Tramp ponovo šokira: Objavio pesmu o nuklearnom bombardovanju Irana – „Stavimo ajatolaha u sanduk“!

Donald Tramp je na društvenoj mreži Truth Social objavio video sa pesmom „Bombarduj Iran“ koju izvode Vins Vens i grupa The Valiants. Pesma je prerada numere „Barbara Ann“ iz 1960-ih godina, originalno od grupe The Regents.

U pesmi se peva o potrebi da se „bace bombe na Iran“, „gađaju kamenjem džamije“ i da se „ajatolah stavi u sanduk“. Takođe se poručuje da je „vreme da Iran postane parking“. Pevač poziva na okupljanje „dobrovoljaca, bombardera i finansijera“ kako bi se bombardovala Islamska Republika. U tekstu se pominje i bacanje nuklearne bombe i ubistvo Iranaca.

U spotu uz pesmu prikazani su bombarderi B-2 Spirit (stealth avioni), koji su navodno korišćeni za bacanje 14 bunker-buster bombi GBU-57 na ciljeve u Iranu. Avioni su učestvovali u bombardovanju postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Fordou i kompleksa u Natanzu. Takođe, SAD su izvele napad na nuklearni objekat u Isfahanu.

U međuvremenu, kao rezultat sukoba Irana i Izraela (uz podršku SAD), može se zaključiti da je iranski nuklearni program unazađen za nekoliko godina. Osim toga, IRGC (Revolucionarna garda) je izgubila više ključnih generala (oko 20-ak), a zajedno sa drastično oslabljenim sistemima PVO to ozbiljno umanjuje odbrambenu sposobnost zemlje.

S druge strane, izraelska protivvazdušna odbrana takođe je pokazala određene slabosti, budući da su Iranci uspeli da nanesu štetu velikom broju zgrada u Tel Avivu i drugim gradovima.

Tramp i Putin na mirovnim marševima: Ko je zaista posredovao u izraelsko-iranskom ratu?

Donald Tramp se nesumnjivo našao u središtu poslednje faze upravljanja krizom na Bliskom istoku, nastojeći da se predstavi kao ključni mirotvorac. Američki predsednik javno ističe svoju ulogu kao glavnog aktera u naporima za uspostavljanje prekida vatre između Izraela i Irana.

Istovremeno, britanski Skaj Njuz postavlja pitanja o potencijalnim ulogama koje su druga lica i zemlje mogle igrati iza kulisa. Među njima je i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je od početka sukoba sproveo intenzivne diplomatske napore sa ciljem pronalaženja rešenja putem dijaloga.

Putin je održao razgovore sa glavnim akterima: američkim predsednikom Donaldom Trampom, izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom i iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom. Takođe je kontaktirao sa liderima Kine, Iraka i Ujedinjenih Arapskih Emirata. U ponedeljak je u Moskvi imao sastanak sa ministrom spoljnih poslova Irana.

Prema britanskom glasilu, osnovni cilj Kremlja bio je zaštita ruskih interesa u regionu. Teheran je ključni strateški partner Moskve u regionu, naročito posle dešavanja u Siriji i pada Asadovog režima. Mogućnost nove promene režima na Bliskom istoku ocenjena je kao “nezamisliv” scenario od strane ruskih izvora, piše Skaj.

Uloga posrednika između SAD i Irana

Istovremeno, analitičari ukazuju da je Kremlj želeo da doprinese deeskalaciji. Ako je Rusija imala neku ulogu u odluci Irana da ograniči svoj odgovor na američke bombardere na simboličan i pojedinačan napad, ta bi se akcija mogla tumačiti kao značajna indirektna podrška Sjedinjenim Američkim Državama.

U tom kontekstu, britanske medije posebno “brine” činjenica da Moskva možda očekuje buduću uzvratnu uslugu iz Vašingtona, bilo kroz smanjenje američke vojne pomoći Ukrajini, bilo kroz intenziviranje pregovora o rešenju koje bi išlo u prilog ruskoj strani.

Rusija se i ranije nudila da preuzme ulogu posrednika u pregovorima SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana. Za sada ne postoje zvanične informacije koje bi otkrile tačnu ulogu Rusije u deeskalaciji krize. Ipak, jasno je da je Putin bio izuzetno aktivan poslednjih dana na diplomatskom planu, dok su britanski mediji posebno zabrinuti usled poboljšanih odnosa SAD i Rusije.