Prema pisanju Wall Street Journala, administracija Donalda Trampa ozbiljno razmatra mogućnost premeštanja oko 4.500 američkih vojnika iz Južne Koreje na teritorije poput Guama i drugih tačaka u Indo-Pacifičkom regionu.
To bi činilo čak 15% ukupnih snaga SAD stacioniranih u Južnoj Koreji. Ove informacije, koje su izazvale talas reakcija u regionu, brzo su demantovane iz Pentagona.
Pentagon: “Naša saveznička posvećenost Južnoj Koreji ostaje čvrsta”
Glasnogovornik Pentagona Šon Parnel objavio je da su tvrdnje o smanjenju broja trupa neosnovane:
“SAD ostaju čvrsto posvećene bezbednosti Republike Koreje. Naša alijansa je nepoljuljana.”
Slično tome, i južnokorejsko Ministarstvo odbrane demantovalo je da postoje ikakvi pregovori o smanjenju američkog vojnog prisustva.
Istovremeno, vojni budžet Seula raste
Bez obzira na ove demantije, činjenica je da je Seul povećao svoju finansijsku participaciju u troškovima smeštaja američkih snaga. Od 2026. godine, doprinos Južne Koreje porašće za 8,3%, dosežući 1,52 triliona vona (oko 1,1 milijardu dolara).
Seul i Vašington su prošle godine potpisali petogodišnji sporazum o raspodeli troškova, ali Bela kuća je nagovestila da bi ti troškovi mogli biti povezani i sa trgovinskim pregovorima, što dodatno komplikuje odnose.
Zašto Pentagon razmatra ovu opciju?
- Preusmeravanje američkih resursa ka Kineskoj pretnji, naročito u kontekstu Tajvana i napetosti u Južnom i Istočnom kineskom moru .
- Strategijska fleksibilnost – lakša mobilnost trupa i sposoban odgovor na širu Azijsko-pacifičku signalizaciju .
Da li je Trampova doktrina “Amerika na prvom mestu” u akciji?
Još tokom prve predsedničke kampanje i mandata, Donald Tramp je insistirao na tome da američka vojska ne treba da brani svet, već da se fokusira na nacionalne interese. Moguće povlačenje trupa iz Južne Koreje uklapa se u taj narativ.
Američke trupe ostaju ključni faktor odvraćanja Severne Koreje
U Južnoj Koreji je krajem 2024. godine bilo 26.556 američkih vojnika, što predstavlja jedan od najvažnijih stubova američke prisutnosti u Aziji još od Korejskog rata 1950-ih.
Njihova uloga je ključna u odvraćanju Severne Koreje, koja, prema narativu zapada, neprestano teži ujedinjenju Korejskog poluostrva pod svojim režimom.
Stavovi komandanta USFK i analitičara
Komandant forces U.S. Forces Korea, general Xavier Brunson, upozorio je da bi smanjenje prisustva “stvorilo ozbiljne nedostatke u odvraćanju i bolju vojnu saradnju s Kinom i Rusijom”.
Bivši ambasador u Seulu, admiral Harry Harris, istakao je da rebalans trupa u Aziji treba biti oštro posmatran kao strategijski preokret, ne povlačenje.
Nova strategija u avgustu?
Kako piše Independent, Pentagon priprema novu Nacionalnu odbrambenu strategiju, koja bi do kraja avgusta mogla formalizovati naglasak na “podelu tereta” sa saveznicima i protivljenje rastućem kineskom uticaju.
To bi značilo dodatne finansijske obaveze za Južnu Koreju, ali i moguću redistribuciju trupa širom Indo-Pacifika.
Iako zvanični Vašington poriče da planira povlačenje vojnika iz Južne Koreje, sve veći pritisak da saveznici snose veći deo troškova i rastuća tenzija sa Kinom ukazuju na moguće promene u strategiji SAD.
Ideja o potencijalnom premještanju američkih trupa iz Južne Koreje postala je predmet ozbiljnih unutrašnjih razmatranja u Pentagonu. I dok Memorandum o odbrani potvrđuje stratešku fleksibilnost prema Kini, Seul diplomatski negira bilo kakve pregovore.
Bez obzira na demantije, pitanje ostaje otvoreno – da li se SAD tiho povlače iz Azije?
laže trump