Više puta smo spominjali nemoć holivudskih scenarista da dosegnu ono što obaveštajne i kontraobaveštajne službe umeju da smisle. Jedan od uspelih pokušaja svakako je čuveni film Razgovor (Conversation), kod nas u prikazivačkoj mreži poznat kao Prisluškivanje.
Frensis Ford Kopola, veliki reditelj, јednom od najtežih obaveštajnih postupaka posvetio је 1974. godine film u kome je glavnu ulogu briljantno odigrao Džin Hikmen.
Preporučujemo da ga pogledate kao interesantan motiv za priču o poduhvatu (operaciji) Akustična maca (Acoustic Kitty, Акустическая кошечка) u slobodnijem prevodu – ozvučena mačkica…Ali, ovde nije reč samo o slobodnijem prevodu. Operaciju Akustična maca, šezdesetih godina vodila je Direkcija nauke i tehnike CIA (Directorate of Science & Technology – DS&T), kao specijalni projekt s ciljem korišćenja mačaka u špijunskim misijama prisluškivanja saradnika ambasada SSSR i SAD (!).
Stariji čitaoci možda se sećaju čuvenog skandala u koji su bile uključene ambasada SAD u Moskvi i specijalne sovjetske službe. Nekom prilikom ambasadoru je pompezno uručen prekrasan, vrhunski duborez američkog grba, pravo remek-delo…i vrlo skupo. Koliko ih je koštao ne zna se tačno, jer je nekoliko meseci ovaj grb krasio kabinet ambasadora, sve dok se neko nije dosetio (primetivši odliv informacija) da pregleda i grb…i nađe u njemu prislušni uređaj. Tako je još jednom trojanski konj pokazao da nije za bacanje kao ideja.
Da li je ova operacija bila osveta, ili samo kreativni pokušaj da se prisluškuju i svoji i tuđi? Razrada ideje trajala je pet godina. Tokom jednočasovne operacije veterinar je ubacio mikrofon u ušni kanal mace, mali radio-predajnik u osnovu lobanje i učvrstio tanku žicu-antenu duž kičme i repa, pod krzno.
To je trebalo da omogući da ona šeta po rezidenciji šaljući signale, a da niko ne posumnja. Onda se pojavio još jedan problem – mačke su halapljive i vrlo rado kreću za hranom čak i kad su site. To je rešeno tokom druge operacije.
Prva misija dotične mačke bila je da prisluškuje dvojicu muškaraca koji su sedeli na klupi u parku na aveniji Viskonsin, u blizini sovjetske ambasade u Vašingtonu (DC). To joj je ujedno bila i poslednja jer ju je odmah udario neki taksi.
Svejedno, nekoliko decenija posle toga, nekadašnji direktor DS&T Robert Vels gostujući u serijalu Najčudnija oružja na svetu (The World’s Weirdest Weapons) u epizodi Oružje superšpijuna (Weapons Of The Superspies) izjavio je da je oprema bila izvađena iz mačke, da je mačka preživela i poživela lepe mačje godine. Pokušali su još dva ili tri puta, ali uzalud – mačke nemaju neku posebnu želju da ugode domaćinu (za razliku od pasa). Projekat je proglašen za potpuni neuspeh i 1967. godine je zatvoren.
Istina, kakva god da je, jednom uvek ispliva na videlo. Tako je 2001. godine, u skladu sa Zakonom o slobodi informacija (Freedom of Information Act United States, donetom baš 1967. godine) moralo da se odgovori po zahtevu Džefrija Ričelsona, starijeg naučnog saradnika Arhiva nacionalne bezbednosti (National Security Archive) o kakvoj je operaciji bilo reč.
Nekako se dogodilo da većina dokumenata još nije dostupna. Jedini koji je bio dostupan naslovljen je suvoparno: Pogledi na korišćenje (redigovano) treniranih mačaka (redigovano); u originalu: ”Views on Trained Cats (redacted) for (redacted) Use”. Odgovor je bio da je reč o izvanrednom naučnom poduhvatu, ali da je korišćenje mačaka u te svrhe nepraktično.
Taj odgovor bi nekako i zadovoljio javnost, da uz njega nije išao podatak kako je operacija koštala između 15 i 25 miliona dolara! Teško da bi čak i neki okoreli engleski snob platio toliku sumu, pa je tim povodom bio snimljen i dokumentarni film.
Da su u CIA čitali Kuću oplakanu Rodoljuba Čolakovića, ili pogledali neko naše pravilo službe za rad nadzornih službi, lako bi ustanovili da osuđenici već vekovima koriste mačke, golubove, vrane, čavke i druge životinje za švercovanje poruka, novca, pa i cigareta. Svaki stražar kad vidi mačku (za koju uglavnom nema prepreka), prvo pomisli da joj je neko nešto vezao ispod stomaka.
Da im je neko to spomenuo, eksperti i kreativci neobičnih ideja u CIA mnogo jevtinije bi došli do istih zaključaka.
