Kijev ‘otkriva’ kanibalizam na ukrajinskom frontu: Ruski vojnik… pojeo svog saborca da bi preživeo!

Ukrajinska vojna obaveštajna služba (GUR) objavila je, ni manje ni više, nego navodno presretnut telefonski razgovor dvojice ruskih vojnika, u kojem raspravljaju o navodnom slučaju kanibalizma među sopstvenim redovima.

Prema tvrdnjama GUR-a koje britanski mediji sa guštom prenose, jedan ruski vojnik koji se borio na frontu navodno je ubio svog saborca i preživeo dve nedelje hraneći se njegovim ostacima.

U objavljenom audio snimku, dva ruska vojnika razgovaraju o zloglasnom slučaju. U jednom trenutku, vojnik nadimka „Brelok“ se optužuje da je ubio „Fomu“ i zatim ga pojeo. Prvi sagovornik izražava šok i ogorčenje:

„Brelok ga je pojeo i niko nije reagovao. Udario ga je i zatim jeo 14 dana“

Drugi sagovornik potvrđuje da je „Brelok“ kasnije pronađen mrtav – koristeći vojni žargon, naziva ga „dvesta“, što u vojnoj terminologiji označava poginulog.

„Nije moguće… Kvragu… Zaista su našli Breloka kao 200-ku?“
„Da, kažu da je bio 200-ka. Pojeo je svog saborca. Da… nešto o čemu vredi razmisliti. I mene je šokiralo.“

Kanibali na frontu – verzija 2.0

Niti jedan od ovakvih snimaka nije moguće verifikovati. Nema lokacije, nema izvora, nema dokaza – ali zato ima emocionalnog naboja, jezivih detalja i savršeno upakovane poruke za zapadnu publiku: „Ruski vojnici nisu ljudi. Oni su zveri.“

GUR je i ranije objavljivao presretnute razgovore ruskih vojnika, ali – kao i uvek – nema načina da se potvrdi autentičnost ovih snimaka. To, naravno, nije smetalo britanskim medijima da ih prenesu kao faktičke istine.

Dodatno, sastav pojedinih ruskih jedinica, tvrde isti izvori, uključuje osuđene kriminalce, oslobođene iz zatvora u zamenu za učešće u „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini. Tako je, u maju 2024. godine, „otkriveno“ da su među puštenima bila i dva osuđena kanibala.

Prvi od njih, izvesni Dmitrij Mališev (36), bio je osuđen na 25 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva i kanibalizma – među žrtvama je bio i čovek čije je srce izvadio, ispekao sa lukom i začinima i pojeo. Ovaj detalj se, naravno, prenosi sa svom potrebnom „kulinarskom“ eksplicitnošću.

Drugi, Aleksandar Masljennikov (38), bio je osuđen zbog silovanja i dvostrukog ubistva – koristio je sekiru i mašinu za mlevenje mesa kako bi raskomadao tela dve žene koje je naveo da dođu u njegov stan. Prema tužilaštvu, hranio je svoje pse ljudskim mesom.

Obojica su nakon puštanja iz zatvora krajem 2023. godine pozirali nasmejani u vojnim uniformama. U intervjuu za ruski kanal V1, izjavili su da je njihovo učešće u ratu motivisano željom da „brane tradicionalne vrednosti Rusije“.

Realnost ili Netflix scenario za NATO fanove?

Ova priča, naravno, izaziva „šok i zabrinutost“, jer otvara pitanja o tome ko se tačno bori na frontu u Ukrajini. Istovremeno, koristi se da osvetli navodnu nasilnost i bezakonje koje vlada unutar ruskih trupa dok napreduju.

Međutim, kad se pogleda ceo narativ – ne može se ne primetiti prepoznatljiv rukopis klasične psihološko-propagandne kampanje. U njoj nije cilj da se pruže dokazi ili proverljive činjenice, već da se u javnosti stvori slika ruske vojske kao horde zveri, kanibala i psihopata.

U svetu u kojem se borba za narativ vodi jednako žestoko kao i borba na frontu, ovakvi „izveštaji“ služe jednom cilju: dehumanizaciji neprijatelja. A kada se neprijatelj predstavi kao neman koja jede sopstvene ljude, sve postaje dozvoljeno – oružje, sankcije, bombardovanja, pa i upotreba prljavih bombi.