Sjedinjene Američke Države potrošile su između 15 i 20 procenata ukupnog globalnog arsenala presretača sistema THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) tokom jedanaestodnevnog sukoba sa Iranom, pružajući podršku izraelskom protivvazdušnom štitu.
Ova izuzetno skupa i sofisticirana platforma dizajnirana je za presretanje balističkih raketa srednjeg i srednje dugog dometa i predstavlja ključni stub američke odbrane protiv njihovih pet glavnih pretnji: Irana, Severne Koreje, Kine, Rusije i Belorusije.
Udar brojki: trošak od preko 800 miliona dolara
Od 13. do 24. juna, objavljeni snimci zabeležili su najmanje 39 lansiranja THAAD presretača na iranske rakete. Ipak, zbog izraelske oštre ratne cenzure, većina lansiranja nije snimljena.
Uzimajući u obzir da su zabeleženi snimci možda činili samo 50–66% ukupnog broja lansiranja, portal MWM procenjuje se da je ukupan broj upotrebljenih projektila između 60 i 80 jedinica.
Cena jednog THAAD presretača iznosi između 12 i 15 miliona dolara, što znači da je samo u ovom kratkom sukobu američka vojska potrošila između 810 miliona i 1,215 milijardi dolara. U pitanju je do petine celokupnog američkog zaliha, što ima duboke posledice, ne samo za Bliski istok, već i za američku strategiju u Pacifiku.
Niska intenzivnost, velika potrošnja – šta bi bilo da je rat bio ozbiljniji?
Iranska strana je tokom sukoba svesno zadržala niski intenzitet napada, kako bi izbegla eskalaciju i sačuvala potencijal u slučaju potpunog američkog ulaska u rat.
Takođe, THAAD sistem u Izraelu nije delovao sam – podršku su mu pružali i izraelski sistemi Arrow i Barak 8, kao i američki razarači sa SM-3 raketama. Gotovo sve okolne muslimanske zemlje obarale su projektile i dronove za Izrael.
Uprkos ovim neviđeno povoljnim uslovima, THAAD je pokazao zabrinjavajuće slabosti – da je Iran intenzivirao napade, koristio više bojevih glava ili produžio bombardovanje, američki presretački kapaciteti bi se rapidno istrošili.
To otvara pitanje da li THAAD može da izdrži bilo kakav srednji ili visoki intenzitet sukoba sa znatno moćnijim protivnicima, poput Kine ili Rusije, zaključuje MWM.
Globalna prisutnost i rastuća zabrinutost
Od prvog stranog razmeštanja THAAD sistema na Havajima 2009. godine, SAD su ga dodatno rasporedile na Guamu (2013), u Južnoj Koreji (2016) i na ostrvu Vejk, strateškom punktu za potencijalne sukobe u Pacifiku.
Razvoj novih ruskih i severnokorejskih raketa – poput Orešnika i Pukuksong-2, koje su već podeljene sa Belorusijom – dodatno pojačava pritisak da se THAAD razmesti i u Evropi.
Ipak, aktuelni tempo potrošnje zaliha, čak i u uslovima taktičke podrške i ograničene ofanzive, baca senku na sposobnost sistema da odgovori na pravi rat visokog intenziteta. Postavlja se pitanje da li Amerika može da priušti takve operacije, kako u logističkom, tako i u finansijskom smislu.
Upozorenje iz Izraela
U samo 11 dana, bez konkretnog američkog ulaska u rat, potrošeno je do 20% američkih strateških presretača. Ako to nije dovoljan signal za preispitivanje efikasnosti i održivosti američke raketne odbrane, malo šta jeste.
THAAD možda i dalje nosi titulu „najnaprednijeg zapadnog štita“, ali ova borba pokazuje da i najskuplji štit može brzo da pukne – pogotovo kad se suoči sa realnošću modernog rata.
Ne sećam se gde sam bio pročitao da je stopa uspešnosti THAAD sistama bila 44%, a da je sistem ARROW imao nešto bolji učinak.
Ma thad je smeće, patriot još veće, reklama je jedno, u njima su najbolji, u praksi se videlo šta su, ovi su srušili pola Izrahela.