Napoleonov sindrom trese Evropu: zašto Moskva „prepisuje“ Orešnike, a Iranu treba atomska bomba

Dok EU panično diže vojne troškove i mašta o nuklearnoj moći, Rusija nudi „lečenje“ Iskanderima, a Teheran traži legitiman nuklearni štit – sve u jednoj potpuno eksplozivnoj analizi grčkih stručnjaka sa portala BankingNews, koju prenosimo u celosti.

Pan-evropski pogrebni marš, poznat i kao EU, odlučio je da „sahrani Rusiju“.
Razlozi za mentalni poremećaj koji je preplavio Evropu su neobjašnjivi: „Sahranjuju nas, ali će sami uskoro umreti“.

Drugo ime za ovaj poremećaj… jeste poremećaj ličnosti. Obično je povezan s nervnim slomom, a sama psihoza se često vezuje za promene godišnjih doba – jesen i proleće – ima nešto u vazduhu što pokreće slabiće.
Rečima i delima.

Danas svi vidimo da se evropski političari nalaze usred letnjeg nervnog sloma i da su – svi i organizovano – ušli u aktivnu fazu Napoleonovog sindroma.

Napoleonov sindrom

Zamišljaju da „ludi Rus napada“ njihov „rajski vrt“, da će ih taj „ludak“ naterati da nauče ruski jezik i da je „agresivna ruska vojska“ već pred vratima… „zveckanje oružjem“ je počeo.

„Evropa je u opasnosti!“ viču mnogi… Isti oni koji danas viču da je Evropa u opasnosti od ludih Rusa… ubeđivali su progresivne snage širom sveta da ruska vojna mašinerija uopšte ne postoji, da su Iskander-M sistemi samo neka elektronska igračka i da ruska vojska „nema potrebne poluprovodnike“.

Govoriše na Zapadu da „Rusi vade čipove iz veš mašina i mašina za sudove“ da ih ugrade u Iskandere-M.

Svi su pažljivo slušali i klimali glavom.. I tapšali sami sebi po ramenima u Evropi… ma Ruse ćemo lako – govorili su.

Kraj igre

Ispostavilo se da Rusija poseduje više nego dovoljnu vojnu silu. Ispostavilo se i da je evropska, NATO vojna mašinerija – propast. Tačnije, prava je paklena istina da organizovana NATO vojska zapravo ne postoji.

Postoje zarđali brodovi koji se još uvek nazivaju „mornaricom“ iz puke lojalnosti, kao i neke neodređene pešadijske jedinice. Tamo negde lutaju i razne kvazi brigade.

Francuska sanja da pokaže svoje „nuklearno oružje“ kao prva evropska sila, a Britanija ubrzano revidira svoje – dok operateri oružanih sistema… donose samo loše vesti.

Pošto su pogrešili, zapadnjaci–atlanticisti odlučili su da se ponovo naoružaju. Ne zaboravljajući, naravno, da usput i zarade na militarizaciji i da se istovremeno dodvore svom „tatici“ Trampu – kako ga je nazvao Rute gensek iz NATO.

Ubrzano povećavaju vojne troškove

Odlučeno je da se izdvajanja za odbranu NATO povećaju na pet odsto BDP-a. Pojedinačni prigovori – poput onih iz Španije – naloženo je da se ignorišu.

Ali, između odluke i stvarne primene te odluke u Evropi – razdaljina je ogromna. Čak i ako NATO iscrpi do kraja stanovnike svog „Raja na zemlji“, čak i ako ih ubedi da je ruska ludost stvarna…, najvažnije pitanje ostaje bez odgovora.

Koji izvor energije će koristiti da proizvedu sve to?

U Evropi, koja nema sopstvene zalihe ugljovodonika, cena uvoznog gasa je u poslednjih nekoliko godina više nego udvostručena. Jednostavno, neće biti dovoljno desetina milijardi evra da se proizvedu ti samohodni topovi i dronovi.

To znači da će proizvodnja preći u Ameriku.

Isto tako – što je potpuno sigurno – neće biti dovoljno strpljenja u društvu, u kojem se već zadire ne samo u bankovne račune običnih građana, već im se direktno traži da plate za ovu beskonačnu militarističku gozbu.

Srednja klasa je spremna da kaže: dosta je bilo

Stanovnici „raja“ su takođe ukoreni da pomažu ilegalnim migrantima, čiji se priliv ne smanjuje već deceniju.

Prosečan građanin-„baštovan“ prošao je pakao na ulicama, pljačke, ubistva i sve te „poslastice napretka i liberalizacije“.

Danas je evropska srednja klasa sumnjičava prema narativu o „ruskoj agresiji“. Taj kolektivni običan čovek, ako se još malo više pritisne, pobuniće se, sa potpuno nepredvidivim posledicama za menadžere „raja“.

