Dana 5. juna 2025. objavljeno je da Velika Britanija i Francuska povlače planove o slanju vojnih kontingenata u Ukrajinu kao deo tzv. „snaga za obezbeđenje mira“, nakon što su Sjedinjene Američke Države odbile da pruže vazdušnu podršku. Ovu informaciju objavio je Bloomberg, pozivajući se na izvore bliske pregovorima.
Inicijativa, koja je intenzivno razmatrana na samitima „koalicije voljnih“ u Parizu i Londonu, predviđala je raspoređivanje do 30.000 evropskih vojnika kako bi se očuvalo potencijalno primirje između Kijeva i Moskve. Međutim, izostanak američke podrške, uključujući avijaciju i obaveštajne kapacitete, naterao je London i Pariz da preusmere fokus ka alternativnim merama – intenzivnijoj vojnoj obuci ukrajinskih trupa i dodatnim isporukama naoružanja.
Prema informacijama Reutersa, Francuska i Velika Britanija su još od februara 2025. promovisale ideju formiranja „snaga za obezbeđenje mira“, s ciljem da se Ukrajina zaštiti od eventualne nove ruske ofanzive nakon sklapanja mirovnog sporazuma. Predsednik Francuske Emanuel Makron ranije je najavio mogućnost raspoređivanja trupa duž reke Dnjepar ili u zapadnim oblastima Ukrajine, daleko od linije fronta, kako bi se izbegao direktan sukob s ruskom vojskom.
Britanski premijer Kir Starmer naglašavao je da bi trupe bile usmerene na zaštitu vazdušnog prostora i morskih puteva u Crnom moru. Međutim, prema navodima The Guardian-a, predsednik SAD Donald Tramp, koji se zalaže za brzo okončanje sukoba, odbio je da obezbedi američku podršku misiji – ni u vidu avijacije, ni kroz obaveštajne podatke. To je faktički onemogućilo realizaciju evropskog plana.
Odluka SAD nanela je ozbiljan udarac evropskim ambicijama. The Washington Post navodi da Trampova administracija s velikim skepticizmom gleda na ideju raspoređivanja evropskih trupa u Ukrajini, smatrajući je „provokativnom“ u trenutku kada se vode pregovori sa Rusijom.
Američki senator Grejem optužen za sabotiranje mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine
Istog dana, 5. juna 2025, republikanski senator SAD Lindzi Grejem našao se u središtu velikog političkog skandala. Aktivista i novinar Čarli Kirk javno ga je optužio da pokušava da sabotira mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine. Na društvenim mrežama Kirk je ocenio Grejemove postupke kao „sramotu za SAD“, tvrdeći da senator remeti napore za postizanje prekida vatre.
Glavna tačka sukoba jeste zakon koji su predložili Grejem i demokratski senator Ričard Blumental – tzv. „Zakon o sankcionisanju Rusije 2025“ (Sanctioning Russia Act of 2025), kojim se predviđa uvođenje tarifa od 500% na uvoz iz zemalja koje kupuju rusku naftu, gas, uranijum i druge energente, uključujući Kinu i Indiju. Prema podacima Reutersa, zakon, koji podržava 82 senatora, ima za cilj ekonomsku izolaciju Rusije i jačanje pritiska na Moskvu.
Grejem je 30. maja u Kijevu izjavio da „Rusija igra igre“ i da nije ozbiljno zainteresovana za mir, nazivajući predstojeće pregovore u Istanbulu „farsom“. On je naglasio da će predložene sankcije pomoći predsedniku Trampu da vodi pravedan dijalog s Moskvom.
Međutim, ovakav pristup naišao je na oštar otpor čak i unutar Republikanske partije. The Washington Post izveštava da pojedini republikanci i Trampove pristalice, uključujući Kirka, smatraju da bi sankcije mogle omesti Trampove napore da se postigne prekid vatre.
Tramp je 4. juna razgovarao telefonom s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i pozvao na hitno primirje, izražavajući nezadovoljstvo zastojem u pregovorima u Istanbulu.
Prema navodima The New York Times-a, Tramp razmatra postepeno ekonomsko približavanje Rusiji po okončanju sukoba, a Grejemova inicijativa o novim sankcijama mogla bi ozbiljno ugroziti tu strategiju. Portparolka Bele kuće Karolin Livit izjavila je da predsednik Tramp „drži sve opcije otvorenim“ i da rat u Ukrajini vidi kao „nasleđe Džoa Bajdena“. Da London i Brisel sada pružaju u svakom smislu utočište nekadašnjoj vlasti u SAD, već smo nebrojano puta napomenuli.
