Sjedinjene Američke Države su na pragu otvorenog ulaska u rat Izraela protiv Irana, sa jasnim ciljem – rušenje Islamske Republike i smena ajatolaha Hameneija. Iako je izraelska operacija “Rising Lion” (Ustanak lava), započeta 13. juna, zvanično imala za cilj onesposobljavanje iranskog nuklearnog programa, sve više pokazuje elemente strategije promene režima.
Predsednik Donald Tramp je 17. juna praktično potvrdio direktno američko učešće, napisavši na Truth Social mreži:
„Sada imamo potpunu kontrolu nad iranskim nebom. Niko to ne radi bolje od stare dobre SAD!“
Ova izjava je usledila nakon masovnog premeštanja američkih vojnih vazduhoplovnih sredstava iz Evrope na Bliski istok – uključujući tankere, lovce, bombardere, kao i borbene grupe nosača aviona.
Tramp preti ajatolahu Hameneiju
Nekoliko minuta nakon pomenutog posta, Tramp je šokirao javnost tvrdnjom da SAD znaju gde se skriva vrhovni lider Irana, ajatolah Ali Hamenei, i da bi mogle da ga eliminišu — ali trenutno to ne rade kako ne bi izazvale masovne odmazde:
„Znamo tačno gde se takozvani ‘vrhovni lider’ skriva. Laka je meta, ali je tamo bezbedan — nećemo ga ukloniti… bar za sada.“
„Ali naše strpljenje se istanjuje.“
Bezuslovna kapitulacija ili rat
U narednom postu, Tramp je napisao samo dve reči: „UNCONDITIONAL SURRENDER“ (bezuslovna kapitulacija), sugerišući da SAD zahtevaju ne samo prekid nuklearnog programa, već i odricanje od iranskog raketnog i dronarskog arsenala – uslovi koje Teheran gotovo sigurno neće prihvatiti.
Izrael aludira na pad režima
Istog dana, izraelski zvanični nalog na platformi X na persijskom jeziku podelio je simboličnu poruku, referišući se na carsku dinastiju Pahlavi pre 1979. godine. Uz sliku lava sa mačem koji probada zastavu Islamske Republike, stajao je tekst:
„Ustanak lavova za pobedu svetlosti nad tamom.“
Time je jasno nagovešteno da Izrael, osim vojne pobede, želi povratak sekularne vlasti u Teheranu.
SAD pripremaju opravdanje
Arapski mediji izveštavaju da su američke snage presrele iranske dronove iznad svojih baza u Siriji – što bi moglo poslužiti kao izgovor za zvaničnu intervenciju. Zvanično, Vašington tvrdi da je primarni cilj napad na Fordo postrojenje za obogaćivanje uranijuma, koje se nalazi duboko pod zemljom i može se uništiti samo strateškim bombarderima.
Ipak, kako tvrde izvori bliski američkoj administraciji, planirani udari ciljaće celokupnu vojnu infrastrukturu Irana, uz obrazloženje da je to neophodno za sprečavanje odmazde protiv američkih civila i vojnika.
Zabrinutost i poruke iz Vašingtona
Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je na mreži X da razume zabrinutost građana zbog mogućeg uplitanja u još jedan rat, ali brani Trampa:
„Iran ne sme imati obogaćeni uranijum. Predsednik je to više puta rekao – ili na lakši, ili na ‘drugi’ način.“
Najveći rat za promenu režima od Iraka?
Iako se još uvek govori o mogućem dogovoru, dinamika događaja jasno ukazuje da su SAD na ivici pokretanja najveće operacije promene režima od invazije na Irak 2003. godine.
Kombinacija medijske pripreme, pretnji vrhovnom lideru Irana i masovnog premeštanja snaga nagoveštava da bi sledeći korak mogao biti sveobuhvatan napad.
Читао сам текстове од познатих, неутралних геополитичара у вези овог даљинског сукоба Израела са Ираном. Већина се слаже да су покретачи овог тешког сукоба САД са Д. Трампом, западне државе од раније знане као бивше колонијалне силе. Циљ је према њима смена теократског режима у Ирану и довођење на власт послушничког режима према западним интересима. Неку верзију ондашњег шаха Р. Пахлавија, када су између осталог све нафтне компаније биле у власништву ондашњих нафташа из САД, Британије, Холандије.
Читаоца чуди да је по бројности велики исламски свет у светској политици невероватно маргинализован. Уместо да буду колико толико уједињени, озбиљан самосталан фактор у глобалној политици, они су разједињени партикуларним интересима и када се мисли о њиховим егзистенцијалним питањима. Одакле било коме и помисао да не само голом силом, грубо кршећи међународно право, напада суверену државу у циљу промене њене власти и уместо ње довођење западних послушника?
За исламску другоразредну позицију у светским пословима највише су криве њихове водеће државе: Турска, Пакистан, Египат, Арабија, Индонезија. Данас много, не само тамошњем свету недостаје један Гамал Абдел Насер који је умео да колико толико око основних питања уједини не само исламски свет него са индијским државником Џ. Нехруом већину ондашњих несврстаних земаља.
Kome su to muslimani dobra donijeli? Đe god vladaju maltretiraju manjine. Nije to nikakva TEO(Bog)kratija nego zadrigli nasilnici i njihovo nametanje islama silom.
jehovci i alahovci najbolje da svi međusobno istrebe
kočoperni lavovi će da budu zdrobljeni…tigrovi vladaju.