SAD koristile bombe GBU-57 u napadu na iransko nuklearno postrojenje Fordo – Evo šta znamo o njima

Sjedinjene Američke Države upravo su ušle u rat sa Iranom nakon što su izvele napade na tri ključna nuklearna postrojenja. Prema izveštajima, američki strateški bombarderi B-2 bacili su tzv. “bunker buster” bombe na nuklearni kompleks Fordo, dok su podmornice američke mornarice ispalile 30 krstarećih raketa tipa TLAM na druga dva cilja – Natanz i Isfahan.

Predsednik SAD Donald Tramp oglasio se na mreži Truth Social ističući da su tri nuklearna postrojenja “potpuno i totalno uništena”. On je upozorio Teheran da bi svaki pokušaj odmazde bio uzvraćen napadima koji bi bili „mnogo snažniji i znatno lakši“ za izvođenje.

„Završili smo veoma uspešan napad na tri nuklearna postrojenja u Iranu, uključujući Fordo, Natanz i Esfahan. Svi avioni su sada izvan iranskog vazdušnog prostora. Na primarni cilj – Fordo – bačen je kompletan teret bombi“, naveo je Tramp u objavi na socijalnoj mreži, koju je podelila i Bela kuća.

„Svi avioni su bezbedno na putu ka bazi. Čestitke našim velikim američkim ratnicima. Ne postoji nijedna druga vojska na svetu koja bi ovo mogla da izvede. SADA JE VREME ZA MIR“, dodao je.

Čak 30 Tomahawk raketa lansirano je na Natanz i Isfahan. Krstareće rakete su podzvučne, neprobojne i pravljene su za površinska uništenja. Nuklearna infrastruktura s Block IV raketama teško se može uništiti. Bojeva glava od 450 kilograma ne prodire kroz hale sa gorivom niti remeti kaskadne komore koje se nalaze ispod 20 metara ojačanog betonskog sloja. Niz preciznih udara na istu tačku teoretski može naneti štetu.

Sa druge strane, na Fordo je bačeno 6 bombi tipa MOP. GBU-57A/B ne oslanja se na eksplozivnu silu, već na masu – 13.600 kg volframa, odložene upaljače, inercijalno navođenje i sekvenciranje geološkog naprezanja. Dok neki tvrde da je Fordo konstruisan baš za ovakve napade, drugi tvrde da je MOP bomba konstruisana baš za Fordo.

Dizajn Fordo jeste unapred planiran upravo za udare slične municije: zakrivljeni tuneli, pomerene podzemne komore, zaštitni slojevi protiv penetracije, višeslojna redundansa u ventilaciji, komandno-kontrolnim sistemima i komorama za IR-6 centrifuge.

Da bi se zaista osiguralo uništenje jezgra infrastrukture, potrebna je precizna sekvenca, konvergencija vektora, potvrda telemetrije i realno-vremensko slojevito razaranje. Da li se to desilo ostaje da vidimo. U najgorem slučaju po SAD, potpuno je zapečaćen ulaz u postrojenje.

Do trenutka objave ovog članka nema potvrde radarskog osmatranja s bočnim otklonom. Nema grupisanja kratera. Nema višespektralne analize eksplozije. Nema zabeleženog podzemnog požara. Nema stručne analize štete posle napada.

Ukratko o GBU-57A/B Massive Ordnance Penetrator

GBU-57A/B Massive Ordnance Penetrator (MOP) predstavlja najmoćniju konvencionalnu protivbunkersku bombu u arsenalu Sjedinjenih Američkih Država. Razvijena za potrebe neutralisanja duboko ukopanih i utvrđenih ciljeva, MOP je odgovor na izazove savremenih vojnih pretnji, posebno onih koje podrazumevaju izmeštanje ključne vojne i nuklearne infrastrukture u podzemne komplekse.

GBU-57A/B je teška protivbunkerska bomba mase oko 13.600 kilograma (30.000 funti), dugačka više od 6 metara, sa prečnikom od 80 cm. Nosi oko 2.400 kg konvencionalnog visokobrizantnog eksploziva. Opremljena je preciznim GPS/INS navođenjem i projektovana da se isporuči iz strateških bombardera B-2 Spirit, zbog zahteva za nosivošću i stealth sposobnosti.

🇺🇸💣🇮🇷US used GBU-57 bombs in strikes on Iran’s nuclear facilities

🔸This is the deepest bunker-busting bomb in the world, developed in the early 2000s.
🔸The munition weighs more than 13.5 tons, is 6 meters long, and has a diameter of about 80 centimeters.
🔸The bomb contains… https://t.co/T4ZKVhPnJC pic.twitter.com/HHlLVOLUgk

— Sputnik (@SputnikInt) June 22, 2025

Specifična konstrukcija tela bombe omogućava joj penetraciju od više desetina metara kroz zemlju, beton ili stenu, pre nego što dođe do detonacije.

Razvoj i svrha

Program razvoja MOP-a započet je kao odgovor na zabrinutost zbog podzemnih nuklearnih postrojenja u zemljama kao što su Iran i Severna Koreja. Prvobitna verzija je razvijena od strane Northrop Grumman i Boeing Phantom Works, a nadzor nad programom vodi američko Ratno vazduhoplovstvo (USAF) kroz Air Force Global Strike Command.

Cilj je bio stvoriti bombu koja može neutralisati ciljeve koji su zaštićeni slojevima zemlje, armiranog betona i kamena, i koji su otporni na standardne protivbunkerske bombe kao što su GBU-28.

Operativna upotreba

Iako detalji o operacijama u kojima je GBU-57A/B korišćena nisu javno dostupni, poznato je da je USAF više puta izveo vežbe u Nevadi i Novom Meksiku sa ciljem testiranja sposobnosti ove bombe.

U junu 2025. godine, prema izveštajima zapadnih medija i zvaničnim izvorima, B-2 bombarderi su po prvi put zvanično upotrebljeni u napadima na iranske nuklearne objekte, što ukazuje na realnu primenu MOP-a u borbenim uslovima. Glavni cilj napada bio je podzemni nuklearni kompleks u Fordou, za koji se veruje da je ključna tačka iranskog obogaćivanja uranijuma.

Upotreba GBU-57A/B ima višestruke strateške posledice. Ona šalje jasnu poruku potencijalnim protivnicima da ni duboka ukopavanja ne garantuju sigurnost. Takođe, omogućava SAD-u da preduzme visoko precizne udare bez upotrebe nuklearnog oružja, Čime se smanjuje eskalatorni rizik.

MOP je tako postao instrument odvraćanja, ali i ključni alat u operacijama visokog prioriteta kada je potrebno ukloniti kritičnu infrastrukturu pre nego što bude aktivirana.

GBU-57A/B Massive Ordnance Penetrator predstavlja kulminaciju američkih napora da razvije konvencionalno oružje koje može efikasno delovati protiv duboko ukopanih pretnji. Njena veličina, preciznost i sposobnost penetracije čine je jedinstvenim sredstvom u modernom arsenalu SAD.