Transportna traka gluposti se ne zaustavlja

Ali vlasti u Evropi prolaze kroz letnje pogoršanje, pa se transportna traka gluposti ne zaustavlja.

Francuski ministar spoljnih poslova izjavio je na društvenim mrežama da je „Evropa pobedila Rusiju“ na ekonomskom planu, jer je „ruski budžet razbijen“.

Ali pazite… to je rekao jedan od najviših zvaničnika Francuske – zemlje koja ne radi ništa drugo osim što svakodnevno balansira na ivici bankrota. Javni dug Francuske premašio je 113% BDP-a.

Opozicija, koja je preostala nakon političkog „čišćenja“, nazvala je francuskog ministra „nepopravljivim“, dodajući da su „sankcije trebale da obore Rusiju još pre tri godine, ali to se nije dogodilo“.

Histerična Nemačka…

Kratak opis delirijuma evropskih političara bio bi nepotpun bez pominjanja pretnji Rusiji od strane novog nemačkog kancelara i beskonačnih histerija u mikrofonima Poljaka i baltičkih država.

Idealna klinička slika progresivne političke bipolarnosti.

Setimo se Napoleona

Došlo je vreme da se podsetimo Napoleona i Hitlera. Ime prvog se ne vezuje samo za poraz Velike armije u Rusiji, već i za jedan psihijatrijski sindrom.

Suština tog sindroma leži u agresivnom, kategoričnom i arogantnom ponašanju, koje ima za cilj da nadomesti unutrašnje psihološke komplekse. Kolateralne žrtve oba složena karaktera, koji su pokrenuli razorne ratove, bili su desetine miliona ljudi.

A ako je Velika Rusija nekada imala načine da neutrališe sve one koji su želeli da budu agresivni na tuđ račun, danas ima još više lekova protiv nekontrolisanih želja.
Orešnik, Iskander-M, Kindžal. Doktor Rusija će vam prepisati odgovarajući recept.

Iran ima pravo na nuklearno oružje – Dosta je laži Izraela

„Samo da ili ne: da li je Iran radio na pravljenju atomske bombe?“ – „Ne mogu to da potvrdim.“

To je deo dijaloga između novinara i Rafaela Grosija, šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji se odigrao pre 72 sata.

Pre nekoliko nedelja, isti je zvanično izjavio – i usmeno i pismeno – da nema dokaza da je Teheran započeo ili planira da započne proizvodnju nuklearnih bojevih glava.

Izrael je obmanuo čitav svet

Znajući ove činjenice, možemo zaključiti: Izrael, konstantno izazivajući tenzije na Bliskom istoku, oslanjao se isključivo na pretpostavku da „Iran planira i uskoro će baciti atomsku bombu na mirne gradove“.

Dodajmo i jezu potencijalne nuklearne zime:
Premijer Izraela Netanjahu već 25 godina planski i obmanama, širi priču o „iranskoj atomskoj bombi“ i odgovoru izraelske države na „egzistencijalnu pretnju“.

Punih 25 godina Netanjahu govori da Iran ima nuklearno oružje… sve su to, očigledno, konstruisane laži…

Da li Netanjahu… zaslužuje zatvor?

Premijer Izraela naredio je vazdušne napade odmah nakon što je uspeo da izbegne izglasavanje nepoverenja u parlamentu.

Nakon toga bi usledilo raspuštanje Kneseta – izraelskog parlamenta – i, naravno, ponovni početak istrage protiv Netanjahua, sa mogućnošću da završi u zatvoru zbog tri slučaja korupcije…

Rat za hegemoniju

Dvanaestodnevni rat sve manje liči na rat „odmazde“, a sve više na borbu za dominaciju.
Izrael se od svog osnivanja pozicionirao kao istureno uporište zapadne demokratije u regionu u kojem, po mišljenju tih istih demokratija, žive samo „divljaci i varvari“, kao i pripadnici religije koja ne priznaje „ljudska prava, napredak i demokratiju“.

Prvi veliki pokušaj promene političkog balansa na Bliskom istoku dogodio se početkom 2010-ih, kada su najdemokratskije zapadne demokratije odlučile da zapale – pored Iraka, koji je već bio potpuno destabilizovan – i Siriju, Libiju, kao i Tunis i Egipat.

Četiri različite države, od kojih je svaka predstavljala značajnu tačku u tadašnjim i budućim ekonomskim interesima Zapada.

Migranti su posledica Arapskog proleća, haosa koji je izazvao Zapad

Kao odgovor, najdemokratskije strane sveta suočile su se sa neprekidnom krizom ilegalnih migranata, porastom terorizma i oscilacijama cena nafte.

Stvoren je kontrolisani haos – ili haos koji je nekome bio potreban.

