Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp otvorio je u nedelju temu potencijalne “promene režima” u Iranu, iako su visoki zvaničnici iz njegove administracije istakli da američki napadi na iranska nuklearna postrojenja nisu imali za cilj svrgavanje vlasti, prenose sve zapadne agencije.
„Politički nije korektno koristiti izraz ‘promena režima’, ali ako je sadašnji iranski režim nesposoban da ponovo učini Iran velikim, zašto onda ne bi trebalo da dođe do promene režima?“, izjavio je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
Istovremeno, savetnik vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hameneija, izjavio je nakon američkih vazdušnih udara na glavna iranska nuklearna postrojenja da zemlja još uvek poseduje rezerve obogaćenog uranijuma i da „partija nije gotova“.
„Čak i ako su nuklearna postrojenja uništena, partija nije gotova – obogaćeni materijali, stečeno znanje i politika ostaju“, napisao je Ali Šamkani na društvenoj mreži X.
Iran preti nastavkom nuklearnog programa
Šamkani je dodao da su „politička i operativna inicijativa sada na strani onoga ko deluje mudro i izbegava nasumične udare“. Takođe je naglasio: „Iznenađenja će se nastaviti!“, bez dodatnog pojašnjenja.
Od petka prošle nedelje, Izrael vodi intenzivnu kampanju vazdušnih udara na Iran s deklarisanim ciljem neutralizacije iranskog nuklearnog programa i zaliha balističkih raketa. Teheran je odgovorio talasima raketnih napada na izraelsku teritoriju.
Međutim, kako bi pogodio iranska nuklearna postrojenja koja su ukopana duboko pod zemljom – naročito kompleks u Fordou, koji se nalazi na oko 80 metara ispod planine – Izraelu je bila neophodna pomoć SAD, jer izraelska vojska ne raspolaže dovoljno snažnim bunker-buster bombama.
Zato su SAD u noći između subote i nedelje pokrenule Operaciju “Ponoćni čekić”, tokom koje su napadnuta postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Fordou, Natanzu i Isfahanu. Tokom operacije upotrebljeno je 14 bunker-buster bombi GBU-57, desetine Tomahawk krstarećih raketa i više od 125 vojnih aviona, uključujući i sedam nevidljivih bombardera B-2, koji su isporučili bombe na ciljeve.
Još uvek je rano za konačnu procenu da li su američki udari zaista neutralisali iranski nuklearni program, iako predsednik Tramp tvrdi da su sva ključna iranska postrojenja „potpuno uništena“.
Takođe, nije poznato da li je Iran uspeo da prethodno premesti obogaćeni uranijum na sigurnije lokacije. Satelitski snimci prikazuju najmanje šest velikih kratera iznad kompleksa Fordo, što ukazuje na direktne udare penetrirajućih bombi.
„Procena nanete štete je u toku, ali naša preliminarna analiza pokazuje da su sve precizno navođene bombe pogodile tačno određene ciljeve i imale željeni efekat“
izjavio je američki sekretar za odbranu Pit Hegset.
Na sličan način, načelnik Združenog generalštaba američke vojske, general Den Kejn, izjavio je da
„konačna analiza štete još uvek traje, ali preliminarni nalazi pokazuju da su sva tri nuklearna postrojenja pretrpela ekstremno ozbiljnu štetu i razaranja“.
Stručnjaci se ne slažu oko uticaja američkih udara. Prema rečima Arijane Tabatabaei, analitičarke Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, šteta na nuklearnim postrojenjima mogla bi da odloži razvoj iranskog programa za nekoliko godina, ali je malo verovatno da će ga potpuno zaustaviti.
Istovremeno, Mohamed Marani, profesor na Univerzitetu Šarif u Teheranu, smatra da će američki napadi ujediniti iransko društvo i ojačati poziciju konzervativnih snaga u zemlji.
Trampove izjave o mogućoj promeni režima izazvale su posebnu zabrinutost. Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton rekao je za CNN da bi takve izjave mogle da podstaknu Iran da ubrza svoj nuklearni razvoj kao odgovor na spoljni pritisak. U međuvremenu, Trampove pristalice su zauzele oštar stav, tvrdeći da Iran predstavlja „egzistencijalnu pretnju“ za SAD i njihove saveznike.
Kaubojski mandril.
Metafonsko goveče