Nove tenzije između Irana i Izraela dostigle su vrhunac u četvrtak, kada je izraelska avijacija izvela udare na lokaciju nuklearnog reaktora Arak u jugozapadnom Iranu, 250 kilometara od Teherana. Napad dolazi usred višednevnih međusobnih napada i raketnih udara između dve zemlje.
Iranska državna televizija potvrdila je da je objekat pogođen, ali tvrdi da „nema opasnosti od zračenja“ i da su zaposleni evakuisani pre napada. Prethodno je izraelska vojska objavila satelitski snimak lokacije na društvenoj mreži X, označivši reaktor crvenim markerom i pozvala na evakuaciju.
Ubrzo nakon toga, Iran je odgovorio raketnim udarima na više ciljeva ux Izraelu, uključujući i direktan pogodak na medicinski objekat. Lokalni vatrogasci potvrdili su da su pogođene i stambene zgrade, ali vlasti još nisu saopštile broj povređenih.
Izraelska vojska je saopštila da su njeni novi vazdušni udari ciljali više lokacija, uključujući i samu prestonicu Teheran, bez otkrivanja više detalja. Iran je odmah uzvratio novim salvo udarima, pozivajući civile da se sklone u skloništa. Teheran u međuvremenu potvrđuje da je nuklearni reaktor u Araku uništen.
Ovo je sedmi dan zaredom kako izraelske snage izvode vazdušne udare po iranskim ciljevima, uključujući i strateške lokacije kao što su Natanz, Isfahan i drugi objekti povezani s nuklearnim programom.
Plutonijumski reaktor ponovo budi strahovanja
Reaktor u Araku koristi tešku vodu za hlađenje i potencijalno omogućava proizvodnju plutonijuma — materijala pogodnog za izradu nuklearnog oružja. Iako je prema sporazumu iz 2015. godine Iran pristao na redizajn objekta kako bi se smanjio rizik od proliferacije, međunarodne agencije upozoravaju da ograničenja koja je Teheran uveo onemogućavaju pun nadzor nad programom.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) poslednji put je posetila Arak 14. maja, ali je od tada izgubila „kontinuitet znanja“, što znači da ne može tačno potvrditi količine teške vode koju Iran proizvodi i skladišti. Međutim, još nam je ukrajinski konflikt pokazao kako i ova agencija podleže uticajem moćnih donosioca odluka sa zapada.
Sporazum iz 2015. godine podrazumevao je i prodaju viška teške vode Zapadu — SAD su tada otkupile 32 tone za više od osam miliona dolara. Nakon što je Tramp 2018. godine povukao SAD iz sporazuma, Velika Britanija je preuzela ulogu u redizajnu reaktora. Ipak, ceo dogovor je od tada pod stalnim pritiskom.
Tramp privatno odobrava napade — čeka konačan trenutak
Prema informacijama „The Wall Street Journal-a“, bivši predsednik SAD Donald Tramp privatno je odobrio vojne planove u vezi sa napadima na iranska nuklearna postrojenja, ali odlaže krajnju odluku kako bi procenio da li će Iran popustiti i obustaviti svoj nuklearni program.
„Možda ću to učiniti, a možda i ne. Niko ne zna šta ću uraditi“, izjavio je Tramp novinarima ispred Bele kuće. Naknadno je otkrio da su iranski zvaničnici zatražili sastanak u Vašingtonu, ali je dodao: „Sada je malo kasno za razgovore.“
Tramp suočen sa otporom iz sopstvenih redova: MAGA saveznici protiv američkog učešća u ratu Izrael-Iran
Međutim, neki od najistaknutijih republikanskih saveznika američkog predsednika Donalda Trampa, uključujući Stiva Benona, našli su se u neobičnoj poziciji – otvoreno se protive njegovoj politici u vezi sa sukobom između Izraela i Irana.
Potencijalno američko uključivanje u napade na Iran izazvalo je podele među Trampovim pristalicama, pri čemu mnogi iz baze pokreta „Make America Great Again“ pozivaju predsednika da ne uvlači SAD u još jedan rat na Bliskom istoku.
