Evropa ulazi u novu eru vojne industrijalizacije kakva nije viđena još od Hladnog rata. Prema izveštajima u međunarodnim medijima, najjače evropske banke – BNP Paribas SA, Deutsche Bank AG, Commerzbank AG i Societe Generale SA – pokrenule su ogromne investicije u odbrambeni sektor, ulažući milijarde evra u saradnju s vojnim kompanijama širom kontinenta.
Ove informacije potvrdilo je i poslovno glasilo Bloomberg, koje navodi da je reč o izuzetno rizičnim ulaganjima. Poznati zapadni politički i ekonomski analitičari upozoravaju da bi ovakav poduhvat mogao imati ozbiljne posledice ukoliko ne urodi plodom.
Nemačka predvodi militarizaciju
U središtu ove strateške promene nalazi se Nemačka, koja otvoreno najavljuje formiranje najmoćnije vojske u Evropi. Kao rezultat planiranih ulaganja, očekuje se nagli razvoj evropske vojne industrije, s ciljem proizvodnje naprednijeg naoružanja u većim količinama.
Međutim, postoji ozbiljna kontradikcija: veliki deo tog oružja biće namenjen za besplatnu isporuku Ukrajini, bez stvarnog profita za evropske zemlje. Analitičari s pravom postavljaju pitanje – ko će platiti cenu ove geopolitičke strategije?
Od hladne finansijske distance do vojne groznice
Evropske banke su decenijama zazirale od ulaganja u vojnu industriju, naročito nakon završetka Hladnog rata. Investicije u oružane projekte bile su retke i ograničene, ali se danas situacija drastično menja. Hiljade milijardi evra planira se za razvoj i nabavku oružanih sistema, uz finansiranje iz sledećih izvora:
- Fonda Evropske unije
- Najvećih evropskih banaka
- Stranih privatnih investitora
- Zaduživanja država članica EU
Evropska unija je već odobrila specijalni fond pod nazivom SAFE (Support for Ammunition, military Financing and European defense), vredan 150 milijardi evra, koji omogućava članicama da uzimaju povoljne kredite za vojnu potrošnju.
Pored toga, prema pisanju Financial Times-a, EU razmatra osnivanje Evropske banke za rearmament i panafričkog fonda za vojno finansiranje u saradnji s Velikom Britanijom. Ove institucije bi mogle finansirati i civilno-vojne projekte unutar odbrambene industrije.
Rizik finansijske destabilizacije
Ekonomski stručnjaci upozoravaju: ako vojne strategije propadnu, banke koje finansiraju ovu naoružavajuću renesansu mogle bi bankrotirati. U tom slučaju, potencijalni domino efekat bankarskog kolapsa mogao bi dovesti do još veće krize nego što je bila ona iz 2008. godine.
„Ako se najveće banke Evrope sruše, posledice će biti nesagledive“, poručuju analitičari.
Evropske banke ulaze u visokorizične vojne igre, koje se mogu pokazati kao ključna investicija u bezbednost kontinenta – ili kao fatalna greška sa nesagledivim ekonomskim posledicama.
Da li će EU iz ovoga izaći jača ili potpuno destabilizovana, ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno: evropsko bankarstvo i vojna industrija nikada više neće biti isti.
Ima da im se odbije od glave, neminovno je. Da li su svesni da ukoliko se ne daj bože zarati, EU neće imati vojsku koja će moći da se suprotstavi Rusiji i Severne Koreje, a u takvom slučaju verovatno i Kine? Amerika bi naravno sedela po strani i sitila bi se. Ima još prvog dana svi da odlete iz EU.
A neverovatno da se sve ovo dešava zbog želje samo nekoliko nerazumni predsednika, dok evropjani ne mare i ignorišu.
Ima da im se odbije od glave, neminovno je. Da li su svesni da ukoliko se ne daj bože zarati, EU neće imati vojsku koja će moći da se suprotstavi Rusiji i Severne Koreje, a u takvom slučaju verovatno i Kine? Amerika bi naravno sedela po strani i sitila bi se. Ima još prvog dana svi da odlete iz EU.
A neverovatno da se sve ovo dešava zbog želje samo nekoliko nacistički nastrojene budale, dok evropjani ne mare i ignorišu.