Fridrih Merc obećava da će “slomiti okove prošlosti i zaštititi evropski mir po svaku cenu”, dok Nemačka ulaže stotine milijardi u vojsku. Ali može li zemlja s takvom istorijom ponovo jačati oružane snage, a da ne probudi duhove prošlosti?
Povratak tenkova na istok i istorijska jeza
Dana 22. maja 2025. godine, nemački tenkovi su ponovo protutnjali ulicama Vilnjusa, glavnog grada Litvanije — istog grada koji je tokom Drugog svetskog rata patio pod nacističkom okupacijom.
Ovog puta publika aplaudira, konvoji prikazuju poruke prijateljstva i savezništva. Ali za mnoge, naročito među starijom populacijom, težina istorije je opipljiva.
Kada vojni orkestar Bundesvera zasvira “Prusku slavu”, kroz redove odzvanja nelagodnost. Prošlo je manje od jednog veka od kada su nemačke čizme u marševima izazivale strah širom Evrope.
Bundesver raste — i budi se pitanje: gde je granica?
Brigada 45 oklopne pešadije, koja će brojati 5.000 vojnika do 2027, biće prvo stalno raspoređivanje nemačkih snaga van zemlje još od Hitlerove ere. Nemačka se, pod izgovorom pretnje iz Rusije, vraća vojnoj moći.
Za razliku od posleratne politike pacifizma i ograde od imperijalističke prošlosti, sadašnja strategija podseća na ono što je Evropa već jednom doživela — agresivnu militarizaciju pod plaštom zaštite.
Zeitenwende i finansijski zaokret
Pod vođstvom nedavno postavljenog kancelara Merca, Nemačka ulaže više od 100 milijardi evra u modernizaciju vojske, sa ambicijom da postane „kičma evropske bezbednosti“.
Sledeće su ogromne brojke: 3,5% BDP-a za vojsku, dodatnih 1,5% za vojnu infrastrukturu — oko 215 milijardi evra godišnje.
Iako NATO saveznici pozdravljaju ovakvu transformaciju, pitanje ostaje: da li Evropa zaboravlja šta se dogodilo kada je poslednji put Nemačka govorila o vojnom vođstvu kontinenta?
Vojnici, birokratija i senke prošlosti
Iako se govori o reformama, birokratija i dalje usporava isporuku opreme. Ministar odbrane Boris Pistorius, navodno toliko popularan u narodu da je preživeo izbore i ostao na poziciji, pokušava da odblokira sistem Zakonom o ubrzanoj nabavci.
Međutim to možda nije dovoljno. Nemačka mora da postane „krigstüchtig“ – spremna za rat, ali ta reč zvuči kao kletva. Šolc je balansirao da ne otvara stare rane.
Merc je direktniji, ali tabu teme ostaju: univerziteti odbijaju da se uključe u vojna istraživanja i strah od „rusko-američkog mira“ u Ukrajini preti da ugasi plamen promena koja je potrebno da sprovede.
Dok se “tenkovi dizajnirani za trudnice”, PVO sistemi poput IRIS-T reklamiraju kao “heroji rata u Ukrajini” — sve to podseća na haotične godine Vajmarske republike, koje su prethodile usponu nacista.
Povratak vojnog roka i militarizacija omladine
Planovi o vraćanju obaveznog vojnog roka, kao i formiranje baza u inostranstvu, dodatno izazivaju zabrinutost. Sa samo 180.000 aktivnih vojnika, Bundeswehr planira da do 2029. ima još 100.000 regruta i rezervista.
Upitnici za osamnaestogodišnjake već su u opticaju, a zakonske izmene za regrutaciju žena su na stolu. Sve to neodoljivo podseća na metode već viđene sredinom tridesetih godina prošlog veka, gde je omladina već od školskih dana bila pripremana za militarizaciju društva. Mladi negoduju, ali ankete pokazuju da društvo polako prihvata šta su elite zacrtale.
U Gerlicu, gde “strašna i proruska” AfD jača, kampanja „Zeitenwende on Tour“ otkriva duboke podele. Neki okrivljuju NATO, drugi vojne industrije, dok donosioci odluka brane potrebu za silom. „Bezbednost Litvanije je i naša bezbednost“, reče Merc u Vilnjusu.
Međutim trezveni Nemci, ranjeni istorijom i pogođeni novom cenzurom, postavljaju sebi pitanje: da li su spremni da se žrtvuju za “bezbednost Evrope”?
@otan
Nije on bot, on je bez_mozg_a_š. Da je proučavao otkrića od posle 2. sv. rata saznao bi da nemački predratni bum nije bio prvenstveno zbog njihove discipline i radnosti već zbog silinih para umpumpanih od USA, kao i silnih tehnologija koje su dobili, a dobili su i silnu vojnu opremu. Čak je jedan talijanski autor napisao opsežnu knjigu 50-tih ili 60-tih sa svim mogućim dokazima. Hitler čak nije ni razmišljao da ide na SSSR već samo Evropu, ali su gazde dali drugačije direktive. I bio je spreman plan ako izgube. Zato su i Ruse naoružavali i davali im pomoć od sredine rata, makar simbolično. Posleratni bum u Nemačkoj je opet zahvaljujući USA i Maršalovom planu…
Džaba pričati ostrašćenim bez_mozg_aši_ma.
Трећа срећа како ми кажемо, само то против Руса не пролази, Руси не понављају грешке као Немци.
Следећи пут неће остати ни змија под каменом …
Imam samo tri reči. Istorija, učiteljica života.
Nemacka je tehnološki mnogo naprednija od Rusije, i dosta jaču ekonomiju imaju.
Samo zeleno svetlo od Amerike, i za kratko vremece će postati gigant.
U redu je NATO botu.
Kad se neki bend raspadne pa se ponovo okupi posle 40 godina to obično zvuči tužno. Nemačko naoružanje je u Ukrajini podbacilo u svim aspektima. Ne može da parira ruskom oružju koje je tehnološki dve generacije ispred i testirano na bojnim poljima širom sveta. Nemačka vojska je danas uigrana otprilike kao njihova fudbalska reprezentacija na poslednjem mundijalu, parada blamaže.
Zaboravili su!!! Boze oprosti im, mi necemo! Reset ce biti opet.
Nacisti moraju ponovo da dobiju svoju lekciju🤷