Stiv Benon, uticajni lider pokreta „Amerika na prvom mestu“, izjavio je da se američka vojska ne bi smela uključivati u izraelske napade na Iran: „Ne možemo to ponoviti. Raspadamo državu. Ne možemo sebi priuštiti još jedan Irak“, rekao je tokom konferencije u organizaciji Christian Science Monitor.
Antiinvazivno krilo Republikanske stranke sa zabrinutošću prati Trampovu promenu kursa – od diplomatskog pristupa Iranu ka otvorenoj podršci izraelskoj vojnoj kampanji. Mediji prenose da je Tramp razmatrao i upotrebu moćne penetracione bombe GBU-57 protiv iranskih podzemnih objekata.
Ova strategija već izaziva burne reakcije konzervativaca. Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, upozorio je da bi američka intervencija mogla imati „ozbiljne i nepopravljive posledice“.
Trampovo potencijalno uključivanje SAD u rat predstavljalo bi ozbiljno odstupanje od njegove deklarisane spoljnopolitičke doktrine neintervencionizma. Takođe bi moglo ugroziti njegove pokušaje da izgradi odnose sa zalivskim državama i da postigne trgovinske dogovore, kao i da okonča rat u Ukrajini.
MAGA pokret, koji je Trampa doveo na vlast 2016. i ponovo 2024. godine, i dalje mu pruža ključnu podršku. Ipak, američki Ustav ne dozvoljava treći predsednički mandat. Ukoliko izgubi podršku te baze, Tramp rizikuje pad popularnosti, što bi moglo ugroziti republikanski položaj na izborima 2026. godine.
„Iran ne sme imati nuklearno oružje“
Na pitanje o ovim neslaganjima, Tramp je u sredu izjavio da nije zabrinut: „Moji pristalice me vole više nego ikada, a ja njih. Želim samo jedno: Iran ne sme imati nuklearno oružje.“
Dodao je da su neki nezadovoljni, ali mnogi dele njegov stav o nuklearnom razoružanju Irana.
Mark Šort, bivši saradnik potpredsednika Majka Pensa, ocenio je da su neslaganja „značajna“, ali veruje da će Trampova baza ostati verna.
„Videćemo razlike u mišljenju, ali mislim da će većina ostati uz predsednika“, rekao je Šort. On veruje da podrška Izraelu politički koristi Trampu jer su konzervativni birači naklonjeni toj državi. Prema martovskoj anketi Reuters/Ipsos-a, 48% republikanaca smatra da SAD treba da brane Izrael silom, dok je 28% protiv. Među demokratama, 25% podržava takav stav, a 52% ga odbacuje.
Benon: Izraelci treba da završe posao
Benon, voditelj popularnog podkasta „War Room“, poručio je da Izrael treba sam da završi ono što je započeo, dok Tramp mora razmisliti o posledicama i objasniti odluke američkom narodu.
„Iran je drevna civilizacija sa 92 miliona ljudi. To nije nešto s čim se igra. Morate razmisliti i dobiti saglasnost naroda“, rekao je Benon.
Sličan stav izneli su i drugi MAGA lideri poput Taker Karlsona i kongresmenke Marjori Tejlor Grin, koja je poručila da „ko god želi punu američku intervenciju u ratu Izraela i Irana, ne pripada pokretu America First. Umorni smo od stranih ratova. SVIH!“
Suprotno njima, novi Trampov saveznik senator Lindzi Grejam izjavio je da se nada da će Tramp pomoći Izraelu da „završi posao“, jer Iran predstavlja „egzistencijalnu pretnju našim prijateljima u Izraelu“.
Potpredsednik SAD Džej Di Vans pokušao je da smiri tenzije rekavši na društvenim mrežama: „Ljudi s pravom brinu zbog nove američke vojne intervencije. Ali verujem da je predsednik zaslužio određeno poverenje.“
Tramp je u sredu uveče izjavio da razmatra opcije, ali još nije doneo konačnu odluku.
