Danas se podrazumeva da su dronovi glavne zvezde ukrajinskog sukoba. Glavni junaci su, naravno, ljudi – oni koji ih vode ili oni koji uspeju od njih da se zaštite. Dronovi nisu promenili generalni tok SVO, ali su potpuno promenili operatiku i taktiku na poljima bitke, a o strategiji na globalnom nivou uveliko se vode rasprave, dovodеći u sumnju dosadašnja rešenja. Svuda ih ima, teško ih je izbeći.
Prave veliku štetu, a njihova upotrebljivost je takva da se i pojedinačni vojnici napadaju dronovima. Ipak, ljudi nekako preživljavaju, brane se, snalaze na razne načine. Na našem portalu mnogo puta smo o tome pisali.
Posvetimo još nekoliko reči zaštiti od njih. Iskustva su različita, kao i rešenja. Analiziraju se snimci, postupci, radnje. Čak i savršeno obavljen inžinjerijski posao ukopavanja i utvrđivanja ne garantuje ništa.
Mnoga pravila službe pala su u vodu pred ovim kamikazama. Tehnički gledano, njihov napad pripada postupku taran koji se završava samouništenjem sredstva; često se koriste i višekratno za pojedinačni, slobodni lov na ljude i sredstva. Ubacuju bombe i MES kao rukom u rovove, skloništa, bunkere.
Ne zna se šta je teže sačuvati – utvrđenje, zgradu ili tenk, samohodno oružje? Tenkovi i avioni, PVO sistemi vredni desetine miliona dolara, pretvaraju se u deliću sekunde u neupotreljivu masu metala.
Kada je reč o zaštiti, i tu smo se nagledali svega i svačega, pa čak i rešenja iz Prvog svetskog rata. Kilometri puteva ograđuju se žičanim koridorom. Ovde stižemo do problema frontovskog rata. Nisu samo tenkovi ti koje treba zaštititi. Svakog dana hiljade vozila u bliskoj pozadini prevozi municiju, hranu, ranjenike, pojačanja. Front živi 24 sata.
Sva vozila su legitimna meta, osim vozila s oznakom Crvenog krsta, a često su i ona na udaru. Stvoren je, kao i u prethodnim ratovima, prećutni dogovor da se ne gađaju vozila koja sakupljaju poginule. Sad vidimo da su i mrtvi vojnici predmet i te kakvih računica.
Nezavisno od industrijskih dizajnera, mnogi su se dohvatili pronalazačkih ideja da zaštite, pre svega, neborbena vozila.
Obe strane koriste masovno dronove, ali patentirane ili formacijske zaštite nema. Viđamo razne improvizacije – gume, priručne bravarske skalamerije, ali i fabričke dodatke. Bolje rečeno – zaštita postoji, ali je nesrazmerna potrošnji energije i materijala u odnosu na FVP dronove. To smo već videli na mangalu. Od dronova se može zaštititi sistemom protivelektronskih mera, ali one nisu uvek dostupne.
Pokazalo se da one vrede svaku uloženu paru, ali i ta sredstva su takođe meta dronova. Dron se možeo oboriti lovačkom ili automatskom puškom, ali pitanje je koliko će u stresnoj situaciji vojnik biti spreman da dejstvuje dok razmišlja da li da iskoči iz vozila, ili kako da se zadrži u njemu. Videli smo i da je ruski vojnik gađao dron motorolom i – uništio ga, kao što smo gledali i tragične snimke da se ranjeni vojnici radije ubijaju nego da stradaju od drona. Dvoboji dronova odavno su realnost.
Do 2022. godine dronovi nisu masovno korišćeni protiv neborbenih vozila; da se neko tada pojavio sa idejama koje ćemo predstaviti, zahvalili bi mu se, preporučujući da razmisli kako da zaštiti ono što se trenutno najviše napada. Naglim osvajanjem masovne, jevtine produkcije, dronova ima za sve mete. Među njima su i one najmasovnije – pikapovi, kombiji, mini-busi, džipovi, privatna vozila. Vrlo često se mogu videti popularne buhanke.
Kao pravi radni konji, ima ih stvarno mnogo. Službeni naziv je UAZ SGR (Ульяновский автомобильный завод – Старый грузовой ряд). Nadimci su joj buhanka (vekna hleba), tabletka (aspirin, kada se koristi za medicinske svrhe), golovastik (punoglavac). Proizvodi se neprekidno od 1965. godine i reč je o stotinama hiljada primeraka. Neoklopljeno vozilo, teške preglednosti, može da da izazove masovne žrtve i štete, pa je i ono došlo na red da se zaštiti.
Na nekim od ambicioznih, urgentnih konkursa pojavili su se još ambiciozniji pronalazači. Zajedničko im je bilo (kao i svim pronalazačima) odstupanje od dotadašnjih uzora i traganja za originalnim rešenjima, kao da će ih slati u Brisel po Eureku, a ne na ratište. Većina se zasnivala na različitim rotacionim elementima – lancima, lopaticama, cevima, šipkama, pa i vazduhu, itd.
