Dva strateška američka bombardera B-2 Spirit poletela su iz vazduhoplovne baze Vajtman (Whiteman) u saveznoj državi Misuri, u pravcu američke vojne baze na ostrvu Guam, što je izazvalo talas spekulacija u geopolitičkim i vojnim krugovima.
Prema izraelskim izvorima koji se oslanjaju na podatke o praćenju letova, očekuje se da ova letelica bude ključna u mogućem američkom udaru na iransku teritoriju.
Reč je o jedinim avionima u američkom arsenalu sposobnim da nose bombu Massive Ordnance Penetrator (MOP GBU-57) – među najmoćnijim konvencionalnim oružjem dizajniranim za uništavanje duboko ukopanih objekata, poput iranskog nuklearnog kompleksa Fordo.
Zašto se sve češće govori o američkoj vojnoj intervenciji u Iranu?
Rat između Izraela i Irana, koji je izbio pre nešto više od nedelju dana, menja karakter. Iako su izraelske vazdušne snage izvele snažne udare, neuspeh u uništavanju podzemne infrastrukture i otpor iranske Revolucionarne garde stvaraju “zabrinutost među zapadnim analitičarima”.
Prema mišljenju vojnih eksperata, moguće je da rat preraste u dugoročan rat iscrpljivanja, za koji je Iran daleko bolje pripremljen, iako Izrael raspolaže superiornim obaveštajnim i vazduhoplovnim kapacitetima.
Takođe, izraelski protivraketni sistemi Strela, koji se koriste za presretanje iranskih balističkih raketa, približavaju se iscrpljenju, što dodatno komplikuje situaciju. Vašington Post upozorava da bi nastavak rata mogao postati neizdrživ za Tel Aviv, naročito ako SAD ne intervenišu direktno.
Iran ima rakete – i nameru da ih koristi
Iran, kako navode međunarodni stručnjaci, ima najveći arsenal balističkih raketa u regionu Bliskog istoka, sa oko 20.000 raketa različitog dometa i brzina. Ovaj potencijal omogućava Teheranu da nastavi sa napadima na izraelsku teritoriju još mesecima.
Međutim, izraelske obaveštajne službe tvrde da Iran smanjuje broj lansiranja raketa, što neki tumače kao znak iscrpljenosti. Istovremeno, izraelska avijacija dominira nebom, a civilni avio-saobraćaj se polako vraća iz Kipra nazad u zemlju.
Stručnjaci: Ni Izrael ni Iran ne žele dug rat – ali opcije se sužavaju
Vojni analitičar Jurij Ljamin iz ruskog Centra za analizu strategija i tehnologija ističe da je Izraelu u interesu da brzo završi kampanju, oslanjajući se na element iznenađenja. Međutim, što duže operacija traje, to se taj efekat gubi. Iranska teritorija je prostrana i omogućava otpor čak i u uslovima izraelske nadmoći.
Andreј Klinčevič, direktor ruskog Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba, podseća da informacije o izraelskim zalihama protivraketnih sistema nisu javne, ali izražava sumnju da imaju još mnogo raketa na raspolaganju.
Rat na više frontova – cena za Izrael
Trenutno, Izrael vodi rat na četiri fronta:
- Gaza (Hamas),
- Liban (Hezbolah),
- Sirija (iranom podržane grupe),
- Iran (vazdušni udari i atentati).
Iako izraelska kopnena ofanziva u Gazi traje više od 18 meseci, novi front sa Iranom dodatno opterećuje vojsku i resurse.
Stručnjaci upozoravaju: dugotrajan sukob ne odgovara nikome, a najmanje Izraelu, koji je opkoljen regionalnim “neprijateljima” i već u vojnoj potrošnji preko maksimuma.
