Operacija “Ciklon”: Kako je CIA stvorila Frankenštajna i trošila milijarde na rat koji se vratio Americi kao bumerang!

Koliko je Sovjete koštao Afganistan, videli smo u tekstu Cena samouverenosti: Prava istina o gubicima Sovjetskog Saveza u ratu u Avganistanu! Koliko je koštao Amerikance, tek ćemo videti, mada su brojke fantastične, a pri tom potkrepljene paradom ostavljenog naoružanja. Crta još nije podvučena. O geostrateškim računima još je rano govoriti. U taj saldo ulazi i pitanje – šta je ko dobio s afganistanskom avanturom?

Nemoguće je da je baš sve proćerdano. Šta može da se izračuna, zahvaljujući američkoj javnosti koja je prilično alergična na trošenje novca poreskih obveznika? Zna se, približno, koliko je Amerikance koštao Afganistan 1.0, pa ćemo se tome posvetiti u ovom tekstu. On je deo serijala razotkrivanja tajnih, a često i nelegalnih akcija CIA, bar sa stanovišta međunarodnog prava.

CIA je program naoružavanja afganistanskih mudžahedina nazvala Ciklon (Operation Cyclone). Trajao je od 1979. do 1989. godine. Časopis Tajms je 2003. godine ocenio da je ovo bila jedna od najdužih i najskupljih tajnih operacija CIA. Njen cilj je bio da predupredi (kako je pretpostavljao najviši državni vrh SAD) prodiranje SSSR na Bliski istok zbog predstojeće naftne krize u SSSR.

Sad znamo da je ta pretpostavka bila pogrešna, ali Amerikancima to ni tada, ni sada nije mnogo značilo. Sovjeti su našli način da reše svoje energetske probleme, ako ih je uopšte bilo i u kom obimu (svedoci smo da ih nije uzdrmala ni SVO), a umeli su i da koliko-toliko elegantno izađu iz Afganistana uz minimalne gubitke. Jedan od nusproizvoda bio je i Osama bin Laden; Stvorićete Frankenštajna, govorila je Benazir Buto, premijerka Pakistana. Niko joj nije verovao, sve do 11. septembra 2001.

Početno ulaganje 1987. bilo je oko 30 miliona dolara, da bi svake sledeće godine iznosilo 630 miliona dolara. I tako deset godina. Sada je lako svima, pa i Zbignjevu Bžežinskom, da anticipiraju događaje i pišu o onome šta bi bilo da je bilo. Jedna od tih njegovih teorija kaže da je on savetovao Kartera da uvuku u Sovjete u rat kako bi i oni dobili svoj Vijetnam.

Procenite sami koliko je to verodostojno. Karter je 2. VII 1979. godine potpisao ukaz koji je omogućavao finansiranje antikomunističkih snaga u Afganistanu, posle ulaska sovjetskog Kontingenta i dolaska na vlast prosovjetskog predsednika Baraka Karmala. 

Na šta su računali operativci CIA? Pre svega na Pakistansku obaveštajnu službu (Inter-Services Intelligence, ISI) koja je trebalo da bude posrednik u dostavljanju materijala i obuci. Računalo se i sa vrbovanjem dobrovoljaca iz arapskih zemalja.

Amerikanci u tome nisu bili sami – pomoć Pakistancima pružale su britanske službe MI6 i SAS (Special Air Service), Saudijske Arabije, pa i Narodna Republika Kina. Preko 100.000 boraca je obučeno za samo tri godine.   

Koliko i kako je izgledala pomoć Amerikanaca? SAD su obezbedile dve tranše ekonomske pomoći kroz vojne ugovore s Pakistanom. Prva, šestogodišnja (1981-87) iznosila je 3,2 milijarde dolara, podeljena ravnomerno na ekonomsku i vojnu pomoć. Pored toga, između 1983. i 1987. godine Pakistan je kupio 40 aviona F-16 direktno iz SAD za sumu od 1,2 milijarde dolara.

Druga šestogodišnja tranša (1987-1993) iznosila je 4,2 milijarde dolara, od čega je 2,28 milijardi išlo u ekonomsku pomoć u obliku grantova ili kredita s niskom kamatom (dva do tri procenta). Ostatak od 1,74 milijarde dolara bio je kredit za vojne kupovine. Kako vidimo, američka pomoć nije bila samo pomoć već i pozamašno kreditiranje. Da novac ne zna za religiozna osećanja potvrdili su Izraelci jer su olakšali prodaju oružja koje nije bilo američkog porekla. 

Na taj način Afganistan je dobio svotu koja nikada neće biti tačno utvrđena, a kreće se od zvanične tri milijarde, do nezvaničnih 20 milijardi dolara. Razlika se pojavila ne samo zbog tajnosti i dobro prikrivenih tokova novca i materijala, već i zbog ličnog angažovanja pojedinaca.

Kongresmeni Čarls Votson i Gordon Hamfri su po tome postali slavni, a u privatnom angažovanju nisu zaostajali ni direktor CIA Viljem Kejsi i podsekretar za politiku u Ministarstvu odbrane, Fred Ičli.

Posledice operacije Ciklon

Da li je ova operacija presudno uticala na tok rata u Afganistanu? Bez obzira što su Amerikanci voleli da to bude tako (a tako su i predstavljali javnosti, veličajući svoj doprinos, ne sluteći šta će se i njima jednog dana dogoditi), ipak nije bilo sve u novcu. U samom američkom vrhu bilo je mnogo dilema zbog završetka ove operacije.

Bez obzira na period zastoja u vreme Brežnjeva, niko Sovjete nije shvatao neozbiljno. Neki savetnici su mislili da će se oni sada prebaciti na južne granice, jačajući u regionu svoj uticaj, a drugi da će pokušati da unutar zemlje minimalizuju uticaj islamske iranske revolucije na milione muslimana Sovjetskog Saveza. 

Na početku operacije primenjujući doktrinu Kartera Amerikanci su želeli da po svaku cenu zadrže kontrolu nad Persijskim zalivom. Kada su se Sovjeti povukli, finansiranje afganistanskih ustanika vrlo brzo je prekinuto. I ne samo njima, već i izbeglicama kojih je najviše bilo u Pakistanu.

Jedna epizoda trošenja para na vojno-industrijski kompleks tako je završena. Ubrzo su Amerikanci promenili potpuno svoj stav prema Pakistanu, jer Džordž Buš stariji nije hteo da se pridruži tvrdnjama da Pakistan ne poseduje nuklearno oružje. Vrlo brzo su pakistanski specijalisti i oficiri na stažiranju u SAD poslati kući. 

Koje su bile posledice pomoći afganistanskim ustanicima? Najvidljivija se dogodila jedanaestog septembra. Predviđanje Benazir Buto nije bilo bez osnova. Islamski ekstremizam našao je svoj put do mnogih istomišljenika, stigavši i do egipatskog islamskog džihada.

Kada je Salman Ruždi napisao svoje Satanske stihove, Homeini je odgovorio – strela je odapeta i leti prema cilju. Možemo i tako da tumačimo operaciju Ciklon. Svaka akcija, uostalom, ima i svoju reakciju, a o tome treba na vreme misliti.