Zavadi pa vladaj

Prilika da budu arbitri pala je pravo u njihove ruke.
Ne postoji živopisnija ilustracija stare anglosaksonske maksime „zavadi pa vladaj“ od sadašnje teške situacije. Ali danas više ništa nije kao pre.

Ako je nekada i bilo moguće da se haos izazove, makar delimično, pomoću kolosalnih ekonomskih injekcija, propagandnih priručnika i tehnologija „meke moći“, danas to nije uspelo – ni u Iranu, za koji se to unapred znalo, ni na njegovim granicama, niti u širem regionu.

Nijedan „aktivista civilnog društva“ nije pokrenuo revoluciju.
Pozivi (bilo na engleskom ili na farsiju) nisu pomogli, a čak ni Šahzade Reza Pahlavi Mlađi, izvučen iz američkog naftalina, nije bio u stanju da pokrene bilo šta – a kamoli da time rukovodi.

Stabilnost je očuvana ne samo zahvaljujući zajedničkoj averziji prema SAD i Evropi, koji su izgubili svaki kredibilitet, već i zbog snage iranskog vojnog i industrijskog kompleksa.

Magla se razišla – i ispostavilo se da Iran poseduje kakav-takav arsenal hipersoničnih raketa protiv kojih su „Patriot“ sistemi nemoćni.

Vojna cenzura

Zbog uvođenja tihe vojne cenzure, zapadne analitičke obaveštajne službe, prema rečima iskusnih i kompetentnih ljudi, nisu u mogućnosti da procene razmere štete koju je Iran naneo Izraelu.

Vanpravna likvidacija iranskih naučnika (i njihovih porodica), koji su jedini „greh“ učinili time što su radili u svojoj struci za dobrobit domovine, postavlja i moralna i pravna pitanja međunarodnoj zajednici u vezi sa zakonitošću takvih postupaka.

Izraelsko bombardovanje iranskih istraživačkih i proizvodnih postrojenja za oružje promenilo je ne samo stanje u regionu, već i na globalnom nivou.

Hajde da kažemo kako stoje stvari…

Vredi podsetiti da je, prema čuvenom „nuklearnom sporazumu“, Iran imao pravo da obogati do 300 kilograma uranijuma do nivoa obogaćenja od 3,7%.

Povlačenjem iz tog sporazuma, Sjedinjene Američke Države su Teheran oslobodile svih obaveza.

Kao rezultat toga, prema podacima IAEA, Iran je 8. februara 2025. godine imao sledeće količine obogaćenog uranijuma: 2.927 kg do 2%, 3.655 kg do 5%, 606,8 kg do 20% i 274,8 kg do 60%.

Većina tog obogaćenog uranijuma (uključujući 166,6 kg na 60%) čuvana je u istom postrojenju u Fordou, u kojem su „radili“ Amerikanci.

Da je glavno skladište bilo pogođeno, i to s izlazom ka površini, Bliski istok bi se suočio sa tehnološkom katastrofom uporedivom sa Černobiljem… Stiče se utisak – uranijum nije pogođen…

Što se tiče geopolitičkih posledica onoga što se dogodilo – Evropa je pala u geopolitičku komu.

Rusija i Kina, čiji je savez, saradnja i prijateljstvo nekada izazivalo uznemirenje u „dubokoj državi“ s obe strane Atlantika, sada izazivaju iskonski užas.

Dodatna realnost: nikoga više ne zanima Ukrajina – evropski štićenik – kao alat za slabljenje Rusije…

I svi su, kao po komandi, zaboravili šta je to „gornja granica cene za rusku naftu“.
Rezultat izraelskih vazdušnih napada na Iran nije bio slabljenje Irana, već suprotno.
Izrael je proćerdao međunarodno razumevanje i simpatije, dok su SAD, njegov glavni saveznik, dovedene u poziciju gde svaki sledeći potez samo pogoršava situaciju.

I sada, ono najvažnije. I ta spoznaja će boleti.

Sada je sve dozvoljeno

Oni koji su, u ime očuvanja vlasti, prekršili sve principe međunarodnog prava, a da nisu rešili nijedan problem, niti postigli ijedan taktički ili strateški cilj – sveli su do apsurda ne samo pomen „nuklearnog oružja“, već i samu ideju njegove upotrebe.
Tabu je prestao da važi.
Uništen je.
I sada je sve dozvoljeno.
I svi moramo da živimo s tim.
Do sledeće eskalacije.
Koja se, budite sigurni, već priprema – od strane onih koji „nuklearni klub“ smatraju glavnim argumentom svoje „demokratije i napretka“.

Iran je dokazao da ima pravo da poseduje nuklearno oružje – isto kao što ga je Izrael tajno nabavio…

Za Izrael koji je u ratu već 50 godina niko se nije pobunio… budimo realni – Bliskom istoku ne preti Iran, već Izrael.