CIA pratila vlastite građane: Tajna operacija ‘HAOS’ otkrila pravo lice američke demokratije

U Americi odavno važi pravilo da u svojoj kući možete biti šta god hoćete, a kad izađete na ulicu svi ste Amerikanci (We are all Americans outside). Drugi nedodirljivi stub je sloboda ličnosti, odnosno pravo na sebe i svoju slobodu (Habеаs corpus -moraš imati telo). To je osnova istorijske ustavnosti i najvažniji dokument o pravima čoveka u anglosaksonskom pravu.

Kako dirnuti u taj temelj, a da ne bude politički pogubno? San svakog autokrate je da vlada nad svim i da se za sve pita. Lindon Džonson i Ričard Nikson bili su takve vrste ličnosti. Međutim, CIA je bila aparat kojim je moglo da se pokuša s takvim nadzorom svojih sugrađana.

Da, ali kako to uraditi, a da je neko ne proglasi Štazijem, uporedi je sa Sekuritateom ili Sigurimijem? Osmišljena je operacija Haos (CHAOS ili MHCHAOS). Ona je potrajala od 1967. do 1974. godine. I njeni ciljevi su bili zaštitnički i politički plemeniti na prvi pogled: sprečiti strani uticaj antiratnih i protestnih raspoloženja koja bi mogla da uzdrmaju političku supremaciju i unutrašnji poredak SAD. Kako sprečiti talasanje, pogotovo ako je inicirano spolja? 

Zadatka se prihvatio tadašnji direktor Centralne obaveštajne službe (Director of Central Intelligence, DCI) Ričard Helms (Richard McGarrah Helms). On je zadatak poverio načelniku kontraobaveštajne službe Džemsu Hesusu Engltonu (James Jesus Angleton). Centralnu obaveštajnu službu osnovao je pre nastanka CIA Hari Truman, 26. januara 1946. godine.

Iako je ova pozicija uključivala dodatne odgovornosti, sve do aprila 2005. godine direktor Centralne obaveštajne službe prema Zakonu o nacionalnoj bezbednosti od 26. VII 1947. godine bio je i de facto šef CIA. Zato je bio poznat i kao direktor CIA.

Neposredni rukovodilac operacije Haos bio je Ričard Ober (Richard Ober, harvardski diplomac). Akronimski prefiks MH u engleskoj verziji označava da je program imao globalnu zonu dejstva, ali ovaj kriptonim nije do danas tačno dešifrovan.  

Čuveni Zakon o nacionalnoj bezbednosti omogućavao je novostvorenoj Agenciji da sakuplja, upoređuje i ocenjuje obaveštajne podatke. Izvršni ukaz br. 12333 od 1981. godine uveo je neke zabrane kako bi koliko-toliko sprečio nekontrolisana dejstva CIA. Zbog čega je to urađeno? Zbog loših iskustava, svakako. CIA je već 1959. godine počela na svoju ruku s vrbovanjem kubanskih emigranata, isključivo onih koji su bili na teritoriji SAD.

Cilj je bilo iskoristiti ih u Operaciji Mangus (Operation Mongoose – operacija mungos).  Ona je trebalo pomoću sredstava propagande, psihološkog rata, pa i diverzija da povrati ugled CIA posle debakla u Zalivu svinja. I tu akciju je predvodio jedan od jastrebova USAF Edvard Giri Lansdejl (Edward Geary Lansdale), ali ju je Kenedi opozvao.

Drskost CIA bila je poslovična, pa je 1964. godine osnovano Odeljenje za unutrašnje operacije.  Godinu dana kasnije Lindon Džonson je tražio od Agencije da počne s praćenjem, proučavanjem i kontrolisanjem građana koji drugačije misle ili nisu saglasni s politikom SAD.

Ako vam ovo liči na jednoumlje, nemojte misliti da ste se prevarili. Jeste, reč je o jednoumlju, istom onom koje se nalazilo u osnovama Makartizma (McCarthyism), odnosno lova na veštice. Ovaj program je razvijan nezavisno od programa Kontinelpro (Counter Intelligence Program) koji je već postojao u FBI. 

