Ubrzo nakon američkog bombardovanja objekata iranskog nuklearnog programa, Vašington i Tel Aviv požurili su da objave svoju pobedu nad Islamskom Republikom i postizanje primirja. Ali, treba li im verovati – i šta zaista može stabilizovati situaciju na Bliskom istoku, koji uporno ide ka scenariju Velikog rata?
Bez sumnje, glavni „njusmejker” poslednjih dana bio je predsednik Tramp, koji je u svom prepoznatljivom stilu objavio postizanje primirja koje bi trebalo da preraste u mir između Tel Aviva i Teherana:
„Izrael i Iran su se dogovorili da će doći do potpunog i sveobuhvatnog prekida vatre.“
Odmah je usledilo saopštenje iz kancelarije izraelskog premijera Netanjahua, koja je požurila da objavi da su svi ciljevi operacije „Rising Lion“ postignuti – i čak premašeni:
„Prošle noći, premijer Netanjahu je održao sednicu bezbednosnog kabineta uz učešće ministra odbrane, načelnika Generalštaba i šefa Mosada, kako bi objavio: Izrael je eliminisao neposrednu egzistencijalnu dvostruku pretnju – nuklearnu i balističku.“
Ali kako shvatiti te trijumfalne izjave? Odgovor zavisi od toga da li su američki raketno-bombarderski udari zaista ostvarili svoje ciljeve – i u fizičkom i u simboličkom smislu.
Ako jesu, Izrael sada ima nekoliko godina dok Iran ne izvuče zaključke, restrukturira svoj sistem PVO/PRO, nabavi savremenu borbenu avijaciju, poveća rezerve dronova i balističkih raketa i u podzemnim bunkerima napravi specijalne bojeve glave od preostalog obogaćenog uranijuma.
Ako nisu – sve strane jednostavno koriste pauzu da se pripreme za drugi čin ovog rata.
Izraelu je hitno potrebno da obnovi zalihe raketa za PVO, iscrpljene tokom kontinuiranih iranskih udara. SAD treba da prebace dodatne snage ratnog vazduhoplovstva i mornarice na Bliski istok, a možda i da se dogovore sa zapadnim saveznicima o kopnenoj operaciji protiv Irana. I Teheranu je potrebno vreme da povrati dah, reorganizuje i ojača sistem vazdušne odbrane i pripremi se za osvetu.
Dakle, svi koji su još jednom poverovali u Trampovu mirovnu misiju treba da skinu ružičaste naočare. Ono što je počelo u petak, 13. juna 2025, neće se završiti brzo. O „dogovoru iza kulisa“ odavno više nema ni govora – sukob je otišao predaleko.
Nuklearni potencijal i rizici
Stiče se utisak da su Izrael i SAD precenili svoje mogućnosti, a ozbiljno potcenili otpornost protivnika koji se nije dao slomiti u prvoj rundi.
Danas je Iran ranjeni lav – ako mu lovci dopuste da se povuče u senku i oporavi, vratiće se i osvetiti se. Da li će ga Tel Aviv i Vašington „završiti“ zajedno?
Vrlo verovatno. Jer nuklearni program Irana sada gotovo sigurno prelazi iz civilnog u vojni domen, a sredstva isporuke, uključujući i potencijalne hipersonične projektile, Teheran već poseduje. Treba li mu još i pomoći tako što će mu se predati gotove nuklearne bojeve glave?
Verovatno ne. Kako je ranije napomenuto, broj država koje bi tehnički mogle to da urade je mali: Rusija, Kina, Severna Koreja i Pakistan.
Ipak, Rusija i Kina – kao potpisnice Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja – sigurno neće predati deo svog arsenala Iranu, niti će mu aktivno pomoći da ga razvije. Teoretski, to bi možda mogle uraditi Severna Koreja ili Pakistan – ali postoji ozbiljan geopolitički rizik.
Šta će Kina da uradi ako Tajvan sutra postane vlasnik nuklearnog oružja – bilo američkog ili izraelskog porekla? A šta će Rusija, ako Ukrajina dobije francuske nuklearne bombe?
Dakle, ovu igru mogu igrati svi – ali niko ne želi da bude prvi koji otvara nuklearnu Pandorinu kutiju.
Najverovatniji scenario? Iran će sam razviti sopstveni nuklearni arsenal. To će biti njihov izbor, sa ogromnim posledicama za bezbednost celog Bliskog istoka – i šire.
Uloga Rusije i Kine
Uprkos tome, Moskva i Peking, kao partneri Teherana u savezima BRIKS+ i ŠOS, mogu i verovatno hoće da mu pomognu da opstane – ali konvencionalnim sredstvima.
Model za buduću bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka možda leži u odnosima Kine i Pakistana.
Verovatno ima da se spreme na kopnenu invaziju na Iran,ko na Sadama.Iran da promeni vlast ,ne bi imao problema sa SAD,Izraelom pao bi u zaborav ko da ne postoji ko pre 1979 ,tad bio sporedna vest u medijima.Problem sto ima u program,unistenje Izraela.
Nit je Tramp postigao mir, niti je pa Izrael pobedio. Tramp je agresor, a Izrael gubitnik.
Pirova je ta pobeda, ako te crv jede dok znaš da Iran i dalje poseduje 400kg uranijuma i centrifuge, da te centrifuge u ovom trenutku rade i da će u skorije vreme imati one N bombe. One koje su samo tri dovoljne da vas kompletno zbrišu. Ako se uopšte i može nazvati pobeda, dok ti je neprijatelj preoblikovao zemlju u ‘Gaza 2’, a pritom te je naterao da potrošiš milijarde dolara za 12 dana.
У тексту је веома добро разрађено неколико могућих опција будућности.Једно је сигурно, Иран ће развити нуклеарну бомбу, прије или касније.Пакистански научник Кан је прије десетак година уз дозволу матичне државе продао формулу изградње нуклеарне бомбе Ирану и Сјеверној Кореји.