U jednom od rešenjaautor predlaže konstrukciju od cevi sa sedam elektromotora i cevastim propelerima, smatrajući da će kružna zaštita potpuno sprečiti dronove da dopru do vozila. Konstruisati takvu zaštitu nije teško, jer postoje delovi u komercijalnoj prodaji bravarskih potrepština. Sve se to po određenim tačkama namontira (navari) u bilo kojoj garaži, radionici ili u ambaru i – eto buhanke svakako bezbednije.
Princip rada je vrlo jednostavan – dodati po potrebi akumulator koji će pokretati u datom trenutku elektromotore, oni će zavrteti ove cevaste ventilatore, pa će, uz malo sreće, dron biti udarennekom od cevi, odnosno odbačen u stranu. A mana? Nemogućnost izviđanja u punom obimu iz vozila u pokretu, po neravnom terenu, ali i snaga drona. Čak i da ga zaustavi takav propeler, mlaz će od buhanke napraviti rernu.
Drugi autor je razmatrao još originalnije rešenje: on je sve to zamenio jednim jedinim motorom koji će pokretati kružnu konstrukciju koja stoji na krovu i vrti se oko automobila kao ringišpil. Ceo izgled takmičio se po monstruoznosti s mangalom. Da li bi to nateralo napadača da odustane? Pogledajte crtež i donesite sami zaključak.
Mnogo racionalnije poneo se autor koji je predložio da se rotacija zaštitne konstrukcije obavlja pomoću vazduha koji bi se ponašao kao mlaznica. Na krov bi se montirao rotor na ležaju i tu bi se pričvrstila konstrukcija koja veoma podseća na ringišpil (karusel). Za razliku od drugih rešenja, ovo u potpunosti štiti vozilo, bez mrtvih zona.
U neborbenom položaju karusel kao pauk podiže šape, skuplja se kao obrnuti kišobran i oslobađa mesto za izlaz-ulaz. Da ne bi trošio automobilski akumulator, autor predlaže poseban elektromotor ili kutiju s odvodom snage. I ovo rešenje ima problem. Verovatno da struja vazduha može odbaciti dron, ali daljinski aktivirana eksplozija pre udara uradiće sve što i drugi efikasni dronovi.
Očigledno je da je veoma teško napraviti zaštitu koja će biti laka, efikasna, jevtina i bezopasna u eksploataciji; pri tom ne bi trebalo da ometa normalan rad vozila. Sad je lako kritikovati ove pokušaje, ali setimo šta bismo pre četiri godine rekli da smo ugledali neko vozilo kao iz ”Pobesnelog Maksa” kako će postati realnost.
Šta može zaista da pomogne da bi ta realnost bila ostvarivija bar na dragocenim tenkovima? Jedno od najranjivijih mesta na tenku je zadnji deo i odatle najčešće stiže opasnost. Grupa stručnjaka iz Uralskog konstruktorskog biroa predložila je, na čelu s generalnim kontruktorom Andrejem Terlikovim, dodatnu zaštitu za oklopno vozilo s kupolom, telom i zadnjim motornim odeljkom. Reč je o jakom, fleksibilnom štitu koji visi iznad motora.
On treba da štiti od RPG, prenosnih raketnih sistema, kumulativnih granata i ručnih bombi, pa i od bombi s dronova. One se odbiju ili detoniraju na daljinu, pa štit služi kao slap vode. Municija težine do tri kilograma jednostavno odskoči od tog štita. Ovaj jednostavan dizajn smanjuje infracrvenu i radarsku vidljivost (potpis) na bojnom polju. Izum je patentiran još jesenas, ali se još ništa ne zna o serijskoj proizvodnji. On ima i svoju jevtiniju, sličnu varijantu razvijenu u istom konstruktorskom birou.
U svetlu napada na aerodrome, rafinerije, itd, postavilo se i pitanje kako zaštititi veće površine od dronova, a ne trošiti skupe rakete? Površine gde se čuva borbena tehnika, tenkovske garaže, remontni zavodi, pa i štabno-komandni punktovi takođe su unosne mete. Jedan od najnovijih patenata od 12. februara ove godine predlaže da se u vazduh podigne balon, usidri, a da on za sobom povuče u raznim pravcima žice koje čine konus koji bi ometao dronove, posebno one navođene žicom.
Sve je to lepo, baloni su viđani kao PVO, pisali smo o njima, da nije jedne sitnice: kao upaljena sveća u mrklom mraku oni jasno pokazuju gde operator treba da gađa…a onda ponovo kreće igra ”maskirovke” i tako ukrug. Kada se jednog dana završi SVO, verovatno će, bar za izvesno vreme, biti zaboravljeni i ovi pokušaji – do sledećeg sukoba.
Dozvolite da vas podsetim da je neka prethodna vlas povukla sisteme Praga i Bofors iz upotrebe. Sadašnja vlast ih je vratila i modernizovala jer su to idealni sistemi protiv lakih dronova…
Rešenje je u jeftinijim raketama, poštovani gospodine Iviću. Tipa protivrgadskim raketama sa eto nešto drugačijim punjenjem.