Uveče 18. juna 2025. Iran je izveo još jedan raketni napad na Izrael, ovog puta koristeći dvofaznu balističku raketu „Sadžil“ u borbenim uslovima – po prvi put u istoriji. Prema informacijama iranske agencije Tasnim, pozivajući se na Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC), ovaj napad predstavlja novu fazu sukoba Teherana i Tel Aviva u okviru operacije „Čestito obećanje 3“.
Izraelska vojska tvrdi da je raketa oborena, ali snimci sa društvenih mreža pokazuju neobičan trag na nebu i sumnjivu trajektoriju – što sugeriše da je reč o potpuno novoj generaciji oružja Irana.
Sukob između Irana i Izraela eskalirao je 13. juna nakon što je Izrael bombardovao nuklearne objekte u Natanzu i Karadžeu, što je izazvalo lanac smrtonosnih raketnih razmena. Prema Reutersu, više od 350 ljudi je poginulo u roku od sedam dana, među njima i brojni civili. Iran je uzvratio sa stotinama balističkih raketa i dronova, ciljajući ključne gradove uključujući Tel Aviv i Haifu.
Poseban značaj ima upotreba „Sadžila“ – rakete na čvrsto gorivo srednjeg dometa čiji razvoj datira iz 2000-ih. Prvi put testirana 2008, „Sadžil“ može pogoditi mete na udaljenosti do 2.000 km, što znači da cela teritorija Izraela može biti u dometu.
Prema podacima CSIS (Centar za strateške i međunarodne studije), „Sadžil“ ima visoku mobilnost zahvaljujući pokretnim lansirnim rampama, kao i brzu spremnost za lansiranje, što otežava njeno presretanje.
IRGC tvrdi da je raketa probila izraelsku PVO i pogodila cilj u Haifi, dok izraelski IDF to demantuje – navodeći da su svi projektili neutralisani uz pomoć sistema Strela-3 i Davidova praćka, uz podršku američkih snaga. Snimci iz Haife pokazuju „svemirsku meduzu“, vizuelni efekat koji se stvara kada izduvni gasovi rakete reflektuju sunčevu svetlost na velikim visinama – što ukazuje na visoku nadmorsku visinu i tehničku složenost projektila.
Iran isključuje internet – strateški prekid komunikacija uoči masovnih udara
Tog istog dana, 18. juna, Iran je gotovo potpuno prekinuo pristup internetu. Organizacija NetBlocks, koja prati dostupnost mreže širom sveta, izvestila je da je konekcija u zemlji pala na kritično nizak nivo, što se poklopilo s najnovijim talasom udara u izraelsko-iranskom sukobu. Ovaj potez dolazi nakon serije nestabilnosti u prethodnim danima i ukazuje na namernu strategiju vlasti da ograniče protok informacija.
Eskalacija je počela 13. juna izraelskim vazdušnim napadima na vojne i nuklearne ciljeve u Natanzu i Tebrizu, koji su, prema iranskim izvorima, odneli preko 400 života. Iran je reagovao lansiranjem oko 600 raketa i dronova, od kojih su mnogi probili izraelsku PVO i pogodili infrastrukturne objekte.
Pored vojnog odgovora, Teheran je uveo i unutrašnje mere kontrole – uključujući ograničenja na kupovinu goriva. Ministar nafte Mohsen Paknežad izjavio je da se ovom merom sprečava nestašica, ali zapadni analitičari upozoravaju da bi to moglo dodatno pogoršati već postojeću ekonomsku krizu.
Analitičari sa zapada smatraju da je isključenje interneta deo šire strategije kontrole narativa i informacija o vojnim gubicima. Prema britanskom glasilu The Guardian, slične mere vlasti su već primenjivale 2019. i 2022. tokom masovnih protesta. Cilj je da se spreče demonstracije, ograniči deljenje osetljivih podataka i zadrži kontrola u vreme nacionalne krize.
Prema informacijama Al Jazeere, u Teheranu i Isfahanu su već izbili manji protesti, usmereni protiv vojnih akcija, što dodatno komplikuje unutrašnju političku stabilnost režima.
fino, fino…