Zategnuta atmosfera: Nemački ministar odbrane u prisustvu Zelenskog odbio da isporuči Ukrajini rakete Taurus

Dana 12. juna 2025. godine, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus tokom nenajavljene posete Kijevu jasno je izjavio da Berlin ne planira da isporuči Ukrajini dalekometne krstareće rakete Taurus.

Izjava je data na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim, koji je više puta pozivao nemačke vlasti da odobre transfer ovih projektila kako bi se povećale odbrambene sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine.

„Pitali ste me da li razmatramo ovu mogućnost? Odgovaram vam: ne!“

kategorički je izjavio Pistorijus novinarima, stojeći tik pored Zelenskog, što je prema navodima agencije Reuters izazvalo vidljivo zatezanje atmosfere na događaju.

Poseta Pistorijusa dolazi u trenutku kada se nastavljaju intenzivne rasprave o vojnoj pomoći Ukrajini, usred dalje eskalacije sukoba sa Rusijom. Ministar je doputovao u Kijev kako bi predstavio novi paket vojne pomoći, koji uključuje:

• 100 dodatnih raketa za sistem PVO Patriot,
• 350 izviđačkih i borbenih bespilotnih letelica,
• streljačko oružje, uključujući snajperske puške.

Takođe, Nemačka se obavezala da će finansirati obuku ukrajinskih tehničara i od 2025. godine isporučiti 18 samohodnih haubica RCH-155.

Ipak, pitanje raketa Taurus, koje imaju domet do 500 km, ostaje ključni kamen spoticanja. Pistorijus je istakao da je prioritet Berlina i dalje isporuka PVO sistema, artiljerije i obuka vojnika, dok oružje dugog dometa – kako je rekao – „neće promeniti situaciju na frontu“.

Ova odluka izazvala je razočaranje u Kijevu. Predsednik Zelenski je tokom iste konferencije naglasio da su dalekometne rakete ključne za sprovođenje ukrajinskog ‘plana pobede’. Podsetio je da su Velika Britanija i Francuska već isporučile rakete Storm Shadow i SCALP, koje, iako efikasne, imaju manji domet – oko 300 km.

Prema rečima ukrajinskih vojnih analitičara, koje citira BBC, rakete Taurus mogle bi pružiti ozbiljnu prednost Oružanim snagama Ukrajine u izvođenju udara na strateške ciljeve duboko u neprijateljskoj pozadini. Međutim, ovaj sukob nam je pokazao da ne postoji “čudesno” oružje koje rešava sukob.

Brisel najavio pojačanje pritiska na Rusiju

Sa druge strane, donosioci odluka u EU su najavili pojačanje pritiska na Rusiju: Zamrznuta imovina ostaje blokirana dok Moskva ne ispuni međunarodne obaveze

Dana 12. juna 2025. godine u Rimu je održan sastanak ministara spoljnih poslova Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Velike Britanije i visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Estonke, Kaje Kalas, nakon kojeg je potpisan zajednički dokument kojim se potvrđuje rešenost da se poveća sankcioni pritisak na Rusiju. O tome je izvestila agencija Reuters, pozivajući se na tekst saopštenja.

U dokumentu se naglašava namera da se ruska zamrznuta imovina zadrži, sve dok Moskva ne ispuni “svoje međunarodne obaveze”. Takođe se ističe spremnost da se uvedu nove koordinisane restriktivne mere u saradnji sa partnerima, uključujući Sjedinjene Američke Države, uoči predstojećeg samita G7.

Zamrzavanje ruske imovine, kako se navodi u saopštenju, ostaje ključni instrument pritiska na Kremlj. Od februara 2022. godine, zemlje G7 i Evropska unija zaplenile su sredstva Centralne banke Rusije u iznosu od oko 300 milijardi dolara, od kojih se najveći deo nalazi u Evropi, pretežno u Belgiji putem depozitara Euroclear.

Kako piše Financial Times, prihodi ostvareni od zamrznute ruske imovine već se koriste za podršku Ukrajini, uključujući finansiranje vojne pomoći i obnovu infrastrukture.

Na sastanku u Rimu, ministri su potvrdili da će imovina ostati nedostupna za Rusiju sve dok ne budu ispunjeni uslovi, uključujući odštetu za štetu pričinjenu Ukrajini. Ova odluka šalje jasan signal da elite iz Brisela ne planiraju ublažavanje pritiska, već njegovo intenziviranje u cilju postizanja političkih i bezbednosnih ciljeva.