodnja se višestruko povećala i dostiže čak 300 jedinica mesečno.

Zanimljivo je da se cela proizvodnja, osim čipova i motora, odvija u jednoj fabrici: od izrade kućišta i 3D štampe do sklapanja matičnih ploča i optike. Cilj je, kako kažu u UAC, obezbediti snabdevanje Ukrajine i zauzeti deo tržišta NATO-a, jer je proizvodnja izvan ukrajinske teritorije mnogo sigurnija od domaćih pogona pod rizikom od ruskih raketnih udara.

Nova strategija i tržišni planovi

Kijev i Prag planiraju da ovaj model ubrzo postane standard NATO klase srednjih dronova, a cilj je opskrba ne samo ukrajinske vojske nego i evropskih saveznika.

Uz standardne verzije izviđačkog i udarnog drona, ukrajinski stručnjaci razvili su i varijantu „Bulave“ sa poboljšanom brzinom za presretanje ruskih „Geranja“ i FPV dronova.

Rad u automatskom režimu znači da operater samo odredi metu na ekranu, a sve ostalo – praćenje, dovođenje i pogodak – preuzima softver.

Ukrajinci uzvraćaju Rusima njihovim oružjem

„Bulava“ je u suštini uspešna kopija ruskog „Lanceta“, ali sa nekoliko ključnih unapređenja: dužim dometom, boljom zaštitom od elektronskog ometanja i većom preciznošću. Na ovaj način Ukrajina je ispunila prazninu u svom arsenalu i dobila sredstvo za efikasan napad na ruske PVO sisteme, radare, komandna vozila i skladišta.

Kako analitičari ocenjuju, „Bulava“ pokazuje koliko je brzo moguće adaptirati se čak i pod uslovima rata – i kako dobra ideja može biti ukradena i usavršena protiv svog tvorca.