Kako započeti rat, a ne biti optužen za to? CIA ima za tu priliku mnogo rešenja. Tako je bilo i u pripremama za konačnu okupaciju Iraka. Demonizovati protivnika jeste jedan od uspešnih metoda, često viđanih u istoriji. Nesumnjivo da Sadam Husein svakako nije bio cvećka, kao što nema sumnje da je nama, Evropljanima, nedovoljno poznat sistem odnosa u arapskom svetu, njihove vrednosti i kriterijumi.
Ono što nam nije nepoznato, jesu montirani dokazi (eufemizam za laž) kako bi se Irak napao i dotukao. Iskorišćena je neuralgična višedecenijska tačka da se u jedno od izvorišta civilizacije, prostor Mesopotamije, dodatno unesu raskoli. U igri je bilo mnogo toga, a nikako ne treba potceniti ni petrohemijski lobi koji je takođe video svoju priliku u ovom napadu.
Sadam se spremao i za napad i za odbranu. Pri tom je pribegavao i nekim neobičnim rešenjima (Projekat ”Vavilon” – HARP na irački način). Međutim, kao povod za konačni obračun sa Sadamom Huseinom (treći Zalivski rat), potezani su mnogo teži argumenti – priprema nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja.
Pošto se zna da je reč o veoma podmuklim sredstvima od kojih je često nemoguće se odbraniti, onima koji su optuživali Irak nije bilo teško da međunarodnu javnost pripreme za još jedan rat. Takve primere smo već imali u istoriji, čak i na našem prostoru.
U senci tih zastrašujućih sredstava i preuveličavanja svih vrsta, ostale su aluminijumske cevi (Iraqi aluminum tubes).
Cevi je naručio i kupio Irak. Međutim, u Jordanu je njihova pošiljka zaustavljena i zaplenjena 2001. godine. Bilo je to prilično perfidno s jordanske strane jer je još 2000. godine Irak upravo preko jedne jordanske kompanije ušao u taj posao. Septembra 2002. godine u Beloj kući javno su predstavljene ove cevi.
Razlog? One su deo nuklearnog programa i stoga se Irak mora napasti što pre. Te tvrdnje stigle su s najvišeg vrha, od strane Kolina Pauela i Džordža Buša Mlađeg.
Njihovo usiljeno dokazivanje nije ostavilo veliki utisak na svet koji odavno razlikuje manipulaciju i načine da se vojno-industrijski kompleks po ko zna koji put pita za nešto. Ipak, mašinerija je pokrenuta. Još do upada u Irak, 2003. godine, mnogi stručnjaci izneli su nesumnjive dokaze da je reč o lažnoj optužbi.
Kada je Grupa za istraživanje Iraka (Iraq Survey Group) posle upada koalicionih trupa izvršila inspekciju, ustanovila je ono što im je već više puta rečeno: cevi su bile namenjene za proizvodnju standardnih reaktivnih mina kalibra 81 mm za potrebe VBR. Nikakvih naznaka ni u skladištima, ni u planovima, pa ni u proizvodnom lancu kojim su bile povezane fabrike iračkog vojno-industrijskog kompleksa, nije bilo da je reč o nečemu od čega se može kompletirati nuklearno oružje.
Čak ni u najmalignijoj verziji koja je polazila od pretpostavke da se cevi mogu koristiti kao gasne centrifuge radi razdvajanja izotopa urana nije bilo nikakvih dokaza. Jednostavne, aluminijumske cevi, mogle su biti proizvedene i u Iraku, ali su Iračani na međunarodnom tržištu našli daleko jevtiniju ponudu.
Svetom odavno kruži krilatica – ”Sve što vam nedostaje, ima kod Kineza”. Tako je Irak preko Jordanaca naručio u Kini 60.000 aluminijumskih cevi velike čvrstoće. Spoljni dijametar bio je 81 mm, unutrašnji 74,4 mm, debljina zida 3,3 mm i dužina 900 mm. Klasa aluminijuma, oplemenjenog cinkom bila je 7075 aluminium alloy (aluminijumska legura). One su od strane OUN bile zabranjene za uvoz i Irak je to znao.
Narudžbina je išla preko australijske kompanije International Aluminum Supply (IAS), koja je sarađivala s Kam Kiu Propriety Limited, kćerkom kompanijom kineskog proizvođača. Našao se neko ko je odigrao ulogu ptičice. To je bio Gari Korduks (Gary Cordukes), direktor kompanije (!). On se obratio australijskoj Tajnoj obaveštajnoj službi (Australia’s overseas secret intelligence agency). Njeni šefovi su s tim upoznali kolege iz SAD. Pri tom su zatražili od dotičnog direktora da im da uzorak za analizu, što je on i učinio.
Kontejner s oko 3.000 aluminijumskih cevi 23. maja 2001. godine izašao je iz fabrike na jugu Kine i poslat je baržama u Honkong. CIA i ASIS pažljivo su osmatrali trasu kretanja. Kada su u julu 2001. godine cevi stigle u Jordan, smesta su ih zaplenili službenici jordanske tajne policije i predstavnici CIA. Ipak, Irak nije odustajao. Pokušao je početkom 2003. godine da preko Sirije dođe do tih cevi, ali tada je već usledio napad snaga Koalcije.
Ućutkani Francuzi
Francuzi, tradicionalno prisutni u oblasti Levanta, došli su do svojih saznanja empirijskim putem. Četvrtog juna 2003. godine časopis Fajnešenel tajms (Financial Times) pisao je o tome da je francuska obaveštajna služba primila izvesnu količnu tih cevi od strane Amerikanaca kako bi ih testirala.
Uradili su to preko svih standarda rizika, čak do 98.000 obrataja u minuti. Zaključak je bio tehnološki jasan i suvoparan – ove cevi bi se vrlo teško mogle upotrebiti za bilo šta drugo, osim za osnovnu namenu.
Tajms je takođe objavio da Kolin Pauel nije dozvolio francuskim predstavnicima da ovu vest saopšte na sastanku Saveta bezbednosti petog februara 2003. godine (!)
U svom obraćanju 19. oktobra 2005. godine na političkom forumu o američkom strateškom programu, pukovnik u penziji Lorens Vilikerson (Lawrence Wilkerson), nekadašnji načelnik štaba Stejt Dipartmenta (State Department), dotakao je to pitanje. On je izjavio da su se tokom njegove istrage o aluminijumskim cevima pojavili Francuzi i saopštili mu da su testirali dostavljene uzorke.
Oni su mu dokazali da se cevi nisu mogle koristiti u nukelarnom procesu već zaista za ono čemu su bile namenjene. I ovaj pukovnik je posle boja bio pametan pa je priznao dvaput da su Amerikanci pogrešili. Tako se kod njih, izgleda naziva manipulacija.
Још увек је у сећању Колин Пауел, скот са слике, амерички државни секретар, како у СБ УН маше епруветом напуњеном белим прахом. А то беше „крунски“ доказ да Ирак оседује оружје за масовно уништење и да га, због тога, треба немилосрдно казнити. И би тако. Ирак је био осуђен на неопозиву смрт. Ирак није био земља која се могла похвалити идеалном влашћу (има ли уопште такве?). Ипак, Ирак није био ни свемоћна империјална сила, у којој је на власти војноиндустријски комплекс, сејући смрт свуда по свету, удружен са свемоћним банкарским капиталом. Тешко да се иједна влада на свету по својој крволочности може мерити с оном којом управља Волстрит.