Stratezi CIA dali su mašti i kreaciji na volju, pa su počeli da smišljaju razne programe:

• HTLINGUAL – program koji je pratio prepisku privatnih lica ili organizacija sa korespodentima iz SSSR i Kine. Odgovori na pisma takođe su analizirani.  
• MERRIMAC je imao zadatak da prodre u unutrašnje antimilitarističke i radikalne organizacije za koje se pretpostavljalo da mogu biti pretnja i samim pripadnicima CIA. 
• RESISTANCE je omogućavao agentima CIA da uđu u koledže i na univerzitete, sarađuju s podobnim nastavnim osobljem i studentima, kako bi imali kontrolu nad dešavanjima u popularnim kampovima. U tu svrhu CIA je pažljivo birala saradnike i među lokalnim pripadnicima javne bezbednosti, odnosno u policiji pa i veteranima – dobrovoljcima.     

Obim operacije

Kada je 1969. godine predsednički mandat preuzeo Ričard Nikson sav unutrašnji nadzor podveden je pod jedinstvenu operaciju, pomenuti Haos. Ova operacija je bila pionir, prototip budućih operacija za praćenje antiratnih aktivnosti američkih državaljana u inostranstvu. Uskoro je čak 60 visokih službenika bilo uključeno u ove aktivnosti.

Mreža je počela da stvara svoju, nezavisnu mrežu doušnika koji su se infiltrirali u razne antiratne grupe. Na kraju su se službenici CIA tako osilili da više nisu nadzirali samo antiratne aktiviste, već i levičarske grupe, pa čak i udruženja koja su se borila za prava žena. 

Nije bila pošteđena ni izraelska ambasada i lokalne jevrejske zajednice, pa čak ni Bnaj Brit (B’nai-B’rith International) jedna od najstarijih organizacija Jevreja koja deluje u preko 40 zemalja. Išlo se dotle da su proveravane i kante za smeće u blizini nadgledanih sedišta organizacija kako bi se otkrili neoprezno bačeni dokumenti.

Tokom operacije Haos sakupljeni su podaci o 7.200 američkih državljana koji su bili aktivni u određenim sumnjivim organizacijama; to je deo trijaže od preko 300.000 građana koji su bili obuhvaćeni praćenjem. Stvorena je i arhiva o delovanju preko hiljadu raznih građanskih organizacija i udruženja. 

Da li je postignut neki opipljiv rezultat i je li sumnja bila opravdana? Ričard Helms je 15. XI 1967. godine saopštio predsedniku Džonsonu da CIA nije našla nikakve pouzdane ili masovne dokaze o kontaktima poznatih svetskih mirotvoraca i predstavnicima SAD u inostranstvu. Očigledno je da su američke diplomate redovnim kanalima prošli dobru obuku. Ova ocena ponovljena je i 1969. godine kada je Beloj kući predato šest izveštaja koje su mogla da vide samo 34 visoka zvaničnika.  

Kako je javnost saznala za Haos?

Na fonu jednog od najvećih skandala u političkoj istoriji SAD, Votergejtu, u kojem su učestvovala i dva nekadašnja oficira CIA, operacija Haos je bila obustavljena 1973. godine. Tajni program je razotkrio istraživački novinar Sejmur Herš koji je objavio 1974. godine članak u Njujork Tajmsu (The New York Times). Mačka je pobegla iz džaka, kako to Amerikanci kažu, pa je usledilo dalje raskrinkavanje operacije koja je ugrožavala temelje američke samosvojnosti.

Godine 1975. za vreme zasedanja potkomiteta Doma predstavnika (The United States House of Representatives), donjeg doma Kongresa, Bela Azbug (Bella Savitzky Abzug, Battling Bella) iznela je dodatne detalje o ovoj podmukloj operaciji. Vlada je hitno reagovala i formirala je Komisiju za ispitivanje aktivnosti CIA na teritoriji SAD, koju je predvodio tadašnji potpredsednik Nelson Rokfeler.