Teheran je, čini se, gubi strpljenje. Nakon godina čekanja na isporuku ruskih lovaca Su-35, koji ili nisu stigli ili su na kraju završili u Alžiru, Iran menja kurs i okreće se Kini.
Prema zapadnim izvorim, intenzivirani su pregovori o kupovini kineskog višenamenskog borbenog aviona Chengdu J-10C, koji je u vojnim krugovima već stekao nadimak „Ubica Rafala“.
Za iranske vazduhoplovne snage, ova akvizicija nije puka modernizacija, već pravi pokušaj oživljavanja flote. Njihova trenutna postavka više podseća na leteći muzej – sa zastarelim F-4 Phantom II, F-5 Tiger II i legendarno održavanim F-14A Tomcat avionima, sve to iz vremena pre Islamske revolucije 1979. godine.
Do juče su nade polagane u Moskvu, posebno posle najave iz septembra 2022. da će Su-35 stići u Iran. Teheran je čak potvrdio da je izvršio uplatu. Međutim, zapadni izvori i njihovi satelitski snimci tvrde da su ti avioni završili u Alžiru – a to je kako navode, jasna poruka Iranu da je vreme da traži alternativnog vojnog partnera.
U tom vakuumu ulazi J-10C, vrhunski kineski avion koji koristi radar AESA, digitalne kontrole leta i dugodometne rakete PL-15. Njegova sposobnost da efikasno vodi borbu protiv modernih letelica, uključujući F-15, F-16 i čak Rafale, potvrđena je – barem u pakistanskoj percepciji – navodnim obaranjima indijskih aviona tokom napetih trenutaka sa Pakistanom, iako su te tvrdnje osporene.
Jedan od glavnih problema u dosadašnjim pregovorima između Kine i Irana bila je metoda plaćanja. Kina je tražila devize, dok je Iran nudio naftu. Sada bi taj problem mogao biti rešen: SAD su odobrile Kini kupovinu iranske nafte bez rizika od dodatnih sankcija – olakšanje koje bi moglo otvoriti put za zaključenje dogovora.
Pregovori, intenzivirani tokom nedavne posete iranskog ministra odbrane Pekingu, ne uključuju samo J-10C. Na stolu su navodno i kineski AWACS sistemi, koji bi Iran prvi put opremili sposobnošću da nadgleda i komanduje čitavim vazdušnim prostorom.
Kombinacija J-10C i AWACS sistema donekle bi promenila balanse moći: Iran bi konačno mogao da upravlja kompleksnim vazdušnim operacijama i koristi PL-15 rakete sa dometom većim od 150 km. To bi ozbiljno ugrozilo dominaciju izraelskih, zalivskih i zapadnih avijacija koje se poprilično oslanjaju na F-15, F-16 i druge starije platforme.
Ako ikada dođe do realizacije ugovora, Iran bi prešao iz faze defanzivnog oslanjanja na PVO sisteme u ograničenu fazu projekcije moći i ofanzivne kontrole nad vazdušnim prostorom – nešto što bi zakomplikovalo svaki plan napada, uključujući izraelske pretnje.
Za Kinu bi to bila strateška pobeda – osnažen savez sa ključnom regionalnom silom, obezbeđen izvor energije i potvrda da njena vojna industrija može da parira i Rusiji i Zapadu.
Za Rusiju, ovo bi bio gubitak političkog i vojnog uticaja, kao i poraz u nadmetanju za globalno oružje.
Ukoliko iranski J-10C avioni uskoro polete sa nacionalnim oznakama IRIAF-a, vazdušni prostor iznad Persijskog zaliva i Levanta postaće donekle napetiji, nepredvidiviji – i potencijalno smrtonosniji za sve aktere.
Da li su lovci Su-35 ili J-10C zaista mogli da spasu Iran, pročitajte ovde.
Rusima treba SU 35 za sebe,kakav Iran.Izrael Rusima prodao neke visoko tehnoloske masine za proizvodnju delova za turbine aviona ,lopatica i raznih delova.Izgleda ni Kina ne proizvodi sve.Moguce Izraelski uslov Rusima,mi vama masine,od prodaje SU 35 Iranu nema nista.Te masine neophodne i za SU 57,moguc zato i bio zastoj u proizvodnji.
Rusi sad i sa Azerima problem oko nekih hapsenja Azerskih kriminalaca u Rusiji.Mora oce Turci da istisnu Ruse iz centralne azije.Cim antiruska kampanja na Azerskoj televiziji.
Svako bi bio besan na Rusiju u takvom slučaju. Sramota zaista. Kada im je Iran trebao, tada su bili strateški partneri, a sada Rusija ne želi da im pomogne? Putin je ruska bruka.